U Srbiji više od 12.400 preduzeća, sa oko 68.000 zaposlenih, predstavlja rizičnu grupu u procesu transfera biznisa, zbog značajnog broja vlasnika koji će se u skoroj budućnosti suočiti sa ovim pitanjem, kao i zbog potcenjene složenosti problema i trajanja procesa, nedovoljno primera dobre prakse i nedostatka sistemske podrške.
Takođe, 450.000 preduzeća u EU, sa oko dva miliona zaposlenih, svake godine prolaze proces prenosa poslovanja, a procena je da se u oko 150.000 preduzeća tom problemu ne pristupa na adekvatan način, čime se dovodi u pitanje oko 600.000 radnih mesta.
Biznis transfer podrazumeva prenošenje poslovanja preduzeća na drugu osobu ili preduzeće, čime se osigurava kontinuitet postojanja i poslovnih aktivnosti, a Biznis transfer barometar istraživanje u Srbiji, koje je predstavljeno na redovnom sastanku Slovenačkog poslovnog kluba (SPK) 21. septembra 2017. godine, osim prenošenja vlasničke razmatralo je i prenošenje menadžerske funkcije u preduzeću.
Ovo istraživanje sprovela je od januara do marta 2017, za potrebe Adizesa SEE, agencija MASMI iz Beograda, a u njemu je učestvovalo 205 vlasnika preduzeća starijih od 55 godina, koji zapošljavaju više od 20 radnika. Pokazalo se da su rezultati veoma slični onim u Hrvatskoj (istraživanje sprovedeno 2015. godine), a kao referenca je uzeto i finsko istraživanje iz 2013.
– Rukovođenje kompanijom može se preneti članovima porodice ili profesionalnom menadžeru, dok se vlasništvo prenosi članovima porodice – za života ili nakon smrti osnivača, zatim drugom fizičkom licu – koje može biti iz redova menadžmenta, zaposlenih ili spoljni investitor, ili kompaniji – u vidu preuzimanja ili spajanja. Svakako najmanje popularna opcija je likvidacija firme nakon smrti osnivača – objasnio je Boris Vukić, partner u Adizesu SEE, predstavljajući rezultate istraživanja.
On je istakao da je jedna od grešaka vlasnika preduzeća insistiranje na tome da deca preuzmu biznis i nastave upravljanje firmom čak i kada ona nisu zainteresovana za tako nešto. Vukić je naveo da u Srbiji, na osnovu podataka iz Agencije za privredne registre za 2015. godinu, posluje više od četvrtine preduzeća (28,1%) čiji su vlasnici starosti 55 i više godina. Prema njegovim rečima, čini se da oni nedovoljno planiraju budućnost svojih kompanija, kada je reč o prenosu poslovanja na naredne generacije, i da se više može govoriti o očekivanjima, željama i nadanjima, nego o konkretnim planovima.
– Čak 92% vlasnika je i osnovalo preduzeće! Dakle, oni su „prvi vlasnici“ i do sada nisu prolazili složen proces biznis transfera. Ipak, njih 76,6% očekuje da će preduzeće nastaviti sa poslovanjem u vlasništvu porodice nakon što se povuku iz rukovođenja, a 77,5% veruje da bi kompanijom mogao da rukovodi neko iz porodice – navodi Vukić.
Poverenje značajnije od obrazovanja
Skoro svi anketirani, čak 99%, kao glavnu osobinu naslednika navodi da bi to trebalo da bude „osoba od poverenja“, a tek onda neko ko poznaje delatnost i način funkcionisanja preduzeća, kao i da ima adekvatno obrazovanje, te je spreman za dalje učenje.
Sa sastanka Slovenačkog poslovnog kluba – Najveći broj vlasnika (57%) tvrdi da intenzivno razgovara sa svojom decom, ili je već razgovaralo, o budućnosti preduzeća i izazovima prenosa poslovanja, mada se u praksi pokazuje da to i nije baš tako. Bilo je i primera da vlasnik na sastanku sa konsultantima tvrdi kako sin „još nije zreo“ za preuzimanje upravljanja preduzećem, a sin je, inače, upravo tih dana dobio unuka – prenosi svoja iskustva Boris Vukić.
Velika većina anketiranih vlasnika preduzeća (69,3%) smatra da se vreme potrebno za pripremu odabrane osobe za menadžersku poziciju u preduzeću meri godinama, a da će se njihova uloga u rukovođenju preduzećem promeniti u sledećih 5 do 10 godina.
Kod donošenja odluke o budućnosti firme, oni ističu da će interesi preduzeća biti na prvom mestu, a zatim interesi dece (27,3%).
– O tome koliko se teško odlučuju da napuste preduzeće govori i podatak da 45,4% vlasnika navodi da će se nakon završetka procesa prenosa poslovanja povući iz svakodnevnog rada, ali će delovati kao savetnici – objašnjava Vukić, uz opasku da su želja penzionisanih vlasnika da u preduzeće dolaze kada oni požele da savetuju i namera novog menadžmenta da ih pita za savet kada smatra da je to potrebno, najčešće u suprotnosti.
Takođe, skoro 25% vlasnika ima planove da nastavi da pomaže oko preduzeća ili da savetuje, a samo 41,5% navodi da posle povlačenja iz posla očekuje prihode samo od penzije. Više od polovine računa na još neki izvor prihoda, između ostalog i na nadoknade iz preduzeća.
„Jedan list papira“ za budućnost
U istraživanju su navedene i preporuke za subjekte koji utiču na poboljšanje privrednog ambijenta, kao i za vlasnike preduzeća, pa se tako savetuje pokretanje kampanja za jačanje svesti vlasnika malih i srednjih preduzeća sa 55 i više godina starosti o kompleksnosti biznis transfera i važnosti pravovremene pripreme za taj proces. Takođe se preporučuje usvajanje definicije i uvođenje statističkog praćenja porodičnih preduzeća u Srbiji, te razvijanje i sufinansiranje programa podrške usmerenih na jačanje njihovih kapaciteta za uspešan generacijski transfer.
Danijela Fišakov i Boris Vukić Potrebno je i ukazivanje na moguća alternativna rešenja biznis transfera i kreiranje finansijskih instrumenata za lakšu dostupnost kupovine ili preuzimanja preduzeća čiji vlasnici se povlače iz poslovanja.
Vlasnicima se preporučuje da pripreme kompaniju tako što će obezbediti održivost, profitabilnost i transferabilnost nakon svog povlačenja, a kao veoma koristan instrument savetuje se definisanje „jednog lista papira“ kojim će se za transfer biznisa pripremiti i osnivač i potencijalni naslednici, kao i cela porodica.
Klub 2040
U Srbiji se poslednjih godina više pažnje posvećuje porodičnim firmama, pa je organizovan i niz poslovnih foruma, seminara i panela upravo na ovu temu, iako se čini da institucionalna podrška i dalje nije dovoljna. Adizes SEE je tako osnovao i Klub 2040, koji okuplja mlade ljude između 20 i 40 godina starosti, za koje se, kako ističu, „osnovano sumnja da bi do 2040. godine, ako ne i pre, mogli da naslede svoje roditelje na čelu porodičnih kompanija“. Na sastancima se intenzivno razgovara o njihovoj budućnosti i pripremama za transfer biznisa.
Izvor: Marko Andrejić, eKapija