Close
/ B&F Plus / Vinarija Aleksić: Ženskih ruku delo
BiF Analize Čitajte B&F online

Vinarija Aleksić: Ženskih ruku delo

aleksić vinarija
Marija Dukić on 27/01/2018 - 10:35 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1496 times!

Tri mlade sestre iz Vranja su pre osam godina preuzele porodični posao i napravile vinariju koja se sada nalazi među prvih deset u Srbiji. Bez obzira na vremenske uslove koji se iz godine u godinu menjaju, one se trude da uvek održe kvalitet svojih proizvoda, ali i da konstantno inoviraju svoj program, nudeći klijentima mnoštvo dodatnih pogodnosti kao što su škola za ljubitelje ovog napitka, ali i prva banka vina u našoj zemlji.

Moglo bi se reći da je porodici Aleksić vino u krvi, ali ne zbog njegove konzumacije, već zbog višedecenijskog iskustva u proizvodnji ovog pića. Ipak, tu strast su tek u poslednjih nekoliko godina krunisali brojnim međunarodnim priznanjima i uspehom na tržištu. Njihov uspon je započeo 2009. godine, kada su nove generacije, sestre Dragana Janjić, Maja i Marija Aleksić, preuzele porodični posao. Pomoglo im je to što su na samom početku već imale sedam etiketa, odnosno sedam različitih vrsta vina, koje je među brojnom konkurencijom na tržištu izdvojio slogan „Vina, ženskih ruku delo“, s obzirom na činjenicu da su jedna od retkih ženskih vinarija u poslu koji se i dalje smatra isključivo muškim.

U prvih nekoliko godina postigle su proizvodnju od oko 150.000 litara, da bi danas proizvodile 350.000 litara. Sada imaju 13 artikala, u koje spadaju više belih i crvenih vina, dva rosea i jedno penušavo vino. Na rast proizvodnje je direktno uticao rast tražnje za njihovim proizvodima na tržištu. Zapošljavaju 19 osoba, sa ciljem da taj broj u 2018. povećaju za još 13 radnika, što je ostvariv plan s obzirom na širenje proizvodne površine na 70 hektara i na konstantan poslovni rast, koji je bio najveći u 2016. godini kada je iznosio 47 odsto. Najveći deo proizvodnje prodaju na domaćem tržištu, a izvoze 10 odsto od ukupnog asortimana, i to u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Austriju, Nemačku, Švajcarsku, Belgiju i Ujedinjene arapske emirate. Vinarija Aleksić se trenutno ubraja u prvih deset vinarija u Srbiji.

1F8A5269_previewPrema rečima najstarije sestre Dragane, njihovom uspehu doprineo je i uspon vinarstva u Srbiji ali i veliko porodično iskustvo: „Naša majka je rodom iz Dalmacije, ali je sa sobom u Vranje donela ljubav prema vinu. Tako smo mi odrasle u porodici koja već decenijama gaji vinsku kulturu. Trudimo se da tu ljubav i strast prema vinima prenesemo i na naše kupce. Kako se obim proizvodnje povećava, tako i naša početna ideja iz dana u dan raste. U narednom periodu investiraćemo milion evra u razvoj poslovanja, od čega će imati koristi i južni region zemlje, ali i sama vinarija koja će biti konkurentnija na domaćem tržištu, kao i na inostranom zbog vina sa oznakom zaštićenog geografskog porekla“. Vranje je, inače, grad sa najvećim brojem sunčanih dana u Srbiji, od čak 276 dana godišnje. Da bi se proizvelo dobro vino potrebno je imati kvalitetno grožđe čijem razvoju pogoduje sunčeva energija. Lišće vinove loze koje je više izloženo suncu se bolje hrani, što doprinosi zrenju ukusnog grožđa.

Premalo zasada, sve više konkurencije

Dok male vinarije u Srbiji beleže uglavnom dobre rezultate, čini se da se većina velikih proizvođača ovog pića još nije oporavila od stečajeva ili promene vlasničke strukture kojima su bili podvrgnuti tokom tranzicije. Međutim, prema rečima sagovornice B&F-a, oni i dalje imaju verne kupce, te im mali vinari ne predstavljaju egzistencijalnu pretnju. Činjenica je da su velike vinarije dugo vremena bile jedine na tržištu, i da za to vreme nisu mnogo menjale svoju ponudu. U poslednjih deset godina se međutim, kaže Janjić, razvio novi talas srpskog vinarstva, i broj registrovanih vinarija je narastao na blizu četiri stotine. Sa novom, raznovrsnijom ponudom, velikima je samo uzet mali deo kolača.

Osim velike konkurencije, dodatni izazov za sve takmičare u ovoj tržišnoj utakmici predstavlja i podatak da se od osamdesetih godina prošlog veka do danas ukupna površina zasada pod grožđem u Srbiji smanjila za četiri puta. „Zasada vinove loze definitivno nema dovoljno. Svake godine je u periodu berbe velika borba na tržištu. Radimo i otkup i uvoz grožđa. Budući da nam je proizvodnja porasla, i da nam je sopstvena sirovinska baza neophodna, bilo nam je jako važno da uzmemo u zakup zemljište za podizanje sopstvenih vinograda, što će nam dosta olakšati posao“, kaže Dragana Janjić i dodaje: „Trenutno je u Srbiji pod zasadom oko 20.000 hektara vinove loze. Uvozi se mnogo više nego što se izvozi. Država je najavila povećanje subvencija za podizanje novih zasada, što će sigurno doprineti ravoju vinogradarstva i vinarstva. Samo, ovo je posao za strpljive preduzetnike, uloženo se ne vraća za godinu dana. Potrebno je vreme – investicija se može vratiti minimum za deset godina“.

Uprkos svemu navedenom, vinarija Aleksić konstantno beleži dobre poslovne rezultate. Njen promet je do novembra 2017. premašio celu prethodnu godinu. Naša sagovornica smatra da je tome, osim kvaliteta njihovih proizvoda, donekle doprineo i imidž vinarije. „Slogan je nešto što nas je izdvojilo u moru proizvođača vina. Vinarstvo je bilo deklarisano kao muški posao, pa su se potrošači u početku iz radoznalosti odlučivali da probaju naša vina, ali su se zbog kvalita kasnije uvek vraćali. Verujem da smo pokazale i dokazale da dobra vina mogu da budu i ženskih ruku delo“.

Dragana Janjić ocenjuje da je u Srbiji upuštanje u preduzetništvo veliki izazov, koji se uz odgovarajuću strategiju može isplatiti. Konstatuje, međutim, da je svake godine sve teže, odnosno da su uslovi poslovanja sve lošiji. „Problema ima stalno, i uvek vam je aktuelni veći od prethodnog“, kaže i dodaje da nju ipak motivišu želja da stvara i uči, ali i ostvareni rezultati koji su pokazatelj da su na dobrom putu. „Budućnost će, sigurna sam, svakoga od nas nagraditi tačno onoliko koliko smo u nju uložili“, uverena je sagovornica B&Fa.

Inov(in)acije

Vinarija Aleksić je do sada od 54 uzorka poslata na međunarodna takmičenja osvojila 49 medalja, između ostalih i onu za najbolju vinariju iz Srbije. Budući da se veliki broj stručnjaka saglasio da su njihova vina dobrog kvaliteta i ukusa, pitali smo našu sagovornicu od čega zapravo zavisi da li će neko vino biti kvalitetno? Da li je u pitanju zemljište, tehnologija proizvodnje ili nešto treće?
„Tehnologija je definitivno ključ. Proizvodni proces počinje već sa dobrim izborom sirovine. Zavisimo od vremena, a grožđe do berbe treba na pravi način sačuvati. A naše kupce, naviknute na kvalitet, treba uvek iznova osvajati“, odgovara Janjić.

No, ni kvalitetno vino a ni upešnu kompaniju nije moguće napraviti bez potrebnog znanja i iskustva. Dragana je diplomirala ekonomiju a srednja sestra tehnologiju, što ih čini dobrim tandemom za rukovođenje ovim poslom. Prema njenim rečima, obrazovanje koje se stiče na fakultetu je važna osnova za razvoj poslovanja, ali da bi se u njemu postigao uspeh neophodno je da se nastavi sa neprekidnim usavršavanjem i učenjem, kao i da se stekne dovoljno iskustva u praksi. Uz to, važne su nove ideje, praćenje trendova i dobra komunikacija sa klijentima.

Iz tog razloga je porodica Aleksić osmislila i širu ponudu koja uključuje školu za ljubitelje vina, uparivanje hrane i vina, stajaću degistaciju u barrique sali, organizaciju tim bildinga, seminara i proslava firmi. Sestre su osnovale i prvu „banku vina“ u Srbiji, mesto na kojem mogu da se kupe ali i čuvaju vina dok ne dostignu svoju punu zrelost. A prateći svetske trendove koji se munjevitom brzinom šire i na naše prostore, vinarija je i onima koji žele da imaju svoje vino ali nemaju uslova da ga proizvode, omogućila izradu personalizovanih etiketa. Tako izgleda spoj tradicionalnog i modernog koji je „ženskih ruku delo“.

 

 

decembar/januar 2017/18, broj 144/145

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *