Close
/ Novi brojevi / Biznis & finansije 144/145: Mala i srednja preduzeća – Američki san na srpskim stranputicama
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis & finansije 144/145: Mala i srednja preduzeća – Američki san na srpskim stranputicama

Redakcija BIF on 25/12/2017 - 14:26 in Novi brojevi

This post has already been read 1927 times!

Dok se u preduzetničkim Sjedinjenim Državama preispituju da li globalni giganti uništavanjem početničkih firmi kojima kradu ideje guše i američki san, te da li se tek sada pokazuje da je mit o preduzetništvu poslužio privilegovanoj globalnoj eliti da obespravi većinu malih i srednjih preduzeća, u Srbiji preduzetnici još rešavaju enigmu kako stići do američkog sna u situaciji kada se od Beograda putuje duže do Prijepolja nego do Hamburga, a i kada se uspe, time se javno ne maše. Ne zbog skromnosti, već da se ne rizikuje preterana pažnja države.

 

Periskop

8. POVRATAK LJEVIČARSKIH IDEJA NAKON VIJEKA OKTOBARSKE REVOLUCIJE: Nije socijalizam toliko dobar, koliko je kapitalizam postao loš
Od neočekivano dobrog izbornog rezultata britanskih laburista sa programom „više države a manje neregulisanog tržišta“, naročito među mlađim biračima, za zapadne analitičare još veće iznenađenje predstavljaju „neamerički stavovi“ mladih Amerikanaca, među kojima više od 40% preferira socijalizam. Nije jasno zašto su analitičari zatečeni, kada su i sami hladno konstatovali da po prvi put u poslednjih sto godina mladi žive lošije od svojih roditelja, sa perspektivom da će biti još gore.

10. PORODIČNE KOMPANIJE U EKONOMIJI 21. VEKA: Vrednosti ispred zarade
Široj javnosti je relativno nepoznat podatak da žilu kucavicu globalne ekonomije 21. veka čine – i nastaviće da čine – porodične firme. Neke od najstarijih i najvećih svetskih korporacija su u porodičnom vlasništvu. U Evropi i Japanu danas posluju firme u vlasništvu ljudi čiji preci su ih osnovali pre više od hiljadu godina. Procenjuje se da je oko dve trećine svih kompanija na svetu u porodičnom vlasništvu i da zajedno stvaraju više od dve trećine globalnog bruto društvenog proizvoda.

Biznis

12. „BILANS“ KONSOLIDOVANIH BILANSA U 2016. GODINI: Velikim ribama prete još veće
Premda se u prošloj godini smanjio broj privrednih grupacija u Srbiji, konsolidovani rezultati poslovanja pokazuju da su one generisale više od trećine ukupnih prihoda i rashoda cele privrede, te preko petine ukupnog gubitka svih privrednih društava. Za dijagnozu stanja na domaćem tržištu još je indikativniji podatak da je među 643 privredne grupacije, samo dvadeset njih generisalo više od polovine ukupne neto dobiti ovog segmenta privrede, dok su neto gubici takođe samo dvadeset privrednih grupacija činili čak tri četvrtine ukupnog neto gubitka velikih poslovnih sistema.

16. NA RASKRSNICI IZMEĐU VEĆE ZARADE I DRUŠTVENOG NAPRETKA: Globalizacija mora da se „renovira“, samo još kad bi znali kako
Zašto je svet došao u situaciju da među ekonomskim analitičarima preovladava potpuni pesimizam i poruka o konačnoj pobedi „kazino preduzetništva“ sa Volstrita, raspravljali su najpoznatiji teoretičari i praktičari poslovnog upravljanja današnjice na Peter Drucker Forumu u Beču, saglasivši se da globalizacija mora da se „renovira“, ali bez pravog odgovora kako to i da se sprovede.

18. UPRAVLJANJE ZGRADAMA KAO PROFITABILNA INDUSTRIJA: Od socijalnog do tržišnog proizvoda
Oni koji žive na Zapadu odavno znaju da je stanogradnja ne samo socijalna kategorija, već i posao koji u nekim sredinama donosi mnogo više novca nego ulaganje u deonice ili neke druge hartije od vrednosti. Zato, uvođenje funkcije upravnika zgrade u Srbiji predstavlja dobar početak za održavanje stambenog fonda na način koji će obezbediti rast njegove tržišne vrednosti i doprineti razvoju lokalne, pa i nacionalne ekonomije.

Finansije

22. ZAŠTO ČETIRI BANKE U SRBIJI NIKADA NISU ODOBRILE POZAJMICE U ŠVAJCARSKOJ VALUTI: Pametni pre bitke
Izreka „posle bitke svi su generali pametni“ ne važi u slučaju četiri banke u Srbiji, koje jedine nikada nisu odobrile pozajmice u švajcarskoj valuti. Objašnjavajući zašto to nisu uradili i kako sanirati posledice u situaciji kada je ukupna vrednost odobrenih stambenih kredita u švajcarskim francima dostigla sa kamatama oko 71,5 milijardi dinara, sagovornici B&F-a ističu da je ne samo nužno, već i najracionalnije da banke i klijenti nađu rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.

24. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA O MOGUĆNOSTIMA FINANSIRANJA MMSP U SRBIJI: Nova rešenja za stari problem
Mada je malim i srednjim preduzećima u Srbiji spoljna finansijska podrška naizgled dostupnija nego mikrofirmama i početnicima u poslovanju, preterana zavisnost ovog segmenta privrede od lokalnog tržišta i veoma skromno korišćenje pozajmica za širenje izvoza upućuju na to da su nužni novi mehanizmi podrške za rast celokupnog MMSP sektora. Neka od tih rešenja bi mogla odmah da se primene, poput „akceleratora” ili „garancijske šeme”, dok uspostavljanje odgovarajućeg sistema za mikrofinanisranje zahteva izmenu ili dopunu regulative, navodi se u najnovijoj studiji Evropske investicione banke.

Temat: Mala i srednja preduzeća – Američki san na srpskim stranputicama

29. NAJUSPEŠNIJI DOMAĆI PREDUZETNICI O POSLOVNOJ KLIMI U SRBIJI: Biće novca, a da li će biti ljudi?
Ako se pažljivije pogledaju stavovi najboljih preduzetnika u Srbiji o uslovima za njihov razvoj, onda postaje jasno da u odnosu na sve priče vezane za novac, mnogo veći problem predstavlja pitanje da li će biti ljudi koji će raditi u tim preduzećima?

32. KAKO RAZVITI POSAO U NERAZVIJENIM PODRUČJIMA: Putokazi do boljeg života
Put do tržišta, povoljnih kredita i kvalitetnih radnika težak je sam po sebi, ali je posebno naporan malim firmama koje posluju van velikih privrednih centara u Srbiji, u sredinama koje su nerazvijene, pa čak i devastirane. Naši sagovornici, uspešni preduzetnici i potpredsednici Privredne komore Srbije, Rade Ljubojević i Milovan Kocić, smatraju da je izlaz iz takve situacije u ličnom zalaganju preduzetnika, udruživanju malih preduzeća i strateškoj podršci države kroz gradnju odgovarajuće infrastrukture, poreske podsticaje za ulaganja u devastirana područja i primereniju finansijsku podršku, poput osnivanja Garancijskog fonda.

34. KAKO PODSTAĆI IZVOZ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA: Previše zašto, premalo zato
Domaća mala i srednja preduzeća koja izvoze, a takvo je tek svako deseto u Srbiji, oslanjaju se isključivo na sopstvene kapacitete i sposobnosti, a u pogledu državne podrške smatraju da bi bilo najkorisnije da se poboljša ugled zemlje kroz razvoj bilateralnih odnosa i zakone koji bi podsticali kvalitet u proizvodnji i uslugama. Preovlađujući stav uspešnih izvoznika u sektoru MSP da bi im država najviše pomogla kada im ne bi odmagala čuje se već godinama, ali to očigledno ne doprinosi pomaku u dijalogu dve strane zašto državni podsticaji za započinjanje posla, ulaganja i izvoz ne daju željene rezultate.

36. VINARIJA ALEKSIĆ: Ženskih ruku delo
Tri mlade sestre iz Vranja su pre osam godina preuzele porodični posao i napravile vinariju koja se sada nalazi među prvih deset u Srbiji. Bez obzira na vremenske uslove koji se iz godine u godinu menjaju, one se trude da uvek održe kvalitet svojih proizvoda, ali i da konstantno inoviraju svoj program, nudeći klijentima mnoštvo dodatnih pogodnosti kao što su škola za ljubitelje ovog napitka, ali i prva banka vina u našoj zemlji.

40. DADANCO EUROPE – RAZVOJ REVOLUCIONARNE TEHNOLOGIJE U SRBIJI: Svaka velika zgrada je „Đerdap u malom“
Domaća kompanija Dadanco Europe, koja posluje u oblasti klimatizacije i ventilacionih sistema, nedavno je dobila priznanje revizorske kuće Deloitte za najinovativnije rešenje u centralnoj Evropi, koje bi moglo da donese ogromne energetske uštede u održavanju velikih građevinskih objekata širom sveta. Osnivač kompanije Vladimir Petrović, koji je svoj preduzetnički put gradio od Australije, preko SAD, do proizvodnje u Vranjskoj Banji, kaže da je u razvoj nove tehnologije do sada uloženo tri miliona dolara i očekuje, ako se sve bude odvijalo po planu, da finalni proizvod plasira na tržište najkasnije za godinu dana.

42. MALI PODUZETNICI, VELIKI GUBITNICI: Veliki uporno kradu od malih
Doba kada je mali David mogao pobijediti višestruko većeg Golijata, zahvaljujući pameti i brzini, izgleda je definitivno prošlo. Novoosnovana preduzeća gube bitku protiv globalnih giganata koji im kradu ideje, čak i u Silicijumskoj dolini, rodnom mjestu mita o dobroj zamisli kao ključu za uspjeh.

46. Tabele MSP
– rang po dobiti i po poslovnom prihodu
– konsolidovani bilansi: rang po dobiti i po poslovnom prihodu

Intervju

62. AJA JUNG, OSNIVAČICA I DIREKTORKA BEOGRADSKOG FESTIVALA IGRE: Svaki naš aplauz je desetostruko veći uspeh nego u Parizu ili Londonu
„Ako bi neko danas počeo da se bavi kulturnim sadržajem za najmlađu populaciju, možda bi za desetak godina stigli do društva u kome ima više kreativnog i konstruktivnog nego nasilničkog i bahatog ponašanja“, ističe Aja Jung, balerina, koreografkinja i direktorka najprestižnije plesne manifestacije u regionu – Beogradskog festivala igre – i inicijatorka Karavana igre u petnaest gradova u Srbiji. U razgovoru kako u situaciji kada domaća scena umetničke igre tavori u sećanjima na bolja vremena uspeva da dovede najveće zvezde svetske savremene igre u Beograd, sagovornica B&F-a kaže: „Koristim sva moja poznanstva i svu svoju energiju. Koristim svoje ime i svoje iskustvo. Takođe, koristim svoju dosadnu upornost. To je jedini način da ostvarite ono što zamislite“.

Skener

66. ZAŠTO SE O SARADNJI S DIJASPOROM DECENIJAMA SAMO PRIČA: Pu zeka iz daleka
S obzirom na svoju veličinu Srbija ima nesrazmerno brojnu dijasporu, koja se procenjuje na oko dva ili čak više miliona ljudi. Nažalost, njen doprinos matici prepoznat je u javnosti samo kroz ukupnu vrednost poslatih doznaka i gradnju vikendica u rodnom kraju, iako njeni pripadnici mogu da pruže daleko više, i to u vidu znanja i ulaganja u dugoročno profitabilne projekte. Međutim, kako bi se to desilo, neophodno je da država prestane da igra višedecenijske žmurke sa ovom brojnom grupacijom, i konačno kreira dugoročnu strategiju saradnje po ugledu na države koje uspešno ekonomski i kulturološki uključuju svoju dijasporu, poput Turske ili Izraela.

68. POLJOPRIVREDNO PREDUZETNIŠTVO U POLJSKOJ: Kuhinjski inkubatori
Izvoz hrane je postao jedan od najvećih aduta poljske ekonomije, budući da je vešto korišćenje EU fondova za privredne reforme u velikoj meri podstaklo i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju. To je bio „okidač“ da se kroz regionalne projekte za razvoj preduzetništva poljoprivrednicima pomogne da bez posrednika prodaju gotove proizvode na tržištu, kroz odgovarajuću regulativu i osnivanje namenskih „kuhinjskih inkubatora“.

Nove tehnologije

70. KNJIGE NA SRPSKOM JEZIKU U STRANOJ APLIKACIJI: Cela biblioteka u jednom džepu
U ponudi mobilnih aplikacija za domaće korisnike krajem jeseni se pojavila i međunarodna onlajn platforma za čitanje elektronskih knjiga Bookmate, koja je prethodno već osvojila tržišta Latinske Amerike, Azije i Rusije. Njeni analitičari su procenili da je Srbija idealna polazna tačka za širenje po Balkanu, jer su „uslovi u našoj zemlji veoma slični situaciji na ruskom tržištu od pre sedam godina, sa obiljem piraterije, ali i željom za kvalitetnom i dostupnom legalnom ponudom, uz prisustvo veoma agilne i kvalitetne izdavačke scene“.

Nauka 

72. ZAŠTO JE VAŽNO FINANSIRANJE FUNDAMENTALNE NAUKE: Napredak počinje u laboratoriji
Sinhrotron i jedan od najsavremenijih lasera u Naučno tehnološkom parku AREA u Trstu osim naučnika koriste i mnoge ugledne svetske kompanije da testiraju materijale i sastav proizvoda na molekularnom nivou. Izgradnju i kupovinu ovih uređaja finansirala je italijanska država, jer se korist takvih ulaganja prepoznaje kroz ekonomski razvoj regiona i ukupne privrede, jačanje naučne zajednice i porast novih, visokoplaćenih radnih mesta.

Koktel

74. RENTABILNOST PEĆINA KAO TURISTIČKOG PROIZVODA: Prekomerni dobitak, dugoročan gubitak
Sa skromnih prosečnih 15.000 posetilaca godišnje, pećine u Srbiji i dalje predstavljaju neiskorišćenu šansu za podsticanje lokalnog razvoja. Mnogi primeri u svetu, međutim, pokazuju da preterana komercijalizacija speleološkog turizma može uzrokovati štete višestruko veće od zarade, te da pitanje rentabilnosti pećina kao „turističkog proizvoda“ predstavlja mnogo složeniju računicu od pukog vaganja prihoda i troškova.

76. NEOBIČNA UMETNICA MEĐU OSIGURAVAČIMA: Od polomljenog prozora do samostalne izložbe
Kako biste reagovali da jednog prohladnog jesenjeg jutra zateknete slomljen stakleni krov svog automobila? Verovatno vam prva misao ne bi bila da pokupite staklo i od njega napravite sliku, što je učinila Jelena Borovčanin, rukovodilac neživotnih osiguranja u Društvu za posredovanje u osiguranju „Konekta Plus“ i od nedavno autorka uspešne umetničke izložbe.

Komunikacije

80. ZAŠTO SE SVE VIŠE KOMPANIJA REKLAMIRA PREKO STIKERA: Sličice koje (bi trebalo da) zarađuju
Više od milijardu i po ljudi na svetu na svojim pametnim telefonima ima instaliranu neku od aplikacija za razmenu poruka i razgovor, a procene kažu da su korisnici iMessengera, WhatsAppa, Vibera i sličnih servisa širom sveta samo tokom prošle godine slali po šest milijardi stikera dnevno. Šansu da svoje popularne junake „pretvore“ u stikere nisu propustili tvorci crtanih i igranih filmova, vlasnici ragbi i fudbalskih timova, a prilika za bolje povezivanje sa kupcima nije promakla ni kompanijama, što je sve vidljivije i na domaćem tržištu.

Reprint

82. MITOMANIJA O MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA: Kakva je stvarnost heroja modernog kapitalizma?
Gotovo da nema nijedne političke partije u zapadnom svetu koja bi osporila tvrdnju da su mala i srednja preduzeća heroji modernog kapitalizma, kičma nacionalnih ekonomija i protivotrov za sve loše u korporacijama. Ova mitomanija se raširila osamdesetih godina prošlog veka, kada su je naročito podsticali konzervativci u SAD, ističući inovativne potencijale malih firmi da prerastu u velike. Radeći to, propustili su najkritičniji momenat razvoja kapitalizma: istovremeno razaranje tradicionalne korporativne kulture i rast jedne izolovane, privilegovane globalne elite, koja je marginalizovala i oslabila veliku većinu malih preduzeća.

Vremeplov

84. NAJSTARIJE AKCIONARSKO DRUŠTVO U SEVERNOJ AMERICI: Princ avanturista i trgovci pustolovi
Današnja kompanija HBC, najveći kanadski trgovac na malo, nastala je u 17. veku zahvaljujući partnerstvu dvojice sitnih trgovaca sa velikim ambicijama i neopterećenih moralom, i princa avanturiste, nećaka tadašnjeg engleskog kralja. Kompanija je dobila monopol na trgovinu dabrovim krznom i puna vlasnička prava nad teritorijom koja je zauzimala oko 40% današnje Kanade!

Otisak

86. Evropeizacija EU
Srbija, kad jednom dospe u EU, biće srećna ako taj put nađe preko regija i izbriše suprotstavljenost Bograda sa Vojvodinom, Sandžakom i Kosovom, ukoliko ova regija ne postane evropska pre nje. EU ima jedno izvrsno svojstvo – niko u njoj ne mora da laže kako mu je divno i kako je srećan. Dovoljno je biti normalan.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *