Close
/ B&F Plus / Procena ekonomskih rizika u 160 zemalja: Novi uspon Starog kontinenta
BiF Analize Čitajte B&F online

Procena ekonomskih rizika u 160 zemalja: Novi uspon Starog kontinenta

4-Brand-Risk-Reduction-Final
Evrozoni prete manji ekonomski rizici nego američkoj privredi, Rusija iskazuje bolje pokazatelje ekonomskog opravka od Kine, a najveći izazovi predstoje zemljama Bliskog Istoka, naročito nakon produbljivanja krize oko situacije u Kataru. Kada se globalna privreda, umesto geografski, razloži po delatnostima, najveći uspeh beleže automobilska i poljoprivredno-prehrambena industrija, navodi se u najnovijem kvartalnom izveštaju kompanije za osiguranje potraživanja Coface.
Marija Dukić on 09/08/2017 - 13:06 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1059 times!

Evrozoni prete manji ekonomski rizici nego američkoj privredi, Rusija iskazuje bolje pokazatelje ekonomskog opravka od Kine, a najveći izazovi predstoje zemljama Bliskog Istoka, naročito nakon produbljivanja krize oko situacije u Kataru. Kada se globalna privreda, umesto geografski, razloži po delatnostima, najveći uspeh beleže automobilska i poljoprivredno-prehrambena industrija, navodi se u najnovijem kvartalnom izveštaju kompanije za osiguranje potraživanja Coface.

Skoro svake godine globalna ekonomija se suoči sa nekim velikim izazovom koji bi mogao biti okidač za novu krizu. Banka za međunarodna poravnanja, poznata i kao „krovna banka“ za državne centralne banke, ocenjuje da su trenutno najrizičniji faktori aktuelni politički događaji, prebrza ili prespora odluka o ograničavanju fiskalnih podsticaja, pad potrošnje i investicija i porast protekcionizma. Strah od potonjeg podgreva ne preterano sofisticirana retorika američkog predsednika Donalda Trampa, koji uporno preti visokim porezima za uvoz robe u SAD. Tramp, međutim, nema podršku za ostvarivanje svih radikalnih ideja za koje se zalaže, a analitičari ocenjuju da su trenutno u igri veće pretnje po globalnu stabilnost od konfliktnog ponašanja prvog čoveka Bele kuće.

Na to upozorava i Grupa Coface, svetski lider u osiguranju potraživanja, u svojim redovnim izveštajima o rizicima koji prete nacionalnim ekonomijama širom planete. Na osnovu analize sprovedene u 160 zemalja, u najnovijem izveštaju koji je objavljen u drugom kvartalu ove godine ocenjuje se da je u periodu od 2014. do 2015. godine, pogoršanje bilo najuočljivije u zemljama Bliskog Istoka i Afrike usled povećanja političkih tenzija i pada cena nafte i gasa.

Stoga je Coface u ovom kvartalu umanjio ocene za nekoliko zemalja u pomenutim regionima. Među njima je i Katar, sa aktuelnom ocenom rizika od još uvek prihvatljivih A4, koja bi, međutim, mogla da se pogorša, posebno nakon nedavnih mera koje su protiv njega preduzele druge zemlje Zaliva. Da podsetimo, Saudijska Arabija, Egipat, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) optužili su Katar da podržava teroriste i 5. juna prekinuli diplomatske i ekonomske odnose sa tom zemljom. Nedavno su ovoj državi poslale listu zahteva, koju je Katar odbio. Ako se kriza produbi, to će negativno uticati na ekonomsku situaciju u ovoj zemlji ali i na pad njene spoljnotrgovinske saradnje sa drugima, a verovatno i na depozite i profite nerezidenata u Kataru.

Evropa stabilnija od Amerike

Konfliktni stavovi novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa i posledice koje iz njih mogu proisteći po američku ekonomiju (A2), zajedno sa nejasnoćama oko paketa fiskalnih stimulansa znaci su za oprez, ističe se u izveštaju ove finansijske kuće. Uprkos rastu BDP-a u prvom kvartalu sa 0,7%, na 1,2% i činjenici da je nezaposlenost na najnižem nivou u proteklih skoro šesnaest godina, potrošnja domaćinstava nastavlja da slabi. Dodatni rizik za SAD predstavlja velika verovatnoća da će kreditni rast usporiti, kao rezultat očekivanog rasta kamatnih stopa.

Evrozona je, s druge strane, u uzlaznoj putanji, uživa veoma povoljne uslove finansiranja, podršku investicija za rast i oživljavanje korporativnog poverenja. Nesolventost je smanjena u skoro svim zemljama, osim u Velikoj Britaniji (koju je oslabilo usporavanje potrošnje) i u Belgiji (četvrti najveći trgovinski partner evrozone). Coface očekuje da će se u ove dve zemlje nesolventnost povećati za 9% i 5% u 2017. godini.

Što se tiče nekada problematičnih a sada ekonomija u oporavku, španskoj je zbog dinamičnog privrednog i rasta spoljne trgovine povećana ocena na A2. Coface očekuje da bi u ovoj zemlji u 2017. privreda mogla rasti brže nego što je najavljivano, odnosno 2,9%.

I njenom susedu Portugalu podignuta je ocena na A3, jer je Evropska komisija odlučila da okonča disciplinski postupak koji je povela protiv pomenute države zbog prekomernog budžetskog deficita. Posle rasta od 1,4% lane, Portugal bi ove godine mogao imati rast od 2%, a naredne od 1,7%.

Deo kontinenta u kojem se nalazi naša zemlja je po običaju lošije ocenjen od ostatka Evrope. Hrvatska i Srbija nose ocenu značajnog rizika, a Bosna, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Grčka su okarakterisane kao visokorizične. Slovenija, s druge strane, ima prihvatljiv nivo ekonomskih problema s kojima će se suočiti u budućnosti.

Razvoj samo u nekim zemljama u razvoju

Ekonomski učinak je veoma raznovrstan u zemljama u privrednom usponu, uključujući Rusiju, Kinu i Indiju. Naime, u Rusiji je došlo do blagog oporavka, a procena zemlje se poboljšala na ocenu B. Investicije i industrijska proizvodnja rastu, a maloprodaja više ne opada, zbog kontrolisanog nivoa inflacije (blizu 4%). Prodaja u automobilskoj industriji je porasla 11% u 2017. godini, što je omogućilo da se ovoj industriji ocena poboljša sa „veoma visok rizik“ na „visok rizik“. Prednosti oporavka i aktivnosti u Rusiji pokazale su se posebno korisnim za Uzbekistan (sada ocena C), gde su poboljšanju ekonomske situacije doprineli i finansijska podrška Svetske banke i EBRD-a, kao i ublažavanje političke nesigurnosti.

Situacija je drugačija u azijskim zemljama u razvoju. U Kini (kojoj je u junu 2016. godine smanjena ocena na B, signalizirajući „značajan rizik“), pokazatelji su se vratili u crveno. Privreda ove zemlje usporava, a rizici od nesolventnosti rastu, posebno zbog strožih kreditnih uslova. Naročito su pogoršane procene rizika za automobilski sektor (na regionalnom nivou, kao i u Kini), kome je dodeljena ocena „visok rizik“ zbog drastičnih mera kontrole na automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Uprkos padu prodaje automobila, sektor maloprodaje koristi prednosti potražnje koja je i dalje veoma izražena, pa otuda i povećanje ocene na „nizak rizik“.

U Indiji, poboljšana procena poljoprivredno-prehrambenog sektora na „srednji rizik“ objašnjava se klimatskim uslovima koji su se vratili u normalu.

Poslovanje po sektorima

Kako bi kompanijama pružio potpuniju sliku rasprostranjenosti ekonomskih rizika širom sveta, Coface objavljuje kvartalne procene za 13 sektora u 24 zemlje koje predstavljaju gotovo 85% svetskog BDP-a, kao i procene ekonomskih rizika za 160 nacionalnih privreda.

Prema pokazateljima u najnovijem izveštaju, primetno je da u SAD proizvodnja nafte raste i da se energetski sektor oporavio, te mu je ocena sa “veoma visok rizik” povećana na „visok rizik“.

U Evropi su napredak ostvarili brojni sektori. Poljoprivredno-prehrambeni je i na regionalnom nivou u zapadnoj Evropi i u Francuskoj ocenjen kao „srednje rizičan“. Ovo je rezultat povećanja cena sirovina i poboljšanja klimatskih uslova za useve. Metalska industrija u Nemačkoj sada je klasifikovana ocenom „srednji rizik“, usled stabilizacije cena i pozitivne dinamike njenih ključnih tržišta. Automobilski sektor u Italiji sada ima ocenu „nizak rizik“.

Centralna Evropa i dalje uživa prednosti poboljšanih ocena. U ovom kvartalu, farmaceutska industrija se klasifikuje ocenom „nizak rizik“, zbog povećanja unutrašnje i spoljne potražnje. Energetski sektor je poboljšao svoju ocenu na „srednji rizik“, na regionalnom nivou i u Poljskoj, podstaknut profitabilnošću kompanija za preradu nafte i očekivanim povećanjem potražnje. U pomenutom regionu je smanjena prognoza rizika i u metalskoj industriji, uglavnom zahvaljujući novim investicijama u infrastrukturu i oporavku automobilskog sektora.

Tekst je originalno objavljen u julskom #139/140 broju časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *