Close
/ Politika i društvo / SHARE Fondacija: Masovno prikupljanje privatnih podataka građana u Srbiji
BiF Analize Čitajte B&F online

SHARE Fondacija: Masovno prikupljanje privatnih podataka građana u Srbiji

mobilne-tehnologije
Telenor u 2016. godini beleži gotovo 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno. Trend rasta vidljiv je i u evidencijama državnih organa, pa je policija prošle godine uputila ukupno oko 97.000 hiljada zahteva za pristup zadržanim podacia, ili 20.000 zahteva više nego 2014.
Redakcija BIF on 29/08/2017 - 11:45 in Politika i društvo, Slajder, Vesti

This post has already been read 499 times!

Telenor u 2016. godini beleži gotovo 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno. Trend rasta vidljiv je i u evidencijama državnih organa, pa je policija prošle godine uputila ukupno oko 97.000 hiljada zahteva za pristup zadržanim podacia, ili 20.000 zahteva više nego 2014.

Institucije iz civilnog i vojnog sistema bezbednosti Srbije – MUP, BIA, VBA – kao i drugi organi vlasti, godišnje ostvaruju više stotina hiljada pristupa podacima o komunikaciji građana, u netransparentnoj proceduri i često bez odgovarajuće kontrole obrade ličnih podataka, pokazala je nova analiza SHARE Fondacije. U tome im pomažu domaće kompanije koje pružaju usluge mobilne telefonije i interneta, a koje arbitrarno primenjuju važeće obaveze i samostalno procenjuju da li su zahtevi organa javne vlasti pravno osnovani.

Podaci o komunikaciji, takozvani metapodaci ili, kako ih pravna regulativa još naziva – zadržani podaci, predstavljaju skup podataka koje uređaji i mobilne mreže automatski generišu, što čuva njihov integritet i omogućava brzu i masovnu obradu, čuvanje i prenošenje. Metapodaci, između ostalog, otkrivaju ko, s kim, kada i gde razgovara, što ih čini važnijim od samog sadržaja komunikacije. Neovlašćeno prikupljanje i obrada metapodataka upravo je bilo okonica svojevremenih otkrića Edvarda Snoudena i drugih aktivista za ljudska prava na internetu, i danas predstavlja centralnu temu borbe za zaštitu građana od nadzora koje sprovode državne službe širom sveta ali i zloupotreba u komercijalne svrhe velikih internet korporacija.

SHARE Fondacija je novo istraživanje preduzela tri godine nakon što je analizirala preko 2000 stranica dokumenata prikupljenih tokom nadzora, koji je 2012. sproveo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nad radom kompanija koje pružaju usluge mobilne i fiksne telefonije kod nas. Rezultati su i tada bili alarmantni, jednim delom objašnjivi nizom spornih zakonskih odredbi i nejasnim procedurama. Na osnovu analize, SHARE Fondacija je tada opisala tehničku i organizacionu arhitekturu državnog nadzora koji se sprovodi u Srbiji.

U novoj analizi obuhvaćeni su godišnji izveštaji koje su kompanije mobilne telefonije dužne da dostavljaju službi Poverenika, u skladu sa izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama iz 2014. godine. Ovu obavezu imaju i organi vlasti, iako su policija i tajne službe ove statističke podatke najpre okarakterisale kao tajne.

Kompanije takođe ovu obavezu tumače na različite načine. Tako će u svojim iscrpnim izveštajima za prethodne dve godine, Telenor navesti stotine hiljada pristupa podacima o komunikaciji građana koje organi vlasti ostvaruju samostalno putem odgovarajućeg softvera, dok Telekom svoje izveštaje šalje na samo jednoj stranici, sa oskudnim detaljima o pisanim zahtevima koje prima od organa vlasti.

Samo jedan operator mobilne telefonije, Telenor, zabeležio je u 2016. godini skoro 300.000 samostalnih pristupa podacima o komunikaciji građana. Ova kompanija ujedno je i jedina koja, u skladu sa zakonom registruje, odnosno prijavljuje samostalne pristupe organa vlasti svojoj mreži. Mada druga dva velika operatora izostavljaju samostalne pristupe iz svojih godišnjih izveštaja, Vojnobezbednosna agencija navodi da se “za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom”.

Ukršteni sa vestima iz “crne hronike” medija, podaci iz izveštaja kompanija ukazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka, pri čemu na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje. Naime, prema zakonu, od ograničenja o zadržavanju podataka o komunikaciji do 12 meseci izuzeti su oni podaci kojima je jednom već pristupljeno, te se oni čuvaju praktično neograničeno.

Odlukom Ustavnog suda zadržani, odnosno podaci o komunikaciji predstavljaju lične podatke na koje se primenjuje opšti režim zaštite ljudskih prava i sloboda. Uprkos unapređenoj zakonskoj regulativi, procedure u ovoj oblasti i dalje su netransparentne, dok bi količina podataka o komunikaciji građana koja se obrađuje bez dovoljne kontrole trebalo da posluži kao upozorenje na urgentnost problema.

Istraživanje je slobodno i u celini javno dostupno na adresi: https://labs.rs/sr/zadrzavanje-podataka-o-komunikaciji-u-srbiji/

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *