Close
/ B&F Plus / Porast pretovara robe na rekama u Srbiji: Jeftinije i čistije brodovima nego šleperima
BiF Analize Čitajte B&F online

Porast pretovara robe na rekama u Srbiji: Jeftinije i čistije brodovima nego šleperima

Redakcija BIF on 06/06/2018 - 10:20 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 391 times!

Vodni saobraćaj je i dalje jedna od neiskorišćenih šansi Srbije za razvoj privrede, jer ne postoji jeftiniji i ekološki bolji način dostave robe na inostrana tržišta od rečnog transporta. Procene su da je iskorišćenost reka u Srbiji za transport robe svega 29% evropskog proseka, ali je pozitivno što je taj procenat sada veći nego prethodnih godina.

Po podacima Agencije za upravljanje rekama u Srbiji je 2017. godine evidentiran pretovar tereta na rekama od oko 10,6 miliona tona, što je 16% više nego prethodne godine. To pokazuje da je bilo investicija u lučku infrastrukturu, ali i da se u zemlji više radilo i gradilo i da su inspekcije bile efikasnije u spečavanju „šverca na vodi“.

„Uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama i obustavi plovidbe koji su pratili prošlogodišnju sezonu, ovo je do sada najveća zabeležena količina pretovara. Pored razlike u količini pretovarenog tereta u odnosu na 2016. godinu, vidna je i promena u strukturi vrste robe. Najčešće pretovaran teret ostali su šljunak, pesak i kameni agregati sa ukupnim učešćem u pretovaru od 29%, a umesto žitarica na drugom mestu su rude sa ukupnim učešćem od 16,87%. Skok količine ruda rezultat je porasta aktivnosti u Železari u Smederevu. Na trećem mestu, kao i u 2016. godini nalaze se naftni agregati sa ukupno 16,17% učešća. Žitarice su sa dosadašnjeg drugog mesta pale na četvrto, sa tek 13,01% učešća“, kazali su u Agenciji za „Biznis i finansije“.

Kako je objašnjeno, pad količine pretovara žitarica uslovljen je pre svega prošlogodišnjom sušom koja je umanjila prinos žitarica, što je povećalo cenu domaćeg žita u odnosu na inostranu konkurenciju. Tokom cele godine pretovareno je oko 830 hiljada tona žitarica manje, što je pad od 30% u odnosu na 2016.

Pretovar najvećih količina tereta obavlja se u lukama u Smederevu, Novom Sadu, Pančevu i Prahovu. „Mere koje su sprovela Agencija, kao i dosledna primena zakonske regulative, saradnja sa resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i sprovođenje Akcionog plana razvoja vodnog saobraćaja Vlade Srbije, doprinele su da je skoro 70% pretovara robe obavljeno u proglašenim lučkim područjima. Pre dve godine, samo 40% robe se pretovaralo u proglašenim lučkim područjima, a plan i cilj za naredni period je da se sve lučke aktivnosti obavljaju u okviru proglašenih luka i pristaništa“, ističu u Agenciji za upravljanje lukama.

Među robom koja je uvezena rekama, najčešće su sirovine za proizvodnju čelika i veštačka đubriva koja dolaze pretežno iz Rusije i Ukrajine. Žitarice se uglavnom izvoze i transportuju se do rumunske luke Konstanca, odakle se dalje šalju ka severnoj Africi i Bliskom istoku. Deo robe proizvedene u Srbiji ide i ka zemljama centralne Evrope.

Šta je uticalo na rast

Po oceni Dragoljuba Rajića, konsultanta Mreže za poslovnu podršku, najvažniji razlog porasta pretovara na srpskim rečnim lukama u prethodnoj godini je pojačana privredna aktivnost u građevinarstvu i industriji građevinskih materijala, koje tradicionalno najviše koriste brodove i šlepove za prevoz robe. Drugi razlog je to što je za razliku od 2016. godine, kada je led na Dunavu kao glavnom plovnom putu stajao nedeljama, prošle godine kada se led pojavio razbijen je za svega nekoliko dana uz pomoć mađarskih ledolomaca.

„Treća okolnost od uticaja na rast pretovara robe na rekama je što kompanije iz zemalja EU počinju sve više da primenjuju Strategiju EU do 2025. godine da se preko 30% prometa roba odvija plovnim putevima, što je jeftinije za privredu, posebno nizvodno niz Dunav ka Crnom moru. Četvrti razlog je što se u manjoj meri povećao i promet domaćih prevoznika koji transportuju robu proizvedenu u Srbiji rečnim putevima do crnomorskih luka u Rusiji i u drugim zemaljama crnomorskog basena, a donekle i ka zemljama EU – Mađarskoj, Austriji i Slovačkoj“, smatra Rajić.

Luke i pristaništa su najvažnija čvorišta saobraćajnog sistema svake zemlje i u njima su zastupljene različite delatnosti u oblasti saobraćaja i logistike, a sve je zastupljeniji i razvoj usluga koje stvaraju dodatnu vrednost. To znači da prihode od poslova u lukama ostvaruju ne samo preduzeća koja se bave proizvodnjom i prometom određenih proizvoda, već i ona koja pružaju usluge pretovara i skladištenja tereta (lučki operateri), prevoza (brodarske kompanije, drumski i železnički prevoznici), razne agencije i organizatori prevoza, firme koje se bave carinskim zastupanjem, kontrolom kvaliteta, pakovanjem, oplemenjivanjem i distribucijom robe.

Tim delatnostima se uglavnom bave privatne kompanije, a država na pretovaru robe na rekama prihode ostvaruje naplatom PDV-a koji nastaje u prometu roba i usluga, zatim od lučke i pristanišne naknade koje se u skladu sa Zakonom o plovidbi i lukama naplaćuju od korisnika luka i pristaništa. Taj novac se koristi za unapređenje lučkog sistema, a pre svega za održavanje postojeće i izgradnju nove lučke infrastrukture, kao i za rad Agencije za upravljanje lukama.

„Korišćenjem budžetskih sredstava, ali i predpristupnih fondova EU, u Srbiji se aktivno radi na unapređenju uslova plovidbe i propusne moći luka. Aktuelni su projekti hidrotehničkih i bagerskih radova na kritičnim sektorima na Dunavu i Savi, adaptacija brodske prevodnice HE Đerdap 1, uvođenje elektronskog sistema obeležavanja plovnih puteva, proširenje kapaciteta luke u Smederevu i izgradnja pristupne železničke i drumske infrastrukture, izgradnja novih luka u Beogradu i Apatinu, a u skladu sa komercijalnom tražnjom i mogućnostima razmatraće se proširenje kapaciteta drugih luka“, najavljuju u Agenciji.

Preduslovi za brži razvoj rečnog transporta

Rajić smatra da ima mnogo prostora da se unapredi i više koristi rečni transport u Srbiji, ali da u zemlji još nema nijedan višenamenski intermodalni terminal (kombinacija rečnih, železničkih i drumskih pretovaranih centara), a oprema u mnogim lukama je zastarela i neodgovarajuća. „Takođe, pristani za transportne brodove, gaz i drugi tehnički parametri i prateća infrastruktura još uvek daleko zaostaju za lukama u zemljama EU. Potrebno je dozvoliti velikim strateškim investitorima, domaćim ili iz inostranstva, da sagrade ove komplekse pristana, koji su zapravo mali gradovi za pretovar robe i smeštaj potrebnog ljudstva. Oni moraju biti moderni, efikasni, zasnovani na kvalitetnoj opremi i softverima poslednje generacije, jer što duže roba čeka – to je skuplje za pošiljaoca, ali i za primaoca“, ističe Rajić.

On ukazuje da je rečni transport najjeftiniji ukoliko je efikasno organizovan i vodi se računa o zaštiti ekosistema reka i obala. Takođe, rečnim putem se mogu transportovati velike količine robe, ali tu infrastrukturu treba profesionalno održavati, pratiti korita i tokove reka i stanje ekosistema na plovnim putevima. Da bi se ispunili ekološki standardi potrebna je moderna flota, čiji motori imaju kvalitetne filtere koji ne dozvoljavaju zagađenje reka, kao i edukovani kadrovi i sistem kontrole kako bi se sprečilo da se otpad ostavlja u rekama ili druge vrste zagađenja životne sredine.

Poredeći Srbiju u odnosu na zemlje u okruženju po tome koliko se koristi vodni transport robe, Rajić napominje da se, naravno, ne možemo porediti sa državama koje izlaze na more, ali u poređenju sa Mađarskom ili Austrijom, Srbija ima promet od 34% mađarskog i 25,4% austrijskog godišnjeg prometa, mada to zavisi u velikoj meri od razvijenosti transportne infrastrukture na rekama, ali i od snage privrede jedne zemlje. Srbija je od svih zemalja regiona po prometu tereta jedino ispred BiH i Makedonije.

 

Ilegalan pretovar

Procenjuje se da je više od 30% pretovara robe na rekama i obalama u Srbiji – nelegalno. Reke su, kako ukazuju inspektori, godinama bile glavna magistrala sivog tržišta nafte i naftnih derivata, kao i mnoge druge akcizne i neakcizne robe. Česti su slučajevi da se, na primer, otkriju brodovi sa naprijavljenim pogonskim gorivom, a koje je namenjeno crnom tržištu. Brodovi u tranzitu imaju pravo na pogonsko gorivo koje ne podleže plaćanju dažbina i akciza, pa ga krijumčari kupuju i preprodaju po znatno višim cenama.

 

Marica Vuković

april 2018, broj 148.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *