Close
/ Novi brojevi / Biznis Top 2016/17.
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis Top 2016/17.

biznis top 2016 naslovna
Redakcija BIF on 21/11/2017 - 14:11 in Novi brojevi

This post has already been read 688 times!

Trendovi

11. Regionalne nejednakosti unutar država kao izvor nestabilnosti: Ko koga eksploatiše?
Kao što na globalnoj sceni rastuća ekonomska nejednakost kreira nestabilnost, na isti način ekonomska nejednakost i unutar najbogatijih zemalja dovodi do rastućih političkih tenzija, podstičući regionalni separatizam i prijeteći u pojedinim slučajevima – kao trenutno u Španiji – i samom opstanku ovih država. Sve ono što se globalno preporučuje siromašnijim zemljama kao „komparativna prednost“ – niži troškovi rada, niže cijene nekretnina – unutar vlastite kuće iz prednosti se pretvaraju u problem i svađe oko toga ko koga eksploatiše.

14. Kako nestabilne cene nafte utiču na poslovanje energetskih kompanija: Energetski sektor sve otporniji
Politički i ratni potresi u svetu nisu negativno uticali na najveće proizvođače nafte, već dugotrajan trend niskih cena koji ih je primorao da racionalizuju svoja ulaganja i značajno snize troškove poslovanja, a što im je obezbedilo da već početkom ove godine iskažu dobit. Rizici da geoplitičke tenzije dugoročnije utiču na stabilnost energetskog sektora opadaju sa porastom fleksibilnosti ove industrije.

16. Kakva je stvarna svrha sankcija: Sankcije su sankcije, ali pare su pare
Premda je bezbroj puta dokazano da je proklamovani efekat sankcija uglavnom nikakav, nove sankcije Sjevernoj Koreji i prijetnje SAD da će ponovo uvesti sankcije Iranu, najavljuju da će se nastaviti sa uhodanom podjelom posla: lideri će donositi loše odluke, ceh će plaćati njihovi podanici, a ekstra profiti u trgovini zabranjenim robama će se i dalje bratski dijeliti između biznismena iz zemalja koje su nametnule sankcije i zemlje pod sankcijama.

20. Ljudi i mašine – mogu li zajedno: Kreativnost nije moguće programirati
Istraživanja pokazuju da su stručnjaci podeljeni, a građani veoma zabrinuti kada je reč o prognozama kako će se sve intenzivnija automatizacija odraziti na radna mesta i zapošljavanje. Poslodavci, međutim, smatraju da će ljudska intuicija, empatija i kreativnost biti nezamenljivi i u budućnosti, te da će novi poslovni modeli biti zasnovani na koegzistenciji ljudi i mašina.

22. Digitalizacija poreske administracije: Budućnost na pragu
Uprkos sumnjama većine privrednika, ne samo u Srbiji već i širom sveta, da su poreske administracije sposobne da se modernizuju i aktivno uključe u digitalizaciju, dosadašnje iskustvo i procene budućih kretanja ukazuju da digitalizacija već neminovno menja i da će još značajnije promeniti funkcionisanje poreskog sistema, što će se pre ili kasnije, sa manjim ili većim intenzitetom, dogoditi i kod nas.

26. Izveštavanje poreskih uprava: Raskorak između domaće i svetske prakse
Donošenje novog Pravilnika o PDV evidencijama s ciljem da se omogući bolja kontrola i naplata poreza i efikasnija borba protiv prevara, izazvalo je polemike u domaćoj javnosti: da li će njegova primena ispuniti pomenute ciljeve, ili će predstavljati samo dodatni teret poreskim obveznicima?

28. Stiven Ndegva, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji: Radićemo sa srpskom vladom na novoj strategiji rasta
Pad ovogodišnjeg privrednog rasta u Srbiji je najviše bio uzrokovan spoljnim faktorima, pa se malo toga može učiniti do kraja godine. Svetska banka je saglasna sa prioritetima srpske vlade u novoj strategiji rasta, uz preporuku da se ubrza implementacija infrastrukturnih projekata, budući da je ova vrsta ulaganja u Srbiji daleko najniža u regionu, a dodatno se smanjila u 2017. Preporuka je i da se sklopi novi aranžman sa MMF-om iako trenutno postoji veliki suficit u budžetu, ali se situacija može brzo promeniti jer i srpska i globalna ekonomija mogu biti nestabilne, skreće pažnju direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.

32. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Nedovoljno domaćih i javnih investicija
Srbija će ovu godinu završiti sa rastom BDP od oko 1,8%, dok bi u 2018. taj rast mogao da dostigne 4% ukoliko poljoprivredna sezona bude makar prosečno uspešna. „Iako bi takav rast mogao da se predstavi kao spektakularan uspeh, kada se isključi jednokratan oporavak poljoprivrede, rast bi iznosio samo 3%. Srbija se već nekoliko godina nalazi pri dnu regiona po brzini rasta, zato što nema dovoljno javnih i privatnih domaćih investicija. Pri tome se i sporo napreduje u uspostavljanju institucionalnog temelja za razvoj privrede, a neravnopravnost na tržištu odvraća ljude od preduzetničkih poduhvata”, upozorava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

36. Poslovanje domaće privrede u 2016. godini: Šta je, zaista, vest?
Spisak najprofitabilnijih kompanija u Srbiji iz godine u godinu je gotovo isti, s tim što je u 2016. godini NIS preuzeo prvu poziciju od Telekoma, koji se na njoj ustoličio 2015. godine. U prošloj godini, EPS je uspeo da istovremeno ostvari najveće prihode koji čine 2,4% poslovnih prihoda cele privrede i da se plasira na drugo mesto među najvećim akumuliranim gubitašima. Ako je nešto zaista vest u prošlogodišnjem poslovanju, i to dobra, onda je to visoka solventnost i bonitet nekolicine domaćih preduzeća.

Sektorske analize privrede

Poljoprivreda

41. Tabele

42. Proizvodnja maline u Vojvodini: Uvođenje struke na parcele
Iako je malina u Vojvodini do pre samo dve-tri godine predstavljala apsolutnu nepoznanicu, vojvođanska proizvodnja je dostigla oko 15% od ukupne proizvodnje maline u Srbiji i ima tendenciju daljeg rasta. U ovom trenutku u severnoj pokrajini ima osam udruženja malinara, „što govori u prilog tome da su naši proizvođači svesni da samostalno nemaju šta da traže na velikom i nepredvidivom tržištu“, kaže Vladimir Zečar, uspešan proizvođač malina i jedan od pionira razvoja ovog posla u Vojvodini.

Energetika

44. Tabele

45. Održivost energetskog sektora u Srbiji: Male hidroelektrane najisplativiji obnovljivi izvor
Održivi energetski razvoj Srbije zahteva da se ubrza izgradnja elektrana iz obnovljivih izvora energije, otvori tržište električne energije u potpunosti i intenzivira saradnja sa zemljama u regionu radi uspostavljanja jedinstvenog tržišta električne energije. U razvoju obnovljivih izvora energije, za Srbiju je najisplativiji razvoj malih hidroelektrana.

Građevinarstvo

48. Tabele

49. Najvažniji uslovi za razvoj domaćeg građevinarstva: Neophodni su konkretni potezi za rast
„Da bi srpske građevinske kompanije očuvale pozicije na domaćem tržištu i dobijale poslove u inostranstvu neophodno je da država stane iza nas na konkretan način: potreban nam je garancijski fond da bismo mogli finansijski da pratimo konkurenciju van zemlje, i prilika da budemo nosioci posla na velikim domaćim projektima“, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije i član nadzornog odbora „Mostogradnje“ Aca Popović.

Proizvodnja građevinskih materijala

52. Tabele

53. Inovativni građevinski materijali: Predstoji novi, energetski talas u gradnji
Nova regulativa o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu, ali i zakonske promene vezane za oblast građevinarstva i oporavak ove industrije, značajno su doprineli rastu tržišta građevinskih materijala. „Pre ili kasnije, država će prepoznati koristi subvencionisanja za energetsku sanaciju objekata i to će, definitivno, pokrenuti novi talas u građevinskoj industriji Srbije“, najavljuje Tihomir Civkaroski, direktor Knauf Insulation za zemlje Balkana, Kipar i Maltu i ističe: „Nastojimo da svaki inovativni proizvod koji se razvije u nekom od razvojnih centara Knauf Inuslation-a u svetu, u najkraćem roku lansiramo i na srpsko tržište“.

Proizvodnja prehrambenih proizvoda

56. Tabele

57. Tržište mesnih prerađevina: Iz Srbije na četiri kontinenta
Ohrabruje podatak da se domaće tržište mesnih prerađevina oporavlja i stabilizuje, ali ga istovremeno karakteriše izuzetna dinamičnost i velika usitnjenost. „Prisutno je oko hiljadu malih i velikih proizvođača mesa i mesnih prerađevina, a tu su i inostrane kompanije koje posluju u Srbiji ili planiraju svoj ulazak. U takvim uslovima, zaista je privilegija biti među prvima i ostati lider u proizvodnji mesnih prerađevina“, ocenjuje Slobodan Vasilić, izvršni direktor Neoplante, koja kao deo Nelt Grupe izvozi svoje proizvode u Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i Australiju.

Proizvodnja pića

60. Tabele

61. Proizvodnja alkoholnih pića u Srbiji: Paradoksi domaćeg tržišta
Pivo je još uvek najpopularnije alkoholno piće u Srbiji, ali ga pivopije sve manje piju, uprkos sve bogatijoj ponudi u prodavnicama. Istovremeno, povećava se broj i kvalitet domaćih vinarija, iako je površina poljoprivrednog zemljišta pod vinogradima drastično smanjena u odnosu na osamdesete godine.

Trgovina na veliko i malo

64. Tabele

65. Poslovanje trgovinskih lanaca: Prilike za prirodni rast
Premda domaće tržište trgovine beleži rast od tri do pet odsto, biće potrebno još vremena do se ono potpuno konsoliduje. Prednost je što na srpskom tržištu postoje odlični uslovi i prilike za prirodni rast, naročito u gradovima kao što su Beograd, Niš, Novi Sad, Novi Pazar koji beleže rast stanovnika. Kako bi se se širenje trgovinske mreže još pozitivnije odrazilo na poslovanje domaćih dobavljača, potrebno je da se uz podršku nadležnih institucija osposobe da uvećaju kapacitete koji su neophodni za saradnju sa velikim trgovinskim lancem, objašnjava Nikola Kostoski, direktor strategije i istraživanja odnosa sa potrošačima kompanije Delez Srbija.

Farmacija

68. Tabele

69. Tržište medicinske opreme u Srbiji: Rastu ulaganja u kupovinu, ali je problem održavanje
Sve veći broj privatnih zdravstvenih institucija u zemlji doveo je do rasta domaćeg tržišta medicinske opreme. Najvredniju opremu, ipak, još uvek nabavljaju državne klinike, ali problem je u tome što one kasnije ništa ne ulažu u njeno održavanje, pa aparati mesecima čekaju na servisiranje, objašnjava Ljubomir Štrbac, vlasnik kompanije Makler, koja duže od četvrt veka u Srbiji distribuira in vitro laboratorijsku opremu najpoznatijih svetskih proizvođača.

Metalska industrija

72. Tabele

73. Položaj domaćeg proizvođača u mašinskoj i elektroindustriji: Kvalitet sa doživotnom garancijom
Iako je domaće tržište mnogo otvorenije za stranu konkurenciju nego što je to slučaj u razvijenim zemljama, insistiranje na kvalitetu i inovacijama uvek se isplati. „Zahvaljujući tome, uspeli smo da se probijemo i na najzahtevnija tržišta poput nemačkog, gde su malo zastupljeni čak i najveći svetski proizvođači iz naše branše“, ističe Stojan Dangubić, vlasnik kompanije Aling Conel, čiji proizvodi imaju doživotnu garanciju.

Motorna vozila

76. Tabele

77. Proizvodnja auto-delova: Strani ulagač kao domaćin novim investitorima
Proizvodnja autodelova je veoma prosperitetna industrija u Srbiji, o čemu svedoči i odluka Grupacije I.G. Bauerhin GmbH da nakon decenije uspešnog poslovanja u svom pogonu u Inđiji, uloži dva miliona evra u razvoj nove linije za proizvodnju motora ventilatora za hlađenje sedišta u različitim verzijama. Srbija može dodatno da razvija ovu privrednu granu, uz poboljšanje infrastrukture, poslovnog ambijenta, administracije i potencijala u stručnim kadrovima, poručuje Dalibor Berić, generalni direktor kompanije IGB AUTOMOTIVE COMP DOO INĐIJA iz Inđije.

Proizvodnja proizvoda od gume i plastike

80. Tabele

81. Kako realizovati potencijal u proizvodnji gume i plastike: Ako želite u svet, morate mnogo da ulažete
„Trenutno izvozimo u preko 70 zemalja širom sveta, a u ovoj godini nastavili smo sa izvozom u Sjedinjene Države i uspeli da svoje proizvode plasiramo i u zemlje kao što su Kina, Iran i Indija. Domaće kompanije mogu da se izbore na svetskom tržištu ako njihovi proizvodi poseduju traženi kvalitet, što zahteva da se neprekidno ulaže u nove tehnologije i materijale. Istovremeno, neophodno je da budete prisutni na najprestižnijim međunarodnim sajmovima u ovoj industriji“, kaže Ivan Terzić, direktor poslovanja u kompaniji Peštan.

Hotelijerstvo

84. Tabele

85. Koliko rast turizma u Srbiji utiče na razvoj hotelijerstva: Porast noćenja, ali ne i vrednosti proizvoda
U prvih devet meseci 2017. Srbiju je posetilo 12 odsto više turista nego u istom periodu prošle godine, a ukupno je ostvareno 6,6 miliona noćenja, odnosno 10 odsto više nego lani. Uprkos tome, cena hotelskog smeštaja je u poslednjih nekoliko godina pala za 40 odsto. „Uz rast biznisa trebalo bi da raste i vrednost proizvoda, a kod nas je suprotno“, kaže Nikola Avram, član upravnog odbora MK Grupe zadužen za hotelski biznis, turizam i nekretnine, i dodaje da je za brži razvoj hotelske industrije potrebno omogućiti i bolje uslove finansiranja za ulagače.

Informacione tehnologije

88. Tabele

89. Nove šanse IT industrije u Srbiji: Ohrabruje rast inovativne startap zajednice
U IT industriji u Srbiji posebno ohrabruje rast startap kompanija čiji proizvodi su veoma konkurentni na globalnom IT tržištu. „Imamo inicijative za podršku lokalnoj startap zajednici, koje otvaraju vrata mladim kompanijama da se uključe u razvoj naših novih rešenja. Pokušavamo da povežemo mlade tehnološke startap firme sa našim korisnicima, i da kroz ovaj kanal obezbedimo finansiranje dobrim novim idejama“, kaže Predrag Ćirković, direktor kompanije SAP za Zapadni Balkan.

Telekomunikacije

92. Tabele

93. Telekomunikacioni razvoj u uslovima stagnacije prihoda: Varljivi napredak
Mada su svi najvažniji poslovni pokazatelji telekomunikacione industrije u Srbiji značajno iznad proseka privrede, a na tržištu je vidljiv tehnološki napredak i prisutna značajna ulaganja u infrastrukturu i nove servise, sve evidentniji zastoj u tražnji utiče na stagnaciju prihoda, što preti da uspori razvoj domaćih telekomunikacija.

Banke

96. Tabele

97. Poslovanje banaka u prvoj polovini 2017. godine: Ubrzana konsolidacija tržišta
U prvoj polovini 2017. domaći bankarski sektor produžio je poslovni trend iz prethodne godine – nastavak pada prihoda iz osnovnog biznisa i rasta profitabilnosti zasnovane na naplati prethodno otpisanih loših plasmana. Ipak, konsolidacija tržišta dobila je na zamahu, pa su preuzimanja postepeno počela da menjaju monolitnu sliku među najvećim bankarskim igračima.

Osiguranje

102. Tabele

103. Poslovanje osiguravajućih društava u 2017: Godina umerenog rasta
Iako se poslednji zvanično objavljeni rezultati poslovanja osiguravajućih društava odnose na kraj drugog kvartala, neki zaključci o tekućoj godini već mogu da se donesu. Rast ukupnog tržišta trebalo bi da bude isti ili nešto manji od prošlogodišnjeg, premija neživotnog osiguranja ista kao prošlogodišnja, a životno će rasti brže od neživotnog, mada je diskutabilno da li će dostići prošlogodišnji rast za koji su zaslužne bile polise sa jednokratnim uplatama i štednom komponentom, a za koje nije sigurno da će i ove godine imati „dobru prođu“.

O kreativnosti u doba dosadnih reklama

108. Linija koja je pokrenula revoluciju
Fenomen popularne kulture koji je pre više od četrdeset godina osvojio Evropu, prgavi čovečuljak La Linea – koji se vazda svađa sa svojim tvorcem uz prepoznatljivo „barum barum“ – stvoren je za potrebe televizijske reklame. Na primeru njegovog „slučajnog uspeha“, kao i univerzalnog jezika vrhunske umetnosti, savremeni stručnjaci za advertajzing mogli bi mnogo toga da nauče.

Vremeplov

114. Začeci moderne tekstilne industrije u Srbiji: Jedemo paprike i gradimo fabrike
Prva tekstilna postrojenja u Srbiji bila su usmerena na proizvodnju vune i podigli su ih strani ulagači, da bi se potom izrodila domaća preduzetnička inicijativa na jugu Srbije, naročito u Leskovcu koji je na prelasku iz 19. u 20. vek prozvan „srpski Mančester“. Ali ni strani ulagači, a pogotovo domaća preduzeća, nisu mogli da konkurišu industrijalizovanoj Evropi u proizvodnji najkvalitetnijih štofova, koji su donosili najveću zaradu.

TABELE

Liste najvećih preduzeća u srbiji:
118. Po dobiti
122. Po poslovnom prihodu
126. javna preduzeća Po dobiti
128. javna preduzeća Po poslovnom prihodu
132. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *