Close
/ Vesti / Kako pravilno čitati deklaracije proizvoda i doneti informisane odluke o kupovini?
BiF Analize Čitajte B&F online

Kako pravilno čitati deklaracije proizvoda i doneti informisane odluke o kupovini?

Od 15. juna je na snazi novi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane – šta to znači za potrošače i kako da pravilno čitaju deklaracije?
Redakcija BIF on 29/06/2018 - 13:08 in Vesti, Politika i društvo, Slajder

This post has already been read 657 times!

Od 15. juna je na snazi novi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane – šta to znači za potrošače i kako da pravilno čitaju deklaracije?

Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je stupio na snagu u martu 2017, primenjuje se na teritoriji Republike Srbije od 15. juna 2018. godine. Propis je donet sa ciljem obezbeđivanja visokog nivoa zaštite zdravlja i interesa potrošača, pojednostavljenja pravila o označavanju hrane, kao i jasnog i čitljivog označavanja i dostupnosti podataka koji povezuju ishranu i zdrav način života, čime se omogućuje izbor hrane koji odgovara prehrambenim potrebama.

Pravilnik je usaglašen sa relevantnom EU Regulativom o informacijama koje se odnose na hranu, a koje su dostupne potrošačima na etiketama, pratećim materijalima ili na druge načine. Kako bismo potrošačima pomogli da razumeju značaj i uticaj ove zakonske novine i saznaju nešto više o tome kako pravilno čitati deklaracije u nastavku nudimo objašnjenja i informacije.

1. Svi proizvodi biće označeni na isti način – potpuna obaveštenost potrošača

Za potrošače, jedinstvena pravila su vrlo značajna – svi proizvodi na tržištu biće označeni na isti način, a pružanje informacija putem deklaracija biće usaglašeno, pa će se od sada tabela sa nutritivnim podacima o proizvodu naći i na onim proizvodima koji je ranije nisu sadržali. Na ovaj način, potrošačima se omogućuje potpuna obaveštenost, pravo na zdraviji izbor i brigu o sebi i svojim porodicama.

2. Pružanje razumljivih nutritivnih podataka

Pravilnik obavezuje proizvođače da potrošačima pruže nutritivne informacije o sadržaju 100 grama, odnosno 100 mililitara proizvoda. Pružanjem korisnih i lako razumljivih podataka, kupcima se omogućuje da još više uživaju u konzumiranju proizvoda, kao delu svoje uravnotežene ishrane.

3. So u proizvodima nije samo kuhinjska

Važno je znati da se informacija o sadržaju soli u okviru nutritivne deklaracije ne odnosi isključivo na dodatu kuhinjsku so – so koja se deklariše u nutritivnoj tabeli je posledica prisutnog natrijuma, koji može dolaziti iz različitih izvora kao što su povrće, MSG (Monosodium glutamate), kuhinjska so i slično. Zato se na deklaraciji često može naći određena vrednost soli i potrošači mogu da pomisle da je kuhinjska so dodata u proizvod, iako zapravo nije i nema je na listi sastojaka. Zahvaljujući prisustvu natrijuma, potrošačima se takva informacija predstavlja kao ekvivalent soli, jer je so i njegova upotreba potrošačima bliži pojam od natrijuma, koji se ranije navodio.

4. Informacije o prisustvu alergena označavaju se posebnim fontom

Informacija o tome da li proizvod sadrži alergene poput mleka, jaja, glutena, ribe, soje, susama, slačice itd. je od velikog značaja za grupu potrošača koji su skloni alergijama ili netolerantni na određene sastojke hrane. Sada su i ta pravila ujednačena, i proizvođači su u obavezi da posebnim fontom označe sastojke koji izazivaju alergije ili intolerancije u okviru spiska sastojaka, kako bi ova osetljiva grupa potrošača mogla lako da ih uoči, i na osnovu te informacije odluči da li će i u kojoj meri konzumirati proizvod.

Ono na šta pravilnik ne obavezuje proizvođače je informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji izazivaju alergije, koju odgovorni proizvođači navode dobrovoljno, kao dodatnu informaciju potrošačima sa alergijama, ukoliko je njihovo prisustvo tеhnički nеizbеžno u svim fazama proizvodnje i prеrade.

5. Redosled navođenja sastojaka – po količini

Sastojci se deklarišu tako što se ređaju po količini u kojoj su korišćeni u trenutku proizvodnje, i to po opadajućem redosledu. Dakle, prvi sastojak je onaj kojeg ima najviše, dok se oni kojih su u proizvodu zastupljeni u količini manjoj od dva odsto navode na kraju spiska sastojaka.

6. Kako čitati informacije o roku trajanja

Pravilnikom je propisano da se rok trajanja navodi rečima „Najbolje upotrebiti do” kada je datum u formatu dan, mesec i godina, odnosno „Najbolje upotrebiti do kraja” tamo gde se navodi mesec i godina (takav proizvod najbolje je upotrebiti do kraja navedenog meseca). Kod hrane koja je sa mikrobiološkog stanovišta brzo kvarljiva (kao što su svеžе mеso ili mlеčni proizvodi), i koja posle kraćeg vremenskog perioda može da predstavlja neposrednu opasnost za zdravlje, rok trajanja navodi se rečima: „Upotrebljivo do”. Stoga, „Najboljе upotrebiti do“ i „Najbolje upotrebiti do kraja“ jе prеporučеni datum upotrebe i odnosi se na kvalitеt hrane, odnosno datum do kojeg hrana zadržava očеkivani kvalitеt kada jе u pitanju ukus i tеkstura, pod odgovarajućim uslovima čuvanja i skladištеnja, dok se datum „Upotrebljivo do“ odnosi na bezbednost hrane, i posle tog datuma hranu ne bi trebalo konzumirati.

Dragana Stikić, Menadžer regulatornih i naučnih poslova za region, Nestlé Adriatic

Koraljka Novina Brkić, nutricionistkinja, Nestlé Adriatic

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *