Privlačenje stranih investitora ponudom jeftine radne snage u srpskoj auto-industriji, iako izrazito nepopularno, možda je ipak bilo i jedino moguće rešenje u bespoštednom takmičenju sa ostalim zemljama u okruženju. „Sledeća faza razvoja, međutim, mora da podrazumeva zapošljavanje domaćih inženjera, pogotovo onih koji su spremni da odgovore na izazove automatizovanih proizvodnih procesa, kao i globalnih tržišnih turbulencija do kojih će doći masovnom upotrebom električnih automobila“, tvrdi Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije.
Domaća auto-industrija pokazuje znake blagog rasta, uprkos stalnim previranjima na globalnoj i lokalnoj sceni – od skandala među najvećim svetskim proizvođačima automobila, poput Folksvagena ili Tojote, do štrajkova radnika u evropskim fabrikama, koji nakratko nisu mimoišli ni Fijat u Kragujevcu, za koga se takođe u jednom trenutku špekulisalo da će napustiti našu zemlju.
„Situacija na domaćem tržištu se ipak promenila nabolje u prethodne tri godine, ako ni zbog čega drugog, ’makar’ zato što velike kompanije iz auto-industrije i dalje dolaze u Srbiju. S druge strane, one su zainteresovane zbog toga što država sufinansira njihov dolazak i zato što još uvek važimo za tržište sa jeftinom radnom snagom. Nažalost, realnost je takva da one u suprotnom verovatno ne bi ni došle, zbog žestoke konkurencije u čitavom regionu i različitih beneficija koje se nude stranim ulagačima u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj ili Makedoniji. Dodatan magnet za strane investitore u automobilskom sektoru predstavlja i činjenica da je Fijat i dalje prisutan u Srbiji, bez obzira na to da li njihovi poslovni planovi podrazumevaju saradnju sa italijanskim proizvođačem ili ne. Zbog Fijata smo prepoznati kao država koja je sposobna da proizvodi automobil“, ocenjuje aktuelnu primamljivost domaćeg tržišta Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme su sve glasniji nagoveštaji da bi uskoro mogle da se pojave strane kompanije koje će imati potrebu za zapošljavanjem većeg broja domaćih inženjera. Tek ukoliko se to zaista ostvari, kaže Vijatov, bićemo u prilici da potvrdimo da je dosadašnji put privlačenja investitora niskom cenom rada možda bio neminovan, baš kao što je svojevremno počela i Slovačka, u kojoj danas posluju čak četiri fabrike automobila. „Koliko god mi smatrali da smo bolji, pametniji ili brži, ispostavlja se da je to verovatno jedini smer kojim smo mogli da krenemo“, kaže Vijatov.
Velike promene na pomolu
Automobilski klaster Srbije okuplja oko 15 partnerskih institucija i preko 40 kompanija iz srpskog automobilskog sektora, i to prevashodno dobavljača auto opreme i delova. Po ugledu na strane poslovne klastere, i AKS promoviše svoje članice kroz održavanje međunarodnih i lokalnih konferencija na kojima usmerava i povezuje potencijalne partnere. Osim toga, klaster organizuje različite vrste edukacija u svojim partnerskim kompanijama.
Naime, većina učesnika srpske auto-industrije je u vlasništvu stranog kapitala, a strancima je, kada jednom uđu na novo tržište, na prvom mestu važno da njihove firme poseduju savremene standarde u proizvodnji, ali i upravljanju. Pomenuti standardi, pored podizanja kvaliteta celokupnog poslovanja, predstavljaju i osnovni preduslov za izvoz na strana tržišta.
AKS je upravo započeo program edukacije „Inženjeri i tehničari 21. veka“ u saradnji sa kompanijom Micubiši elektrik, koji za cilj ima da domaće inženjere koji su zaposleni u auto-sektoru dodatno obrazuje o robotizaciji i digitalizaciji proizvodnih procesa, koji predstavljaju budućnost industrije.
„Srpski proizvođači auto-delova i komponenti iz ’tradicionalne’ auto-industrije ne mogu da ponude inovativne i osobene proizvode, jer veliki naručioci diktiraju uslove prema svojim potrebama i nacrtima. S druge strane, šansa za nas je u inoviranju samih procesa proizvodnje, tako da oni postanu efikasniji i ostavljaju manje škarta, a pogotovo ukoliko je IT industrija u Srbiji zaista toliko ojačala koliko se govori“, objašnjava naš sagovornik, i dodaje da je nova faza industrijalizacije, tzv. industrija 4.0, neminovnost koju ćemo morati što pre da prihvatimo. Zapravo, što pre to bolje, jer će u protivnom automatizacija u proizvodnji posledično dovesti do prekvalifikacije velikog broja radnika koji su se u fabrikama „zatekli u nezgodnom trenutku“.
Na pitanje koliko dugo će još globalno tržište podržavati masovnu proizvodnju zahvaljujući činjenici da se automobili zamenjuju već posle par godina vožnje, i to naročito na razvijenim tržištima, Vijatov kaže da bi prelomna tačka mogla da se desi u godinama pred nama, sa masovnim probojem električnih vozila. U tom slučaju, nova prilika bi mogla da nam se pruži u proizvodnji baterija, obzirom da je procenjeno da je zemljište u Srbiji bogato litijumom.
Promena mentaliteta
Kada govori o prilagođavanjima trendovima i zahtevima tržišta, Vijatov ističe da se svest o važnosti tržišnog nastupa vremenom sve više usadila u glavu srpskih preduzetnika u auto-industriji. „Kada su pre osam godina saznali da će Fijat ući u Srbiju, domaći proizvođači su mislili da će automatski nastaviti da isporučuju svoje proizvode fabrici u Kragujevcu, jer su ranije radili za Zastavu. Međutim, to se nije desilo, pa je prošle godine samo jedna srpska firma snabdevala kragujevački pogon. Iz tog razloga, komunikacija sa velikim proizvođačima automobila morala je u međuvremenu da se promeni iz temelja. Kao rezultat pojačane saradnje sa velikim auto-kompanijama ili njihovim direktnim sistemskim dobavljačima, iz Srbije se danas izvoze velike serije delova, koje se koriste u svim fabrikama automobila u Evropi“, napominje direktor Automobilskog klastera Srbije.
Fijat (ni)je dovoljan
Igor Vijatov je optimista kada je reč o tome da li će Fijat ostati u Srbiji, jer je u kragujevačku fabriku, sada jednu od najmodernijih u Evropi, uloženo dosta sredstava od strane države i italijanske kompanije. „Po čitavu našu auto-industriju bilo bi jako loše kada bi Fijat otišao, jer bi proteklo puno vremena kako bi se proizvodnja ponovo pokrenula sa fabričkih traka u Kragujevcu. Nasuprot tome, veliki rast tržišta bi se dogodio samo kada bi se u zemlji pojavila još jedna fabrika automobila, što uopšte nije isključeno. Jedino na taj način mogli bismo da nadoknadimo šansu koju smo propustili devedesetih godina, dok smo po znanju i obimu proizvodnje još uvek bili ispred zemalja kao što su Slovačka ili Mađarska“, zaključuje Vijatov.