Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / Koliko je Vaših prihoda određeno na rođenju: Lokacijska premija i kazna
BiF Analize Čitajte B&F online

Koliko je Vaših prihoda određeno na rođenju: Lokacijska premija i kazna

kineska beba
Najveći deo današnjih nejednakosti proističe iz veoma različitih prosečnih dohodaka među zemljama. Drugim rečima, ljudi rođeni u bogatim zemljama dobijaju premiju na lokaciju ili lokacijsku rentu, dok oni rođeni u siromašnim zemljama dobijaju lokacijsku kaznu.
Zorica Žarković on 13/08/2017 - 10:06 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 383 times!

Najveći deo današnjih nejednakosti proističe iz veoma različitih prosečnih dohodaka među zemljama. Drugim rečima, ljudi rođeni u bogatim zemljama dobijaju premiju na lokaciju ili lokacijsku rentu, dok oni rođeni u siromašnim zemljama dobijaju lokacijsku kaznu.

Lako je uočiti da će u takvom svetu veći deo nečijeg dohotka tokom života biti determinisan na rođenju. Statistika pokazuje da mesto rođenja objašnjava više od 60% varijabilnosti u globalnim dohocima. Osim toga, svako desetoprocentno povećanje prosečnog dohotka (BDP po stanovniku) u nečijoj domovini, podiže dohodak te osobe za istih 10%. To ukazuje da nejednakost unutar država igra samo malu ulogu u globalnoj raspodeli, pošto isti domaći „talas“ porasta prosečnog dohotka „podiže“ manje-više svakog jednako u toj zemlji.

Korak dalje je utvrditi kolko je važno biti rođen ne samo u bogatoj zemlji, već i u imućnoj porodici. Ako zemlja ima veoma malu međugeneracijsku dohodnu mobilnost, gotovo svi oni koji su u najvišoj dohodnoj klasi potiču od roditelja koji su i sami pripadali višim dohodnim klasama. Kada postoji visoka dohodna mobilnost, imamo obrnut slučaj: tada će oni koji se sada nalaze u najvišim ili najnižim dohodnim klasama poticati od roditelja koji su nasumično raspoređeni duž dohodne raspodele. U stvarnom životu, zemlje će pokrivati ogroman spektar između ove dve krajnje pozicije.

Državljanstvo i dohodna klasa roditelja objašnjavaju više od 80% dohotka pojedinca, dok preostalih 20%, pa i manje, može da se objasni faktorima nad kojima čovek nema kontrolu, kao što su pol, strost, rasa i sreća, ali i nekima nad kojima ima, kao što su zalaganje i naporan rad.

Prema tome, ovakvo objašnjenje dohotka pokazuje da je onaj deo koji se može pripisati ličnom zalaganju veoma mali. Jasno, osoba može zaista da se potrudi da popravi svoj položaj u datoj zemlji, pod uslovom da ona ima prihvatljivu dohodnu mobilnost među generacijama, ali takav trud često može da ima zanemarljive efekte na globalni dohodni položaj.

Iseljavanje unosnije od ličnog zalaganja

Ovo se može razumeti bolje ako zamislite globalnu raspodelu dohotka kao dugačak stub na kome su dohoci obeleženi od egzistencijalnog minimuma, do makismalnog dohotka po članu domaćinstva u svetu. Ako je raspodela svake zemlje predstavljena u vidu pločice koja se kreće po tom stubu i pokriva raspon raspodele dohotka te zemlje, videćete da će se, na primer, indijska kretati duž realtivno niskih vrednosti, južnokorejska između srednjih i najviših, dok će američka uglavnom pokrivati visoke vrednosti. Kada se neka osoba rodi, ona će biti „prikovana“ na mestu koje pokriva pločica njene zemlje, koja ne samo da ilustruje položaj te osobe u nacionalnoj raspodeli dohotka, već je smešta i u globalnu raspodelu dohotka.

Kako ta osoba može da popravi svoj položaj? Njeno sopstveno zalaganje ili sreća možda je „pogura“ uz nacionalnu pločicu, ukoliko društvo prihvata izvesnu dohodnu mobilnost. Ali iz opšte perspektive, ovo ne može da igra veliku ulogu, jer više od 80% varijabilnosti u dohotku na globalnom nivou može da se pripiše okolnostima koje su date rođenjem. Dakle taj put u najboljem slučaju može da proizvede skromne rezultate.

Osoba može da se nada da će njena zemlja napredovati: tada će se pločica zemlje pomerati uz globalni stub, noseći sa sobom celokupno stanovništvo. Ako ima sreće, pa njeno sopstveno zalaganje (kretanje uz pločicu) bude kombinovano sa kretanjem same pločice naviše (povećanje prosečnog nacionalnog dohotka), pojedinac će se možda značajno popeti uz globalnu raspodelu dohotka, kao što je to danas slučaj sa mlađim generacijama u Kini.

Poslednja mogućnost je da osoba „dezertira“, odnosno da se preseli s niže pločice (siromašnija zemlja) na višu pločicu (bogatija zemlja). Čak i ako ne završi na gorenjem delu raspodele dohotka svoje nove zemlje, on i dalje može značajno da napreduje.

Tekst je originalno objavljen u godišnjoj ediciji “Finansije TOP 2016/17” časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *