Close
/ Ekonomija / B&F reč nedelje: Naplata obrade kredita
BiF Analize Čitajte B&F online

B&F reč nedelje: Naplata obrade kredita

Redakcija BIF on 12/02/2018 - 12:27 in Ekonomija, Slajder

This post has already been read 630 times!

Prošlog meseca Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita. Banka na koju se presuda odnosi će morati klijentu da vrati 3.689,50 švajcarskih franaka i 117.100 dinara na ime sudskih troškova zbog neosnovane naplate obrade kredita.

Provizija za obradu kredita je naime cena usluge koju banke pružaju korisnicima prilikom odobravanja pozajmice, a koja je zapravo već obračunata kroz kamatu, ili bi to trebalo da bude. Kamata bi trebalo da u sebi sadrži ne samo zaradu banke, već i naknadu troškova koje banka ima prilikom odobravanja kredita (na primer, platu bankarskog službenika koji radi na tim poslovima). To misle udruženja građana, međutim banke misle sasvim drugačije.

No, izgleda da i pravosuđe ima svoje mišljenje o ovoj temi. „Ovo je prva pravosnažna (konačna) presuda po tom osnovu doneta od strane Apelacionog suda u Beogradu. Pre toga su donete dve identične na Višem sudu u Somboru“, kaže predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva Dejan Gavrilović. Poslednjom presudom je utvrđena ništavost odredbe ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna članu Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao jedinu cenu kredita. Sud u presudi konstatuje da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, jer je banka sve svoje troškove morala već da ukalkuliše u kamatu, kao cenu prodatog novca, objašnjava on i dodaje da su banke u Srbiji u poslednjih 15 godina na ovaj način naplatile više od 100 miliona evra.

 

Naplata obrade kredita 2

 

Posle objavljivanja ove presude Efektiva je savetovala građanima ali i pravnim licima da potraže povraćaj svog novca ukoliko su nekad platili proviziju za obradu kredita. To se može učiniti jedino tužbom. Ovo udruženje zato pruža besplatnu pravnu pomoć svojim članovima koji žele da tuže banke, ali je i javno postavilo uputstvo za tužbe.

Međutim, generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić smatra da bi pomenuta presuda Apelacionog suda u Beogradu trebalo da se odnosi samo na taj konkretan slučaj odnosno da se ne može primenjivati na sve ostale banke.

“Očito je da se ovde predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja”, naveo je Dugalić i dodao da ukoliko bi se presuda Apelacionog suda prihvatila kao obavezujući stav za sve slučajeve, da bi to imalo “negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti, a time i privredni razvoj zemlje”. On je u pisanom saopštenju podsetio i da je Viši sud u Jagodini 5. decembra prošle godine potvrdio pravo banke na naplatu naknade troškova obrade kredit. Iz Efektive nisu ostali tihi ni na ovu primedbu, navevši da banke time pokušavaju da obeshrabre građane i odgovore ih od tužbi.

 

Naplata obrade kredita

 

Samo nekoliko dana posle diskusije da li bi presuda trebalo da se odnosi na jedan slučaj ili na sve banke, Viši sud u Beogradu doneo je drugu pravosnažnu presudu po istom osnovu. “Ovim se u potpunosti osporavaju tvrdnje Udruženja banaka da je reč o pojedinačnim slučajevima već upravo suprotno, o sistemskoj nepravilnosti koju banke primenjuju 15 godna unazad”, navela je Efektiva u saopštenju. U međuvremenu ovom udruženju građana se obratilo 2.000 ljudi za pomoć radi podnošenja tužbi protiv banaka.

Uprkos tome, Udruženje banaka je navelo da neće odustati od naplate obrade kredita jer ih u tome štiti zakon. Uprkos pravosnažnim presudama donetim u korist klijenata, Dugalić tvrdi da ne postoji pravni akt koji zabranjuje naplatu troškova obrade kredita.

“U presudama, sudovi koji su presuđivali u korist klijenata, navođen je taj član Zakona o obligacionim odnosima 1.065 ali se ne navodi sledeći član koji to dopušta, i ugovor koji to reguliše i drugi zakoni koji to dopuštaju. Jasno vam je onda, zašto bi banke odustale od nečega našta imaju pravo”, navodi generalni sekretar UBS.

Ali šta je sa onima na koje se ovaj problem zapravo odnosi? Građani i privreda su zbunjeni, ne znaju da li im se uopšte isplati da ulaze u sudski proces, niti kome da veruju. Znaju samo da će sledeći put kada budu uzimali kredit detaljno pregledati ugovor sa bankom, mada pitanje je koliko će im to pomoći da se zaštite.

 

realtime_logo (1)

 

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *