Close
/ B&F Plus / Dadanco Europe – razvoj revolucionarne tehnologije u Srbiji: Svaka velika zgrada je „Đerdap u malom“
BiF Analize Čitajte B&F online

Dadanco Europe – razvoj revolucionarne tehnologije u Srbiji: Svaka velika zgrada je „Đerdap u malom“

Marko Miladinović on 04/02/2018 - 10:20 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 747 times!

Domaća kompanija Dadanco Europe, koja posluje u oblasti klimatizacije i ventilacionih sistema, nedavno je dobila priznanje revizorske kuće Deloitte za najinovativnije rešenje u centralnoj Evropi, koje bi moglo da donese ogromne energetske uštede u održavanju velikih građevinskih objekata širom sveta. Osnivač kompanije Vladimir Petrović, koji je svoj preduzetnički put gradio od Australije, preko SAD, do proizvodnje u Vranjskoj Banji, kaže da je u razvoj nove tehnologije do sada uloženo tri miliona dolara i očekuje – ako se sve bude odvijalo po planu, da finalni proizvod plasira na tržište najkasnije za godinu dana.

U vremenima kada ambiciozne tehnološke kompanije nastaju ali i nestaju brže nego ikada pre, veliki je uspeh kada neke od njih „prežive“ turbulentne prve godine poslovanja. Kompanija Dadanco Europe, sa proizvodnim pogonom u Vranjskoj Banji, ne samo da je za kratko vreme prepoznata kao važan učesnik u globalnoj industriji grejanja, ventilacije i klimatizacije, već je zahvaljujući razvoju naprednih tehnologija, čija primena će značajno uvećati energetsku efikasnost u velikim stambenim i komercijalnim objektima, nedavno dobila nagradu za Najprodorniju inovaciju (Most Disruptive Inovation) revizorske kuće Deloitte za područje centralne Evrope.

Pozicija jednog od vodećih svetskih proizvođača u segmentu indukcionih aparata i rashladnih greda osvojena je tokom više od dve decenije preduzetništva u ovoj specifičnoj oblasti, a prvi korak je bio rad na jednom doktoratu na Univerzitetu u Adelejdu, u Južnoj Australiji.

Vladimir Petrović je sa svojim profesorom i kolegama tada morao da reši praktičan problem kako da reguliše klimatizaciju stare trinaestospratne zgrade, koju je Univerzitet davao u zakup. Naime, po australijskom zakonu, ukoliko određena temperatura ne može da bude stalno održavana u unutrašnjim prostorijama, njihovi korisnici imaju pravo da se odatle isele, a vlasnici moraju da plate visoke kazne. Za rešenje ovog problema napravljena je posebna mlaznica, koju su studenti instalirali za jedan vikend. Mlaznica je postigla rezultate iznad svih očekivanja – smanjila je buku u zgradi, uštedela značajnu količinu energije i poboljšala klimatizaciju.

Razlika između američkog i evropskog tržišta

Mlaznica je patentirana, a Petrović je krajem 1996. godine u Australiji osnovao preduzeće Dadanco, koje je nedugo potom renoviralo klimatizaciju i ventilacione sisteme u objektima po Melburnu i Sidneju, a zatim i na američkom tržištu, gde je samo u Njujorku obnovljeno oko stotinu zgrada. Tokom prvih nekoliko godina, kompanija je ostvarila rast od preko 300% godišnje, osvojila je posebno priznanje Privredne komore Australije, kao i nagrade za australijskog izvoznika godine, i nagrade za najbolje tehnološko dostignuće.

Premda je više od 80% projekata realizovano na postojećim objektima, nije se stalo na tome – Dadanco je učestvovao u izgradnji prve višespratnice sa pet energetskih zvezdica u Australiji, kao i zgrade koja je dobila prvi „Leed Gold“ sertifikat u Kanadi. Za dvadeset godina postojanja kompanija je uspešno izradila preko 2.500 projekata na svim kontinentima.

„Od samog početka bili smo svetski pioniri u uštedi energije kroz klimatizacione sisteme, a uporedo sa globalnim povećavanjem interesa za uvođenje energetske efikasnosti širilo se i naše poslovanje. U Sjedinjenim Državama sam napravio joint venture sa jednom tamošnjom kompanijom 2007. godine, da bismo pet godina kasnije postali lideri na američkom tržištu, sa čak 63% učešća“, kaže Vladimir Petrović u razgovoru za „Biznis & Finansije“. Nedugo potom, dodaje, prodao je svoj udeo u vlasništvu, a krajem 2014. godine osnovao je u Srbiji kompaniju Dadanco Europe, sa namerom da proizvodi i distribuira klimatizacionu opremu na tržištima istočno od Atlantskog okeana.

Sagledavajući svoje dosadašnje iskustvo u inoviranju i primeni „zelenih“ tehnologija po čitavom svetu, Petrović naglašava da postoji jedna ključna razlika između američkog i evropskog pristupa. „Ekonomija u SAD je u potpunosti deregulisana i nju određuje tržište, za razliku od evropske, kojom caruju propisi. Ukoliko će vlasnik zgrade u Americi da dobije povraćaj svoje investicije uvođenjem novih, čistijih tehnologija, on će, vođen logikom profita, to i uraditi. S druge strane, Evropa tera investitore da uvode nove tehnologije, često uprkos njihovim željama i planovima. Međutim, uvođenje ’zelenih’ tehnologija uvek doprinosi manjim operativnim troškovima na dugi rok, i to polako uviđaju svi ulagači u građevinskoj industriji“.

Potencijal meren milijardama dolara

Dadanco Europe se danas bavi i razvojem potpuno nove tehnologije, čija primena bi mogla da donese pravu revoluciju u konstruisanju velikih zgrada. Projekat nazvan 10xHydro zasnovan je na naučnim principima Tesline turbine, tako što regeneriše energiju fluida u objektima. „Sa energetskog stanovišta, svaka velika zgrada je ’Đerdap u malom’ po količini tople vode ili nekog drugog fluida koji teče kroz njene cevi i koristi se za grejanje. Samim tim, ekonomski potencijal ove tehnologije meri se u milijardama dolara, pošto je reč o učešću u svakodnevnom funkcionisanju monumentalnih građevinskih objekata, poput sedišta velikih kompanija, fabričkih pogona, zgrada sa više desetina spratova ili gradskih sistema za daljinsko grejanje“, objašnjava Petrović.

U razvoj nove tehnologije njegovo preduzeće je do sada uložilo tri miliona dolara. Počev od marta 2015. godine zaposleno je 20 inženjera iz Srbije, ostvarena saradnja sa kompanijama Končar i Siemens, a prototipovi su kreirani i instalirani u sedištu kompanije Adobe u San Hozeu i šećerani u Pećincima. „Potrebno nam je dodatnih šest do 12 meseci i još oko milion dolara da izađemo na tržište sa finalnim proizvodom“, ističe vlasnik Dadanco Europe.

Na pitanje zašto je doneo odluku da ovakvu vrstu proizvodnje pokrene baš u Srbiji, Petrović kaže da su bili presudni finansijski razlozi. Kao primer navodi da su troškovi zakupa prostora šest do sedam puta niži nego u Americi, a cena struje i više od deset puta. Razlika u ceni tada može da bude uložena u plate koje su iznad srpskih standarda.

Kada je o zaposlenima reč, Petrović, nažalost, potvrđuje čestu konstataciju i drugih preduzetnika i investitora da su domaći kadrovi dobro teorijski potkovani, ali da sa fakulteta izlaze sa premalo prakse. Osim toga, suočio se sa još jednom preprekom koju nije očekivao. „Dugo mi je trebalo da se naviknem na ‘strah od srpskog gazde’, odnosno na stav koji preovlađuje na ovim prostorima da bi zalaganje na poslu trebalo da se svede na neophodni minimum, jer vlasnik kompanije ionako ubira svu zaradu. S druge strane, ako se od zaposlenih traži lična inicijativa, obično nastaje muk, što je suprotno od američkog stava u preduzetništvu“, kaže Petrović. Za to je, smatra, delom kriva i višedecenijska praksa u velikim kolektivima da se uloženi trud ne nagrađuje na odgovarajući način.

Ipak, posle prevazilaženja početnih prepreka, uspešni preduzetnik-izumitelj zaključuje da se u Srbiji u potpunosti može obavljati proizvodnja i montaža na nivou koji zadovoljava najviše svetske standarde. „Kada postignete takav kvalitet, klijente uopšte ne zanima gde se naši proizvodi prave. Jedino im je bitno da uredno posedujemo sve potrebne formulare za izvoz robe u Evropsku uniju“.

 

decembar/januar 2017/18, broj 144/145

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *