/ Ekonomija / Norveška najbolje mesto za život, Srbija još daleko od ove titule
BiF Analize Čitajte B&F online

Norveška najbolje mesto za život, Srbija još daleko od ove titule

This post has already been read 713 times!

Poslednja vest, mada ne i novost, koja nam dolazi iz Davosa je da je Norveška najbolja zemlja za život na svetu. Analitičari koji su u ime Svetskog ekonomskog foruma ispitivali uslove za život u različitim državama, uzimali su u obzir mnoge druge faktore osim BDP-a, kao što su zdrava životna sredina, prosečna primanja, usluge koje država pruža svojim građanima itd.

BDP ne bi trebalo da bude glavni kriterijum uspešnosti jer ponekad njegov rast ne koincidira sa unapređenjem kvaliteta života. U kapitalističkim državama njegov rast uglavnom ide na ruku bogatima i onima koji rade u finansijskom sektoru, dok siromašni ne uspevaju da izađu iz kruga nemaštine.

Zato je glavni kriterijum Foruma pri odluci o najboljem mestu za život – Inkluzivni indeks razvoja. On pored BDP-a analizira 11 polja razvoja, uključujući i razvoj privrede, inkluziju, očuvanje životne sredine i sl. Tu se gleda i koliki je prosečan BDP po stanovniku, kakva je produktivnost zaposlenih, kolika je nezaposlenost i koliko su zdravi stanovnici analizirane zemlje.

Prema ovim kriterijuma u proteklih pet godina je 29 razvijenih ekonomija zabeležilo privredni napredak ali ne i inkluzivnost. U njima naime raste socijalna nejednakost.

Najbolje rangirana među razvijenim državama je Norveška, a slede je Island, Luksemburg, Švajcarska, Danska, Švedska, Holandija, Irska, Australija, Austrija… Od balkanskih zemalja na ovoj listi najbolje je kotirana Slovenija koja se nalazi na 19. mestu.

Na sasvim drugoj listi koja pokazuje listiranje zemalja u razvoju prema istim kriterijumima u prvih deset našle su se Litvanija, Mađarska, Azerbejdžan, Letonija, Poljska, Panama, Hrvatska, Urugvaj, Čile i Rumunija. Srbija se nalazi na dalekoj 43. poziciji. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma za ovaj plasman naše zemlje je zaslužna niska zaposlenost od 42 odsto, visok javni dug od 74,1 odsto i velika zagađenost. Pozitivni pomaci u Srbiji ostvareni su na polju zdravlja i dugovečnosti (prosečan vek od 67,7 godina) i niskoj stopi siromaštva od 1,4 odsto. Sve to ipak nije dovoljno da bi privuklo veliki broj imigranata u našu zemlju. Ili bar sprečilo iseljavanje iz nje.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close