Close
/ B&F Plus / Budućnost Vrta dobre nade: Samoodrživo životinjsko carstvo
BiF Analize Čitajte B&F online

Budućnost Vrta dobre nade: Samoodrživo životinjsko carstvo

Direktor sa lavom
Marija Dukić on 29/04/2018 - 09:30 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 786 times!

Beogradski zoo vrt je krajem 2017. podneo kandidaturu za članstvo u Evropskoj asocijaciji zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA), što će mu omogućiti jednostavniju razmenu životinja, ali i neophodnu edukaciju zaposlenih i posetilaca. U međuvremenu će, kao i u prethodne tri decenije, Vrt poslovati bez dotacija, uglavnom od prodaje ulaznica, i svaki višak sredstava ulagati u izgradnju novih objekata, poput pingvinarijuma koji bi ove godine trebalo da dobije prve stanovnike.

Vrt dobre nade je za svojih više od 80 godina postojanja preživeo mnoge pustolovine. Da može da govori, o njima bi sigurno imao šta da kaže aligator Muja, koji je kao odrasla životinja stigao u vrt 1937. godine i u svom bazenu preživeo i prvo bombardovanje Beograda 1941. godine, ali i ono iz 1999., a možda će dočekati i ulazak u EAZA-u. Muja je sebi već obezbedio mesto u istoriji, budući da će kao najstariji aligator na svetu uticati na podizanje gornje granice života ove vrste. Njegov dom, međutim, iako ima dugu istoriju, ne bavi se prošlošću već gleda u budućnost, zbog čega aplicira za članstvo u Evropskoj asocijaciji zooloških vrtova i akvarijuma.

Ono bi, prema rečima Srboljuba Aleksića, direktora Vrta dobre nade, tebalo da ovoj instituciji obezbedi stručnu pomoć, mogućnost učestvovanja u programima zaštite, razmnožavanja i vraćanja u prirodu određenih vrsta, edukaciju, ali i veće šanse za učestvovanje u razmeni životinja, što je značajno i zbog dovođenja novih vrsta, ali i radi parenja jedinki koje nisu u krvnom srodstvu.

„Pristupanje EAZA-i je, međutim, dugotrajan proces, sličan apliciranju država za članstvo u EU. Trenutno čekamo na reviziju šta smo do sada radili dobro, a šta treba da unapredimo. Nakon toga će biti napravljen izveštaj, na osnovu kojeg ćemo dalje postupati kako bismo ispunili sve propisane standarde. Ti standardi se odnose na funkcionisanje zoološkog vrta – on mora imati prostore za životinje odgovarajuće veličine, treba da vodi računa o kontrolisanom razmnožavanju različitih vrsta, i drugo. Sačekaćemo rezultate revizije, ali sa kakvim god da se izazovima suočimo, trudićemo se da ih prevaziđemo jer je to u interesu i životinja i samog Vrta“, ističe direktor i dodaje da će u slučaju potrebe imati i mogućnost korišćenja pretpristupnih fondova.

Što se tiče aktuelnog finansiranja, Vrt dobre nade, prema rečima Aleksića, posluje u plusu: „Ljudi se uvek iznenade kada im kažem da Vrt već 30 godina nije na budžetu, niti dobija dotacije, već zarađuje od ulaznica i nešto malo od izdavanja lokala koje ukupnim prihodima doprinosi sa nekih pet do šest odsto. U tom pogledu možemo da kažemo da ćemo biti samoodrživi sve dok imamo dobru posetu, a ona kostantno raste. Prošle godine smo imali 400.000 posetilaca“. Iz ovih prihoda Vrt isplaćuje zarade za pedesetak zaposlenih, ali i sve ostale rashode kao što su hrana za životinje i struja, koja je u zimskim mesecima značajan trošak – povremeno, zbog grejanja prostorija u kojima borave tropske životinje, dostiže i cifru od preko milion dinara mesečno. Ipak, tvrdi direktor, Vrt uspeva da posluje pozitivno i da nikome ništa ne duguje.

 

IMG_7026_1

Pingvini u Beogradu

U planu razvoja beogradskog zoo vrta je doterivanje pojedinih prostora za životinje, ali i izgradnja novih. „Trenutno pravimo pingvinarijum. Ideju za izgradnju ovog objekta dobio je pokojni Vuk Bojović, a mi smo anketiranjem posetilaca došli do zaključka da su pingvini životinje koje bi oni najviše želeli da gledaju. Na vrhu liste želja posetilaca su pingvini i nosorozi. Zato već neko vreme pravimo pingvinarijum, postepeno, iz godine u godinu, u skladu sa sredstvima koje imamo. Nadamo se da će ove godine biti završen. Njega će činiti dva spoljna i jedan unutrašnji bazen, sa okolinom. Već smo dogovorili i preuzimanje šest pingvina iz Tergarten Schönbrunn-a, bečkog zoo vrta, i, verovali ili ne, još osam iz – Ujedinjenih Arapskih Emirata“, kaže Aleksić, i dodaje da trenutno pokušavaju da nabave i hijene, za koje veruju da bi bile vrlo interesantne posetiocima.

Cilj Vrta dobre nade je da gaji raznovrsne, ali i retke životinje. Trenutno ima nekoliko vrsta retkih ptica, među kojima su i bradani, orlovi koji nose ime po čekinjama na nozdrvama koje podsećaju na ljudsku bradu. Bradani su gotovo izumrli u Evropi, a beogradski zoo vrt ih je dobio u okviru projekta njihovog razmnožavanja. Trenutno ima jedan mlad par bradana, za koji se veruje da je kompatibilan. Oni su se prvi put ove godine parili i sneli jaje, koje, iako se nije ispilelo, daje nadu da će ove ptice, ipak, imati potomke. Osim pomenutih bradana, u Vrtu dobre nade razmnožavaju se i beloglavi supovi. Ove godine će na prostor Uvca prvi put biti puštena ova vrsta orlova iz kontrolisanog uzgoja, odnosno iz beogradskog zoo vrta. Cilj pomenutog projekta je da se u veštačkim uslovima uzgoji dovoljan broj beloglavih supova koji bi, potom, bili pušteni u divljinu.

Rehabilitacija za krijumčarene životinje

Osim stalnih stanovnika, beogradski zoo vrt redovno dobija životinje koje su zaplenili carinici. „Nedavno smo čuli da je uginuo, odnosno da je zbog starosti uspavan, poslednji mužjak belog nosoroga na svetu. Ovu vrstu istrebili su krivolovci. Krijumčarenje živih životinja ili njihovih delova, poput kljova i rogova, je veoma unosan ilegalni posao, odmah iza trgovine drogom i ljudima. Pojedine vrste se krijumčare i na našim prostorima, tako da Vrt dobre nade redovno ima između 50 i 70 primeraka životinja zaplenjenih na granici, a ponekad i po 100 jedinki. To su uglavnom ptice, jer se one, zbog veličine, najlakše prenose. Najčešće se krijumčare egzotični papagaji koji dostižu dobru cenu na crnom tržištu, poput žako papagaja koji vrede od 400 do 500 evra, ili kakadua koji koštaju i do 10.000 evra. Kada ih službenici granične policije pronađu, obično ih dovoze u Vrt dobre nade, i to, vrlo često, u lošem stanju. Ove ptice se krijumčare u malim prostorima, ponekad u plastičnim flašama sa probušenim čepom, kako bi mogle da dišu. Drago nam je što možemo da pomognemo tim životinjama, da ih oporavimo i udomimo, a nekada i zadržimo“, kaže Aleksić.

Žako papagaji, inače veoma inteligentne i „brbljive“ ptice, krase i kancelarije u upravi Vrta, praveći društvo zaposlenima i razgaljujući posetioce. Oni ne dele životni prostor samo sa ljudima već i sa ostalih 1.100 životinja koje naseljavaju Vrt dobre nade. Na ovih sedam hektara u srcu Beograda, u harmoniji koegzistira 180 različitih vrsta životinja.

„I meni je sve ovo ponekad neverovatno. Ja sam inače ekonomista po struci. Da mi je neko pre deset godina rekao da ću raditi u zoo vrtu – ne bih mu verovao. Ali tek kada sam se zaposlio ovde, shvatio sam kakva je to privilegija. Najlepše je ujutru kada nema gužve, kada se životinje razbuđuju, izlaze iz svojih prostorija i oglašavaju. To budi u vama neopisivo osećanje mira“, zaključuje Aleksić.

Preseliti se ili ostati?

Više od decenije u javnosti se diskutuje o preseljenju Vrta dobre nade na drugu, prostraniju lokaciju. U ovu priču se 2007. godine uključio i Grad, objavivši da bi nova destinacija zoološkog vrta mogla biti Opština Surčin. Međutim, ova najava nije realizovana.

Direktor Beo zoo vrta pak kaže da najurbanije sredine nisu neuobičajene lokacije za ovakve institucije: „Širom Evrope, od Budimpešte do Barselone, postoje zoološki vrtovi u centru grada i oni nisu neuslovni, što je slučaj i sa beogradskim. Mi ovde imamo dovoljno prostora, pod uslovom da se ne povećava u velikoj meri broj životinja, ali nam je potrebno određeno pregrupisavanje. Vrt dobre nade je u suštini zaštitni znak Beograda i Kalemegdana, i mislim da bi bilo mnogo bolje da on ostane ovde, uz određenu reogranizaciju prostora. Kada bi se preselio van grada sigurno bi se, bar u početku, smanjio broj posetilaca, a bilo bi potrebno i voditi računa o infrastrukturi i o saobraćajnim linijama koje bi vodile do njega, kao i o okolnim sadržajima koje bi građani, a pogotovu turisti, mimo vrta mogli da posećuju. To bi zahtevalo zaista velika ulaganja“, kaže Aleksić.

 

 

april 2018, broj 148.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *