Close
/ B&F Plus / IT stručnjaci u strahu od sudnjeg dana: Paranoja od pametnih robota i poniženih ljudi
BiF Analize Čitajte B&F online

IT stručnjaci u strahu od sudnjeg dana: Paranoja od pametnih robota i poniženih ljudi

gas maska
Redakcija BIF on 26/09/2017 - 12:06 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 266 times!

Neki od najpoznatijih i najbogatijih stanovnika Silicijumske doline dodali su svojoj velelepnoj imovinskoj karti bunkere i skloništa u zabitima, međusobno se savetuju, a neki i obučavaju u rukovanju različitim oružjem kako bi preživeli apakalipsu za koju su uvereni da će se dogoditi, pišu američki mediji. Od prirodnih rizika više ih plaše nekontrolisane posledice ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, a sa finansijskom elitom dele strah od ustanka armije nezaposlenih i opljačkanih građana.

Poslednjih meseci iz naučnofantastičnih filmova u stvarnost su se preselile katastrofične prognoze da će veštačka inteligencija uništiti čovečanstvo. Proroci propasti su geografski široko rasprostranjeni, od najglasnijeg Ilona Maska iz SAD, preko Džulijana Asanža koji se i dalje skriva u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, do Džeka Maa, osnivača Alibabe iz Kine. Svako ima svoju viziju smaka sveta, ali čini se da se većina rukovodilaca tehnoloških kompanija iz Silicijumske doline najviše plaši veštačke inteligencije, pametnih uređaja i robota, čijem stvaranju su i sami itekako doprineli.

Jedan od njih je Antonio Garsija Martinez, koji je pre sedam godina za pravo malo bogatstvo prodao svoju onlajn kompaniju Tviteru, zatim radio kao menadžer u Fejsbuku, da bi konačno napisao bestseler „Chaos Monkeys“ o svom iskustvu. No, 2015. godine zabrinuo se zbog pravca u kojem se kreću razvoj automatizacije i veštačke inteligencije. Shvatio je da će zapošljavanje robota ostaviti milione ljudi bez posla (po njegovom mišljenju polovinu Amerikanaca u narednih 30 godina) i u potpunosti promeniti funkcionisanje ekonomije.

Zato očekuje velike proteste ljutitih građana, koji mogu prerasti u ozbiljne sukobe jer u Americi svako može da nosi oružje. Kako bi se osigurao od ove opasnosti, preselio se na malo ostrvo na Pacifiku, izgradio pet drvenih kuća usred šume i zaštitio svoj svet solarnim panelima, zalihama hrane, ali i oružjem. Do njegovog novog doma može se stići samo kozjom stazicom kroz šumu, što će ga, misli on, zaštititi od narastajuće opasnosti.

On nije jedini uspešan tehnološki preduzetnik koji je zaokupljen ovim brigama. Rid Hofman, suosnivač LinkedIna, otkrio je novinarima „Njujorkera“ da je otprilike polovina milijardera iz Silicijumske doline obezbedila sebi neki vid zaštite od apokalipse, bilo da se radi o helikopterima za bekstvo, podzemnim skloništima, nekretninama u prirodi na teško pristupačnim mestima i sl. Martinez je saglasan sa ovom tvrdnjom, mada kaže da većina njegovih kolega koji se pripremaju za „sudnji dan“ nemaju hrabrosti da o tome javno pričaju.

Savetovanje bogatih kako se spasiti

Tehnološki stručnjaci su svesni da opasnost ne dolazi od mašina koje liče na Švarcenegera i za nekoliko sekundi regenerišu svoje tkivo ili menjaju izgled, već od onih uređaja koji umeju da imitiraju ljude, njihovo ponašanje ali i njihov proces učenja i zaključivanja. Ovakve mašine će sve brže napredovati i biti mnogo „pametnije“ od ljudi, odnosno posedovaće neuporedivo veće količine informacija. Zajedno sa znanjima sticaće i razne veštine, te će moći da odmene ljude u mnogim zanimanjima, pogotovu onima koji zahtevaju izdržljivost i preciznost. Pretpostavke su da će se vremenom veštačka inteligencija razviti do te mere da će početi da obavlja i razne intelektualne, pa čak i kreativne poslove. Mašine će, na kraju, naučiti da same rešavaju sve probleme sa kojima se suočavaju.

Odveć uplašene tehnološke stručnjake je dodatno isparanoisala vest da je Fejsbuk nedavno morao da prekine eksperiment u kojem je botovima zadato da se međusobno dogovore oko zamene određenih predmeta, pri čemu je svaki predmet imao oznaku i to iz pomalo zastrašujućeg razloga – jer su botovi razvili sopstveni jezik. Naime, dve jedinice veštačke inteligencije su u ovom slučaju modifikovale engleski jezik tako da niko drugi nije mogao da ih razume, ali sa nekim sopstvenim jezičkim pravilima. To znači da smo već ušli u sasvim novu eru veštačke inteligencije.

Ova činjenica, ali i opšta politička nestabilnost, izazivaju anksioznost kod uspešnih IT preduzetnika. Postoje čak i privatne čet grupe gde bogati „survivajlisti“, kako ih zove američka štampa, razmenjuju savete o tome koje gas maske treba pribaviti, kako graditi bunkere, ili koje su najsigurnije lokacije za sklonište u slučaju smaka sveta. Većina njih se plaši razvoja veštačke inteligencije, ali imaju u vidu i neke druge faktore rizika kao što su klimatske promene, zemljotresi, ratovi…

Neki od njih, zato, uvek drže u pripravnosti natankovan rezervoar helikoptera, neki su opremili bunkere ventilacionim sistemima, neki čuvaju Bitkoine i kriptovalute kako bi njima kupovali pasoše sigurnih zemalja, a neki se bave kolekcionarstvom nekretnina u svim delovima sveta u koje se može pobeći. Marvin Liao, bivši rukovodilac Yahho-a, ima sklonište sa zalihama vode i hrane ali je zaključio da to nije dovoljno jer bi neko jači mogao da dođe i otme mu sve to, pa je pohađao i kurs streličarstva i rukovanja drugim oružjima. Izvršni direktor Reddita se, pak, za budućnost pripremio laserskom operacijom očiju, jer mu u postapokaliptičnom društvu sigurno neće biti lako da nađe odgovarajuće naočare za vid.

Bekstvo od armije nezaposlenih

Da ova zaluđenost apokalipsom ima i širu publiku od „tehnoloških gikova“, pokazao je rijaliti Nacionalne geografije „Pripremljeni za sudnji dan“ iz 2012. koji je postao najgledanija emisija u istoriji ovog poznatog TV kanala. Međutim, prosečni gledalac se za kolaps društva može opremiti uglavnom konzervama tunjevine i pirinčem, dok bogati vlasnik firmi ili patenata iz Silicijumske doline ima mnogo veći izbor. Tako su dobrostojeći „survivajlisti“ proglasili Novi Zeland najboljim skloništem u slučaju apokalipse. To je na prvi pogled nelogično, jer ako ona nastupi usled udara asteroida u zemlju, otkud znamo da neće udariti baš u ovo ostrvo u Tihom okeanu, pitaju se novinari.

No, čini se da ekipu iz Silicijumske doline više brinu ovozemaljski nego problemi koji dolaze iz svemira. Tako skoro niko od njih ne može da zaobiđe priču o mogućnosti razbuktavanja građanskog rata između siromašnih i bogatih u kojem bi, logično, oni bili označeni kao mete, te većina njihovih priprema podrazumeva upravo beg od armije nezaposlenih i gladnih građana. Zato kupuju imanja i nekretnine na Novom Zelandu, nadajući se da je to dovoljno daleko od narodnog nezadovoljstva. Isti strah muči i investitore i rukovodioce iz finansijskog sektora. Dobar deo Vol Strita je otišao „pod zemlju“, odnosno opremio se vojnim bunkerima, ili pak u visine kupivši privatne letelice.

To su učinili s razlogom, jer su i oni kumovali širenju siromaštva i klasnih netrpeljivosti. U kombinaciji sa arogancijom i neprekidnim optužbama neoliberala da je narod sam kriv što je siromašan, prevaren, opljačkan, bogataši zaista mogu predstavljati „žrtveno jagnje“ ozlojeđenih građana, ocenjuju američki mediji. Ili kako komentariše GSElevator, duhoviti tviteraš koji kritikuje ponašanje finansijskog sektora: „Nekada su nepoželjni građani sklanjani na ostrva. Sada morate da kupite ostrvo da biste se vi sklonili od njih“.

 

 

septembar 2017, broj 141.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *