Close
/ B&F Plus / Kako država digitalizuje svoje usluge: Put do birokratije bez šaltera i hartije
BiF Analize Čitajte B&F online

Kako država digitalizuje svoje usluge: Put do birokratije bez šaltera i hartije

Redakcija BIF on 09/05/2018 - 10:58 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 378 times!

Usluge koje država preko svojih organa i institucija nudi privedi uglavnom su poludigitalne, odnosno podrazumevaju da se deo procedure odvija online, da bi se ostatak postupka završavao pred nekim od šaltera. U međuvremenu se priprema teren za potpunu digitalizaciju, ali to podrazumeva da obe strane, i država i budući korisnici, budu spremni i da pruže i iskoriste takve usluge.

Na portalu eUprava trenutno oko stotinu institucija i organa sa republičkog i lokalnog nivoa nudi svoje usluge, počev od mogućnosti da se preuzme neki od neophodnih formulara, preko zakazivanja termina za registraciju vozila ili promenu ličnih dokumenata, pa do najsvežije uvedene opcije da se administrativne takse izmire korišćenjem elektronskog novca.

Većina tih usluga su poludigitalne, odnosno predstavljaju kombinaciju online i offline procedura kroz koje korisnik prolazi. Dobar primer za to kako takva procedura može da preraste u potpuno digitalnu uslugu je čuvena overa zdravstvene knjižice za preduzetnike.

Do poslednjeg dana februara, preduzetnici su sa sajta eUprave ili Poreske uprave preuzimali zahtev za izdavanje potvrde o izmirenju poreza i doprinosa, ali tu se “digitalni” deo usluge završavao. Zahtev bi zatim štampali, popunjavali i predavali opštinskoj filijali Poreske uprave. Papirna potvrda o uredno izmirenim obavezama na kraju se predavala filijali Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), i knjižica bi bila overena.

Danas je ta procedura u potpunosti automatizovana, i to tako što informacioni sistem RFZO preuzima podatke Poreske uprave o uplaćenim doprinosima i na osnovu njih automatski vrši overu zdravstvene kartice, dok su podaci o izvršenoj overi sledećeg dana dostupni svim zdravstvenim ustanovama.

Digitalna uprava traži digitalizovanu privredu

Usluga automatske overe zdravstvene kartice prvo je postala dostupna preduzećima, i to od oktobra 2017. Preduzetnici su morali da se strpe do februara, ali su zato početkom godine upravo oni dobili priliku da iskoriste prvu potpuno digitalnu uslugu jedne državne institucije – elektronsku registraciju preduzetnika u Agenciji za privredne registre (APR).

U Srbiji se, inače, godišnje registruje oko 32.000 novih preduzetnika, a mogućnost da ceo postupak završi elektronskim putem do prve nedelje marta je odabralo njih 102. Prema rečima registratora Miladina Maglova, u APR su zadovoljni i tim relativno malim brojem korisnika nove usluge, pošto je, kako naglašava, „potrebno da prođe vreme kako bi i korisnici uspeli da ispune određene preduslove i dostignu informatički i tehnički nivo kako bi iskoristili ovu novu mogućnost.“

Upravo preduslovi za korišćenje ove usluge APR ukazuju na „digitalni minimum“ koji će privrednici morati da obezbede, kako bi mogli da koriste naprednije usluge državnih institucija. Maglov podseća da je prvi preduslov za podnošenje elektronske registracione prijave preduzetnika taj da podnosilac poseduje elektronski potpis, kao i čitač smart kartica ili USB token, kao i da je neophodno da budući preduzetnik ima mogućnost plaćanja putem Visa ili Master platne kartice.

„Uz pomoć ove aplikacije, kao i kada koristi “papirnu proceduru”, preduzetnik istovremeno podnosi i prijavu za paušalno oporezivanje, PDV evidentiranje ili obaveštava Poresku upravu da će isplaćivati ličnu zaradu. Korisnik se takođe, unosom podataka za PIO fond, prijavljuje i u RZZO kao u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja,“, nabraja Maglov razloge zašto se ovakav sistem registracije smatra korakom dalje u razvoju jednošalterskog sistema registracije privrednih subjekata.

Elektronska protiv papirne fakture

Organizacija NALED je među najglasnijima u zalaganju za proterivanje papira i pečata iz poslovnog života, a posebno kada je reč o omogućavanju elektronskog arhiviranja poslovne dokumentacije i širenja upotrebe elektronske fakture. Iako su u međuvremenu usvojeni zakoni i strategije koji to omogućavaju, u NALED-u su svesni da će biti potrebno vreme da ceo sistem zaživi, pogotovo imajući u vidu da je regulatorni okvir za e-fakturu postavljen još pre nekoliko godina, a da se njegove mogućnosti samo delimično koriste.

Do sada je, prema rečima potpredsednika Saveza za e-upravu NALED-a Milana Simića, Vlada napravila plan izmena propisa kako bi se ukinula obaveza upotrebe pečata za privredne subjekte. Ministarstva finansija i trgovine precizno su definisala pravnu i dokaznu snagu elektronske fakture, koja ne mora da nosi ni elektronski, ni svojeručni potpis. Usvojen je, takođe, Zakon o elektronskom poslovanju, kojim su propisane kazne za sve organe javne uprave koji odbiju da priznaju pravnu i dokaznu snagu elektronskoj fakturi.

„Mnoge kompanije u Srbiji koriste sisteme elektronskog fakturisanja, ali nam tek predstoji usklađivanje praksi različitih organa, posebno Poreske uprave i prekršajnih sudova, kao i šira popularizacija i ohrabrivanje privrednih društava da u potpunosti pređu sa izdavanja papirnih na elektronske fakture”, ocenjuje Simić. Zato skreće pažnju i na novu obavezu prijave faktura u Centralni registar koji vodi Trezor. Radi se o obavezi poverilaca iz privatnog sektora da prijave fakturu-potraživanje prema dužniku iz javnog sektora, koja je stupila na snagu 01.marta. Naš sagovornik primećuje da se, nažalost, fakture posle registracije i dalje šalju u papirnoj formi.

„Savez za e-upravu predlaže da se registracijom fakture u sistemu Uprave za trezor, faktura smatra dostavljenom dužniku. Na taj način bi“, naglašava Simić, „država bila ohrabrujući primer korišćenja elektronskih faktura, koji bi ulio poverenje celom sistemu da pređe sa papira na elektronsku formu“.

Uvoz i izvoz “na klik”

Uprava carina je pre dve godine automatizovala tranzitni carinski sistem, čime je omogućila da se roba iz Evropske unije, zemalja EFTA, Turske i Makedonije kroz Srbiju prevozi na osnovu jedne elektronske deklaracije, koja važi u toku cele tranzitne operacije. Tada je u domaćim medijima ocenjeno da je upravo taj potez na naše puteve vratio turske kamione, koji su za tranzit sve češće birali Rumuniju i Bugarsku.

Danas se Carina sprema za uvođenje sistema automatizovanog uvoza i izvoza, i to na principima elektronskog, odnosno poslovanja bez papira. Ceo sistem biće usklađen sa EU standardima u toj oblasti, pripremna faza trebalo bi, uz pomoć milion i po evra iz IPA fondova, da bude okončana u septembru 2019. godine, dok je plan da potpuna automatizacija zaživi od 2023. godine.

„Uvođenje sistema automatizovanog uvoza i izvoza podrazumeva da će se kao standarna deklaracija koristiti elektronska poruka, koja u sebi sadrži elektronski dokument. Takođe, sva komunikacija između carinskih organa, špeditera, uvoznika, izvoznika ili prevoznika vršiće se razmenom elektronskih poruka. Elektronske poruke su zakonski propisane i potpisane elektronskim potpisom, što predstavlja potpunu digitalizaciju carinskog sistema“, kaže za B&F zamenik direktora Uprave carina Veselin Milošević.

Prema njegovim rečima, uvođenje automatizovanog izvoznog sistema obezbediće i brže ostvarivanje prava povraćaja PDV, pošto će se dokaz da je izvozno ocarinjena roba napustila carinsko područje automatski slati izvoznicima i Poreskoj upravi, bez obaveze fizičkog podnošenja overenih izvoznih deklaracija.

Milošević kao značajnu prednost automatizovanog postupka izdvaja to da će informacioni sistem Uprave carina, a ne carinski službenik, vršiti kontrolu elektronske deklaracije, a informaciju o eventualnim nedostacima će sam slati uvozniku, izvozniku ili špediteru, uključujući i to da li će roba i prateće isprave biti i fizički pregledane ili ne. Naš sagovornik konstatuje da najveći deo troškova nastaje zato što svi učesnici carinskog postupka fizički dolaze na carinske ispostave. „Kada automatizacija zaživi, to više neće biti slučaj, pa možete samo da zamislite kolika je to ušteda vremena i novca”, zaključuje Veselin Milošević.

 
Milica Rilak

mart 2018, broj 147. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *