Close
/ B&F Plus / Gde je granica siromašenja u Srbiji: Kad zdravlje i obrazovanje postanu luskuz
BiF Analize Čitajte B&F online

Gde je granica siromašenja u Srbiji: Kad zdravlje i obrazovanje postanu luskuz

Redakcija BIF on 25/05/2018 - 09:55 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 790 times!

U Srbiji oko pola miliona ljudi nema novca ni za hranu, četvrtina stanovništva je u riziku od siromaštva, a oko 2,7 miliona ljudi ne može da priušti elementarne stvari koje podrazumeva normalan život. Generalno, „najzaštićeniji“ od siromašenja su penzioneri – i to stoga što jedini imaju garantovana redovna primanja (za sada), tek potom zaposleni, ali je zato čak trećina samozaposlenih u opasnosti da sklizne u siromaštvo.

U Srbiji 7,3 odsto stanovnika nema novca ni za hranu, a čak četvrtina žitelja je, zvanično, u riziku od siromaštva. Granica povučena na 15.416 dinara mesečno, koliko se smatra linijom relativnog siromaštva, neophodan je minimum „po glavi“ svakog građanina, kako bi imao prihvatljiv standard života u Srbiji. Sve ispod toga, po evropskim merilima – smatra se siromaštvom. A današnja socijalna politika i dalje se rukovodi državnom Strategijom za smanjenje siromaštva, donetom pre 15 godina, u drugačijim okolnostima, kada se smatralo da je najvažnije ostvariti ekonomski rast, koji će se, potom, automatski preliti na siromašne, ukazuju profesori Ekonomskog i Pravnog fakulteta u Beogradu, okupljeni oko inicijative „Monitoring socijalne situacije u Srbiji – MONS“.

„U poslednjih 15 godina, napravljen je određeni pomak u borbi protiv siromaštva, ali podaci govore da su u mnogim oblastima očigledno izostali rezultati jer se u pomenutom periodu nisu bitno menjale ni osnovne, niti šire socijalne i ekonomske politike u toj oblasti“, ističe docent Pravnog fakulteta u Beogradu, Danilo Vuković, podsećajući da Srbija, na putu evropskih integracija, ima najveću nejednakost dohotka u EU, kao i najveću stopu rizika od siromaštva.

Dok apsolutno siromaštvo predstavlja nemogućnost zadovoljenja minimalnih potreba, relativno siromaštvo podrazumeva nemogućnost ostvarenja životnog standarda koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kojem pojedinac živi. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko, objašnjava da koncept relativnog siromaštva podrazumeva da je za smanjenje siromaštva neophodan ne samo privredni rast, nego i smanjenje nejednakosti u dohocima, kako bi što više ljudi moglo da punopravno učestvuje u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu svoje zemlje. „To što negiramo potrebu da pratimo relativno siromaštvo, znači da odbijamo da se suočimo sa činjenicom da je čak četvrtina stanovnika Srbije siromašna, odnosno uskraćena za dohodak i druge resurse koji bi im omogućili skroman ali prihvatljiv životni standard”, upozorava Arandarenko.

Pola miliona ljudi gladno

Linija apsolutnog siromaštva je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku na nivou od 11.694 dinara mesečno (za 2016. godinu) i po tom kriterijumu u Srbiji je siromašno 7,3 odsto stanovništva, odnosno oko pola miliona ljudi. Linija relativnog siromaštva je utvrđena na nivou od 15.416 dinara msečnom što znači da je svaka osoba sa mesečnim prihodom ispod ovog nivoa u riziku od siromaštva. Po ovom kriterijumu u Srbiji je siromašno čak 25,5 odsto stanovništva, odnosno 1,8 miliona ljudi.

„Prag rizika od siromaštva, takozvana relativna linija siromaštva, u 2016. godini iznosi 15.416 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina prag rizika od siromaštva je 27.748,82 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina ovaj prag 32.373,63 dinara“, navodi se u poslednjem dostupnom izveštaju – Anketa o prihodima i uslovima života Republičkog zavoda za statistiku. Prema istom izvoru, osobe od 18. do 24. godine života najviše su izložene riziku od siromaštva (32,7%), kao i lica mlađa od 18 godina (30,2%). Najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina (19,1%).

Činjenica da su penzioneri „zaštićeniji“ od siromaštva nego deca i radno sposobna populacija tumači se izvesnošću isplate penzija u našoj zemlji, što je slučaj i u drugim zemljama u bližem okruženju, poput Rumunije, Mađarske, Italije i Grčke. Prema navodima zvanične statistike Evropske unije – Eurostata, glavni faktori koji utiču na siromaštvo dece je status roditelja na tržištu rada, koji zavisi od njihovog obrazovanja, ali na to utiče i brojnost i sastav domaćinstva u kojem deca žive, kao i koliko je delotvorna finansijska i nefinansijska podrška u prevenciji siromaštva.

Šta to beše odmor?

Gledano prema brojnosti domaćinstva, u Srbiji najvišu stopu rizika od siromaštva imaju građani koji žive u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece (49,8%), a potom građani mlađi od 65 godina koji žive u jednočlanim domaćinstvima (40,1%). Kada se posmatra radni status, kod punoletnih građana najizloženiji riziku od siromaštva su, naravno, nezaposleni (48%), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (9%). Kod onih koji su „sami sebi gazde“, u opasnosti od siromaštva je čak trećina samozaposlenih ljudi, dok je ovaj procent kod penzionera 15,4%.

Prema Anketi o prihodima i uslovima života – izveštaju „Siromaštvo i socijalna nejednakost“ Republičkog zavoda za statistiku, uz relativnu stopu siromaštva od 25,5% odsto, važno je razlikovati i stopu rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti. Ovde je reč o ljudima koji su „u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno uskraćeni ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada”. Ta stopa za Srbiju iznosi čak 38,7%, odnosno reč je o čak 2,7 miliona ljudi.

Statistika Evropske unije pokazuje da je po ovom procentu od Srbije lošije samo Makedonija sa stopom socijalne isključenosti od 41,1% i Bugarska sa stopom od 40,4%, a prema navodima Eurostata, blizu nam je još samo Grčka sa stopom rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti od 35,6%.

Pokazatelji domaće statistike, kada je reč o materijalnoj uskraćenosti domaćinstava, govore da najveći procenat domaćinstava, čak 62,8% ne može da priušti sedmodnevni odmor svakom svom članu, bar jednom godišnje. Slična situacija je i sa nepredviđenim troškovima, pa tako svako drugo domaćinstvo ne može finansijski da pokrije nijedan nepredviđemi trošak u iznosu od 10.000 dinara.

 

Uskraćeni za normalan život

Stopa materijalne uskraćenosti, koja je u Srbiji u 2016. iznosila 37,7%, je pokazatelj finansijske nemogućnosti domaćinstva da priušti najmanje tri stavke, od mogućih devet:

•da priušti adekvatno grejanje
•da priušti veš-mašinu
•da priušti automobil;
•da svim članovima domaćinstva priušti nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje
•da priušti neočekivani trošak u iznosu od 10.000,00 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva
•da priušti telefon
•da priušti televizor u boji
•da priušti meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegeterijansku zamenu) svakog drugog dana
•kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stan ili drugog kredita ili komunalnih usluga za stan u kom domaćinstvo boravi

 

Daniela Ilić

maj 2018, broj 149. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *