Close
/ B&F Plus / Zašto se o saradnji s dijasporom decenijama samo priča: Pu zeka iz daleka
BiF Analize Čitajte B&F online

Zašto se o saradnji s dijasporom decenijama samo priča: Pu zeka iz daleka

Marko Miladinović on 06/01/2018 - 10:40 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 428 times!

S obzirom na svoju veličinu Srbija ima nesrazmerno brojnu dijasporu, koja se procenjuje na oko dva ili čak više miliona ljudi. Nažalost, njen doprinos matici prepoznat je u javnosti samo kroz ukupnu vrednost poslatih doznaka i gradnju vikendica u rodnom kraju, iako njeni pripadnici mogu da pruže daleko više, i to u vidu znanja i ulaganja u dugoročno profitabilne projekte. Međutim, kako bi se to desilo, neophodno je da država prestane da igra višedecenijske žmurke sa ovom brojnom grupacijom, i konačno kreira dugoročnu strategiju saradnje po ugledu na države koje uspešno ekonomski i kulturološki uključuju svoju dijasporu, poput Turske ili Izraela.

Tokom dvadesetog veka Srbija je doživela četiri velika talasa emigracije svog stanovništva, počev od iseljavanja između dva rata, preko političke emigracije po završetku Drugog svetskog rata, masovnog odlaska gastarbajtera s kraja šezdesetih, pa sve do iseljavanja zbog ekonomske situacije i ratova nastalih raspadom Jugoslavije. Ovaj poslednji talas odliva stanovništva, sa manjim usponima i padovima, nastavio se sve do današnjih dana, odvodeći između 20.000 i 50.000 građana Srbije godišnje, a među njima veliki broj mladih školovanih ljudi koji u beli svet odlaze u potrazi za odgovarajućim uhlebljenjem, jer teško stečene diplome mogu da im obezbede sve manje mogućnosti u sopstvenoj zemlji.

Procene Svetske banke pokazuju da pripadnici naše dijaspore svojim porodicama koje su ostale u Srbiji putem doznaka šalju oko pet milijardi dolara godišnje. Samim tim, pada u vodu mišljenje koje preovladava da srpski emigranti zanemaruju svoju maticu, već samo brinu o svojim karijerama u inostranstvu. Kada se tome doda i želja velikog broja preduzetnika srpskog porekla da se vrate i ulažu na ovim prostorima, postavlja se pitanje zašto ta, potencijalno veoma unosna razmena između Srba sa dve strane granice, nije još uvek počela da se odvija u punoj meri?

 

Odlazak kao dugoročna investicija

„Treba imati na umu da se niko ne opredeljuje za odlazak iz svoje zemlje jer misli da je to kratkoročna investicija, već iza te namere uvek postoji plan koji podrazumeva ostvarivanje ličnog ekonomskog ili obrazovnog napretka na dugi rok“, napomenuo je Srđan Jeremić, finansijski direktor u nemačkoj RLG Group, govoreći na konferenciji „Transfer znanja od Nemačke ka Srbiji“, održanoj u organizaciji Centralnog saveta Srba u Nemačkoj i Omladinskog saveza Srbije. Upravo zbog toga, vremenom je u srpskoj dijaspori formiran veliki krug ljudi sa visokim obrazovanjem, kao i onih koji su pokrenuli sopstvene uspešne kompanije, i koji svojim znanjem mogu značajno da doprinesu razvoju struke i poslovne kulture u matici.

S druge strane, brojni poslovni ljudi u Srbiji takođe žele da plasiraju svoje proizvode i usluge na nemačkom, ali i na drugim stranim tržištima sa brojnom srpskom zajednicom. Međutim, uprkos čestom pominjanju učvršćivanja kontakata sa dijasporom, država već decenijama nije učinila ništa kako bi se uspostavili efikasni kanali za prenos znanja, pa i subvencionisanja „domaćih preduzetnika iz inostranstva“.

„Motivacija naših ljudi u inostranstvu da naprave prve poslovne korake ka Srbiji oduvek je predstavljala glavni problem, između ostalog i zato što država do sada nije pokazivala pravo interesovanje, niti nudila podsticaje za njihova ulaganja, kao što je to slučaj u zemljama koje su uspele da angažuju svoju ogromnu dijasporu, poput Izraela ili Turske prethodnih godina“, objašnjava Jeremić za „Biznis & Finansije“. Prema njegovim rečima, presudno u tom nastojanju je kreiranje dugoročne nacionalne strategije, prema kojoj bi, na prvom mestu, bilo ustanovljeno koje su to oblasti u kojima naša zemlja ima najveći izvozni i proizvođački potencijal, kako bi se u njih temeljno i dugoročno ulagalo, a ne da se jedne godine priča o razvoju IT industrije, a sledeće o automobilima ili poljoprivredi, kao što je to do sada bio slučaj.

Zanimljiv osvrt na šansu Srbije na globalnom IT tržištu dao je i Darko Kragulj, menadžer Lean Consulting-a u proizvodnji Mercedes Benz-a u Mađarskoj. „Srbija je mala zemlja sa svega 7,5 miliona stanovnika, ali svedoci smo šta je sa kontinuiranim ulaganjem u informacione tehnologije tokom prethodne dve decenije postigao Izrael, koji je približne veličine kao naša država. Takođe, ako svake godine postižemo sjajne rezultate u sportu na međunarodnoj sceni, onda ne postoji nikakav razlog zašto to ne bismo uspeli i u nauci i tehnologiji. Taj takmičarski odnos mora i može da se primeni u ovim oblastima, jer su svi ostali principi po kojima one funkcionišu u potpunosti isti – talenti, trening, posvećenost, takmičenje, želja za uspehom. Ne postoje izgovori ukoliko se uspostavi strateški cilj“, naglasio je Kragulj.

Dok zemlje sa odgovornom ekonomskom strategijom ulažu u izvoz proizvoda i usluga, Srbija već decenijama izvozi mlade školovane ljude. „Da se razumemo, i ’mozgovi’ mogu biti ’roba za izvoz’, ali ako je to državno opredeljenje onda oko njega mora da se kreira zvanična politika, tako da im bude omogućeno da se jednog dana vrate i počnu da rade za srpske firme i time obezbede korist za nacionalnu ekonomiju“, napominje Jeremić.

Sledeći korak predstavljao bi privlačenje pripadnika srpske akademske zajednice iz inostranstva, kako bi se uspostavile trajne veze i osigurao kvalitetan prenos znanja. Ne manje važna je poslovna saradnja, pa od drugih zemalja sa sličnim iskustvom mogu da se „preslikaju“ modeli kreiranja joint venture biznisa sa zainteresovanim investitorima iz dijaspore.

 

Dijaspora 2.0

Cilj projekta Centralnog saveta Srba u Nemačkoj je okupljanje obe zainteresovane strane u odabranim privrednim sektorima, kako bi domaćim privrednicima bila pružena pomoć u prevazilaženju mogućih problema u nastupu na nemačkom i evropskom tržištu. Pokazalo se da je ključno u tom nastojanju obezbeđivanje relevantnih informacija o tržištu i neophodnih kontakata, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Ipak, pored otežane komunikacije između matice i iseljenika, postavlja se pitanje i da li u samoj dijaspori postoji kvalitetna umreženost njenih pripadnika, koja doseže dalje od lokalnih folklornih udruženja?

Poslednjih godina u tom pogledu došlo je do značajnog pomaka, u čemu su veliku ulogu odigrale i moderne tehnologije, i to pre svih društvene mreže koje omogućavaju brzo povezivanje. „Kaže se da najbrži dolaze do najboljeg plena, pa to treba primeniti i u poslovnim odnosima. Zato je nama u ovom trenutku potrebna dijaspora 2.0, koja ima sposobnost brzog prilagođavanja i međusobnog umrežavanja. Mladi pripadnici dijaspore, dakle, već preuzimaju glavnu ulogu, a onog trenutka kada počnu da koriste svoje pasoše za poslovna putovanja i susrete licem u lice sa potencijalnim partnerima u Srbiji, mislim da će biti ostavreni rezultati na obostrano zadovoljstvo“, smatra Srđan Jeremić.

 

 

decembar/januar 2017/18, broj 144/145

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *