Close
/ B&F Plus / Telekomunikacioni lobi i ukidanje neutralnosti interneta: Tramp se pokazao kao najbolje ulaganje
BiF Analize Čitajte B&F online

Telekomunikacioni lobi i ukidanje neutralnosti interneta: Tramp se pokazao kao najbolje ulaganje

Marija Dukić on 10/03/2018 - 10:27 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 438 times!

Odluka Američkog saveznog odbora za komunikacije da uz podršku republikanaca ukine princip neutralnosti interneta koji je svim telekomunikacionim kompanijama nalagao da korisnicima bez favorizovanja omogućavaju pristup raznovrsnim sadržajima na mreži – bez sumnje će otvoriti Pandorinu kutiju političke cenzure, podmićivanja za bolje rangiranje na internetu, ali i nelojalne borbe protiv konkurencije. Amerikanci međutim, za razliku od nekih drugih naroda, uvođenje cenzure na „velika vrata“ nisu prihvatili bez borbe.

Američki savezni odbor za komunikacije (FCC) je krajem prošle godine u veoma zgodno vreme – pred božićne praznike, proglasio nevažećim propise kojima se osigurava jednak i nesmetan pristup internetu. Drugim rečima, internet provajderi više nisu dužni da svojim korisnicima pružaju pristup svim sadržajima, već mogu da im nude određene tokove podataka koje sami biraju. To otvara brojna kontroverzna pitanja, poput onih na osnovu kojeg kriterijuma će telekomunikacione kompanije isticati određene sadržaje i koliko će naplaćivati pristup drugim podacima ili aplikacijama, koje ne nude u osnovnom paketu?

Već smo čuli uveravanja da se u Evropskoj uniji i u Srbiji ovo neće dogoditi zato što neutralnost interneta u EU ima čvrsto zakonsko utemeljenje, a naša zemlja je jedan od kandidata za članstvo u njoj, ali uprkos tome, američka odluka je svuda svetu izazvala sumnje da se „američki pelcer“ ne primi i kod drugih. Šta su republikanci koji su u Americi glasali za ukidanje neutralnosti interneta zapravo hteli da postignu?

Legalizacija manipulacije

Borci za slobodu interneta tvrde da su telekomunikacione kompanije, već dugo vremena jedan od najomraženijih delova privrede u SAD, uspešno izlobirale dozvolu da usporavaju mrežni saobraćaj ka određenim sajtovima i da na taj način primoravaju njihove vlasnike da im plaćaju, što bi se s pravom moglo nazvati reketiranjem. Na taj način, internet će služiti velikom biznisu koji ima sredstava za bolje pozicioniranje na njemu, a malim i srednjim preduzećima i nezavisnim organizacijama će smanjiti vidljivost.

Ova odluka daje mogućnost provajderima da analiziraju korisničke upite i pretrage na mreži, te da, po potrebi, manipulišu njima. Svaki sajt koji prosečan Amerikanac poseti, svako elektronsko pismo, svaki onlajn poziv ili podatak generisan na društvenim mrežama biće prepušteni telekomunikacionim kompanijama na analizu i dalje postupanje u skladu sa svojim prioritetima. Tako bi se mogla uspostaviti politička cenzura, ali i sprečiti svaka negativna kritika kompanija koju upute potrošači.

Ovo, međutim, ne bi bio presedan. Telekomunikacione kompanije su već pokušavale da cenzurišu „neodgovarajuće“ sadržaje na Internetu. Tako je AT&T u avgustu 2007. godine tokom živog prenosa isključivala zvuk svake kritike koju je sa koncertne bine frontmen Pearl Jam-a upućivao Džordžu Bušu. Kada je zbog ove prakse javno iskritikovana, kompanija je krivicu prebacila na spoljne saradnike. Onoga ko poznaje karakter moći, neće začuditi ni događaj iz susedne Kanade, gde je kompanija Telus 2005. godine blokirala pristup veb sajtu sindikata koji je poveo štrajk upravo protiv – nje.

Ukidanje neutralnosti interneta, međutim, nije opasno samo po demokratiju i slobodu informisanja, već predstavlja i ekonomski problem. Ako provajderi primete da pojedini korisnici često idu na određene sajtove, oni bi suštinski sada imali pravo da uspore ili čak blokiraju saobraćaj ka njima, te da traže doplatu za njihovo posećivanje od vlasnika. S obzirom na činjenicu da su telekomunikacione kompanije uglavnom i provajderi internet usluga, one bi mogle da zakomplikuju upotrebu Skajpa ili drugih onlajn servisa za razgovaranje, kako bi korisnici u većoj meri koristili usluge njihove telefonije.

Da bismo shvatili koliko su svi ovi primeri etički problematični, treba samo da zamislimo da pružaoci usluga telefonske industrije odluče da nam blokiraju pozive ka jednoj piceriji iz koje naručujemo dostavu, zato što ih plaća konkurentska picerija. Ne zvuči baš legalno? E pa u Sjedinjenim Državama sada jeste.

Zanimljivo je da je ukidanje neutralnosti interneta proglašeno u trenutku dok FCC-om predsedava Adžit Pai, bivši pravni zastupnik telekomunikacionog giganata Verizona. Najveće kompanije iz oblasti pružanja telefonskih i internet usluga su u proteklom periodu donirale i demokratama i republikancima preko 100 miliona dolara za izborne kampanje, kako bi, kada njihovi kandidati zauzmu poziciju u Saveznom odboru za komunikacije, oni zastupali interese ovih firmi. Izgleda da je Tramp bio najbolja investicija do sada.

U SAD je veliki broj poznatih medija bar delom u vlasništvu telekomunikacionih kompanija. Zato i ne čudi podatak da je ovoj temi posvećen zanemarljivo mali deo medijskog prostora. Pošto je objavljeno da će odluka o ukidanju neutralnosti interneta stupiti na snagu, kompanija Media Matters koja se bavi analizom rada medija, počela je da prati novinske izveštaje o ovoj temi. Za osam dana ova tema je obrađivana ukupno dva minuta na CBS News-u, 25 sekundi na ABC News-u i nula sekundi na NBC News-u, koji inače poseduje telekomunikacioni konglomerat Comcast.

Da li će pobuna biti jalova?

Međutim, uprkos naporima telekomunikacionih giganata da zatrpaju ovu temu drugim sadržajima, Amerikanci su masovno potpisivali peticiju za očuvanje neutralnosti interneta i pokušavali da je brane na ulicama. Javni tužioci iz 21. američke savezne države podneli su tužbe protiv FCC-ove odluke o ukidanju slobodnog interneta, tvrdeći da je ona protivzakonita. Upućena je i peticija Senatu u kojem je samo jedan glas nedostajao da bi ona bila uvažena i potom poslata pred Predstavnički dom. U Domu, međutim, većinu imaju republikanci, koji su prethodno i glasali za ukidanje neutralnosti interneta. No, čak i da se nekim čudom ova peticija uvaži, predsednik Donald Tramp i dalje ima pravo ulaganja veta, tako da ova borba deluje jalovo.

Pa ipak, čini se da Amerikanci mnogo više cene slobodu od većine balkanskih naroda koji pristaju na cenzurisanje svega, pa i sopstvenih misli. Politički lideri u pojedinim američkim državama preduzeli su razne korake kako bi zaštitili slobodan pristup informacijama. Tako je svog prvog radnog dana u 2018. godini Skot Viner, član Senata države Kalifornije, predstavio predlog legislative koja bi se suprotstavljala ukidanju slobodnog interneta, dok na sličnom nacrtu zakona trenutno radi još nekoliko saveznih država. Ako bi ovaj predlog bio usvojen, država bi obavezivala telekomunikacione kompanije da poštuju neutralnost interneta, a ukoliko bi one kršile svoju obavezu bila bi im uskraćena javna infrastruktura ali i određeni finansijski podsticaji. Ovaj zakon bi, međutim, važio samo u granicama Kalifornije, i zemalja koje predlažu sličnu regulativu, tako da bi i dalje većina Amerikanaca imala pristup selektivnim sadržajima.

U međuvremenu se mogu čuti i drugačiji predlozi za odbranu slobode na mreži, poput ideje Kima Dotkoma, osnivača sajta za deljenje datoteka Megaupload, da izgradi „alternativni internet“. Njegov plan je da se novi internet izgradi pomoću Mega neta koji bi funkcionisao bez IP adresa. Tako bi mreža, prema njegovim rečima, postala „neuništiva, šifrovana i nemoguća za kontrolu“. Dotkom je veoma optimističan po pitanju realizacije svog projekta, pa predviđa da će on zaživeti za nekih četiri do pet godina. Sudeći prema našem iskustvu sa navikavanjem na gubljenje sloboda, metaforička žaba bi za to vreme mogla postepeno da se skuva u loncu, ni ne primetivši da je temperatura okolne vode ubija.

 

 

 

februar 2018, broj 146. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *