Close
/ Posle 5 / Indijski sistem obrazovanja u Srbiji: Učenje zbog sebe, a ne radi drugih
BiF Analize Čitajte B&F online

Indijski sistem obrazovanja u Srbiji: Učenje zbog sebe, a ne radi drugih

Marko Miladinović on 20/05/2018 - 10:13 in Posle 5, Slajder

This post has already been read 2024 times!

Edukativni program BrainOBrain nastao je u indijskom gradu Čenaju pre 15 godina, a u međuvremenu se proširio po modelu franšiznog poslovanja u 37 zemalja širom sveta. Zaposleni u Brainobrain Srbija ističu da se uspeh ovog programa zasniva na originalnoj metodologiji koja podstiče decu da umesto ambicija koje im nameće okolina, razvijaju kreativnost i sopstvene sposobnosti. Polaznici se, između ostalog, bave „staromodnom“ aritmetikom i koriste tradicionalno pedagoško sredstvo abakus, za koje se dokazalo da i te kako mogu da ih pripreme za poslove budućnosti.

Kako se na decu odražava sve izraženije nastojanje roditelja da ih upisuju na više vannastavnih aktivnosti, s ciljem da istovremeno nauče makar jedan strani jezik, savladaju sviranje nekog instrumenta i steknu veštine za bavljenje izabranim sportom? Da li je to priprema za što bolje pozicioniranje u današnjem svetu surove konkurencije ili je reč o prevelikim ambicijama roditelja koje i kod dece mogu podstaći nerealna stremljenja, a još češće prezasićenost i umor usled prenatrpanih aktivnosti, osećaj uskraćenosti da budu deca, i potiskivanje sopstvenih želja i emocija?

Tačno je da živimo u svetu u kojem se podstiče međusobna konkurencija i potencira stav da je uspeh merljiv jedino kroz brojke o ostvarenim rezultatima. S druge strane, to stvara pritisak na pojedinca da je neprestano izložen ocenjivanju i utiče na sve veće otuđenje među ljudima. Umesto da takve frustracije prenosimo na nove generacije, potrebno je da im pomognemo da oni sami shvate na vreme ko su i šta žele da postignu, a ne da se rukovode očekivanjima drugih, ističe Marija Ilieska, direktorka BrainOBrain Srbija, škole za razvoj intelektualnih kapaciteta kod dece uzrasta od četiri do 14. godina.

„Zato roditelji moraju da igraju glavnu ulogu, tako da budu prvi motivatori i edukatori svoje dece, a pogotovo kada su u pitanju predškolci i deca uzrasta prvog i drugog razreda osnovne škole. Tate i mame, pre svih, treba da nauče da prepoznaju najdublje želje kod dece, i pomognu im da ih bolje izraze. Kada dete zna ko je i kakve sposobnosti ima, onda će lakše pronaći i profesiju koja mu zaista odgovara“, objašnjava naša sagovornica.

Izvoz inovacija i kroz obrazovanje

Shvatanje da roditelji bolje znaju od svoje dece „šta je za njih najbolje“ i da ih, shodno tome, usmeravaju na određene fakultete – ili da nastave porodični posao – je u nekim kulturama izraženije, što je slučaj i u balkanskim zemljama. Roditeljski strah da njihova deca neće moći da žive od nekih profesija iako za njih iskazuju očigledan talenat, poput umetničkih sklonosti, često dovodi do toga da se one namerno zanemaruju ili potiskuju. Ali da bi dete zaista razvilo svoje potencijale, „kada uočite da ono ima više umetničkih nego matematičkih veština, morate da mu pomognete da dalje razvija svoje sklonosti“, ističe Ilieska.

Naša sagovornica je na čelu srpskog centra koji primenjuje inovativni sistem obrazovanja dece, prvobitno kreiranog u Indiji. Ova mnogoljudna država, iako se i dalje bori sa siromaštvom, spada u zemlje s najbržim ekonomskim rastom, ali je postala posebno prepoznatljiva po izuzetnim sposobnostima svojih građana u oblastima matematike i računarstva, pa već godinama važi za vodećeg „rasadnika“ lidera u globalnoj IT industriji. To nikako nije slučajnost, već posledica viševekovne kulture obrazovanja, koja se sada „izvozi“ i kroz napredni edukativni program, koji se za nepunih 15 godina postojanja proširio u 37 zemalja i kroz 925 franšiznih centara iškolovao više od dva miliona dece.

BrainOBrain sistem učenja je od pre dve godine prisutan i u Srbiji i u ovom trenutku obuhvata 17 centara, i skoro 550 upisanih đaka. Nedavno je u Beogradu održano i prvo nacionalno BrainOBrain takmičenje, kada je oko 200 dece imalo prilike da pokaže svoje novostečene veštine pred jednim od tvoraca programa, Anandom Subramaniamom i ambasadorkom Indije, Narinder Čauhan.

Značaj abakusa za razvoj mozga

BrainOBrain program se sastoji iz dve celine: jedne koja za cilj ima razvoj intelektualnih veština, kao što su brzina donošenja odluka, koncentracija, fotografsko pamćenje, preciznost izražavanja, i druge, koja obuhvata metode i tehnike NLP-a (neuro-lingvističkog programiranja), pomoću kojih polaznici uče da ispravno komuciraju sa sobom i sredinom koja ih okružuje. U Srbiji još uvek nije odškolovana prva generacija učenika, obzirom da je BrainOBrain izdeljen na 10 zasebnih celina, u trajanju od po tri ili četiri meseca. Ove celine uglavnom su podeljene po uzrastima polaznika. U grupama je od 6 do 10 đaka, a upis je moguć tokom čitave godine.

„Jedan čas traje 120 minuta, tokom kojih deca rade desetak različitih aktivnosti. Ovim menjanjem zadataka, dinamike i tema podstiče se da njihova koncentracija i moždana aktivnost uvek budu na najvišem nivou, i da se povećavaju tokom vremena. Bavimo se takozvanim neurobiks vežbama koje povezuju levu i desnu moždanu hemisferu uz koordinaciju tela, koristimo fleš kartice koje podstiču fotografsko pamćenje, kao i rad na abakusu, koji je međunarodno priznata alatka za ispravan razvoj mozga“, objašnjava Ilievska.

Abakus se koristi u kombinaciji sa VAK (vizuelno auditivno kinestetičkim) metodama, koje „vežbaju“ decu da upotrebljavaju što više svojih čula istovremeno. „Često roditelji misle da je zbog abakusa naš program ‘matematički’, međutim značaj ovog drevnog pomagala je upravo u tome što pomaže da se brojevi percipiraju kao oblici, što pospešuje ličnu vizuelnu percepciju učenika i priprema ih da jednu stvar dožive na više drugačijih načina“, napominje direktorka BrainOBrain Srbija.

Uporedo sa decom, i treneri-edukatori na neki način uče, jer zajedno sa njima prolaze kroz dugotrajan program. Ilieska napominje da je zato neophodno da treneri budu veoma otvoreni i fleksibilni, te da se u BrainOBrainu na globalnom nivou, pa samim tim i u Srbiji, veoma vodi računa o angažovanju odgovarajućeg kadra.

Kulturološke razlike

Sa mrežom koja je razgranata na nekoliko kontinenata, ovaj sistem učenja svuda se primenjuje na istovetan način, s tim što je moguće uvesti određene izmene u radu tokom održavanja kreativnih radionica. Taj umetnički deo podrazumeva bavljenje specifičnim kampanjama, u okviru koji se smenjuju različite teme na svakih nedelju dana.

Međutim, razlike u različitim kulturama i odnosu prema učenju i te kako postoje. „U Indiji su deca jako disciplinovana i uče neprestano tokom svih 12 meseci u godini jer raspusti tamo praktično ne postoje. Ona su naučena da svaki dan rade pomalo na sebi i apsolutno razvijaju svoje veštine i znanja. Zato je bilo neophodno da taj ‘detalj’ o disciplini prilagodimo ovoj sredini, i to tako što i deci i roditeljima šaljemo poruku da je 15 minuta vežbanja dnevno jedini način da se pravilno napreduje“, kaže Marija Ilieska.

 

U zdravom svetu zdrava su i deca

U okviru aktivnosti BrainOBrain Srbija vikendi su rezervisani za izlete u prirodu, i to najčešće u prisustvu roditelja. „Ideja ovakvog druženja je da se zabavimo u prirodi, ali i da svi zajedno učinimo nešto korisno za društvenu zajednicu. Ne želimo da imamo epitet ‘elitne školice’, već da uključujemo decu u njihovo okruženje tako što će ga ulepšavati i brinuti o njemu – na primer, sadnjom cveća po parkovima ili pravljenjem ukrasa ili igračaka od recikliranih materijala. Time što će oni postati dobri građani, na kraju, činimo da čitavo društvo postane bolje“, zaključuje Marija Ilieska.

 

 

maj 2018, broj 149. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *