Close
/ Posle 5 / Zašto su hevi metal muzika i njene poruke najpopularnije u Skandinaviji?
BiF Analize Čitajte B&F online

Zašto su hevi metal muzika i njene poruke najpopularnije u Skandinaviji?

Marija Dukić on 03/06/2018 - 11:00 in Posle 5, Slajder

This post has already been read 4757 times!

Decenijske podele javnosti i stručnjaka o uticaju hevi metal muzike i njenih poruka na mlade nedavno su „krunisane“ najnovijim istraživanjem koje dodatno zbunjuje svojim nalazima: što je veći BDP i što je razvijenije preduzetništvo, kreativnost, obrazovanje i ljudske slobode, to su pobunjeničke poruke u muzici koja je nastala među mladima iz siromašnih radničkih porodica na Zapadu – popularnije, a listu „fanatičnih hevi metalaca“ predvode skandinavske zemlje, koje slove za društva blagostanja u svakom pogledu.

Ako se pitate kako najlakše, bez proučavanja suvoparne statistike možete otkriti koje su najbogatije i najuređenije zemlje na svetu, Ričard Florida, univerzitetski profesor u Kanadi i urednik u časopisu „The Atlantic“ nudi neobičan pristup: pogledajte gde se najviše sluša takozvana hevi metal muzika. Ovaj osobeni „ekonomski“ indikator pokazuje da je ona najpopularnija u najrazvijenijim zemljama – prednjači Skandinavija, a slede zapadna Evropa i Severna Amerika, dok se broj dugokosih poklonika hevi metala smanjuje uporedo sa padom BDP-a, te gotovo da ih ni nema u Africi. U brojkama to izgleda ovako: u Finskoj, recimo, na 100.000 stanovnika ima 53,2 metal bendova, dok u centralnoj Africi nema nijednog.

Pomenuti kanadski profesor je godinama istraživao fenomen zašto je u državama sa najvećim kvalitetom života toliko popularna ova, po njegovoj oceni „pobunjenička muzika“, nastala u zapadnoj kulturi među mladima iz siromašnih radničkih porodica? Podaci do kojih je došao pokazuju da njenu popularnost podstiču sledeći društveni i ekonomski faktori: visok BDP i razvijena kreativnost građana, jak preduzetnički sektor, veliki broj visokoobrazovanih u društvu, uređenost države, poštovanje ljudskih i radničkih prava, ali i zadovoljstvo životom. Ovi pokazatelji su, ukupno gledano, najpovoljniji u zamljama koje su redovno i u vrhu istraživanja o najsrećnijim nacijama, odnosno u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, na Islandu i u Danskoj. Istovremeno, u njima hevi metal muzika ima najviše poklonika, a Finci su čak 2006. godine poslali kao svog predstavnika na Evroviziju hevi metal grupu „Lordi“, koja je na opšte iznenađenje osvojila prvo mesto.

Državni oragani „nemaju sluha“

Začeci hevi metala vezuju se za britanski grad Birmingem, inače centar teške industrije, po kojoj je ovaj muzički pravac najverovatnije i dobio ime. U vreme kada su se pojavili prvi hevi metalci, njihov izgled je za publiku bio jednako šokantan kao i glasna, „tvrda“ muzika koju su svirali. Skepticizam i podsmeh počeli su da zamenjuju prvi obožavatelji kada su neke od tada najpoznatijih rok grupa, kao što je bila „Dip Parpl“, krenule da eksperimentišu sa „deformisanim“ hevi metal zvukom i sa mnoštvom pojačala. Kao prekretnicu u planetarnom uspehu novog muzičkog pravca mnogi označavaju 1969. godinu, nakon što je rok grupa „Led cepelin“ objavila istoimeni album.

Od tada do danas hevi metal je, kao poseban pravac rok muzike, razvio mnoštvo sopstvenih podžanrova, ali su zajedničke karakteristike potenciranje ličnih ciljeva na uštrb društvenih konvencija, koketiranje sa okultizmom i suprotstavljanje zvaničnoj religiji. Zbog toga se poruke hevi metal grupa u mnogim društvima neprihvatljive, a u pojedinim zemljama je ova muzika zabranjena. Na primer, Jordan je doneo poseban zakon u te svrhe 2001. godine, a povod su bili albumi „Metalike“, veoma poularne hevi metal grupe koja se, međutim, među „tvrdokornim metalcima“ doživljava kao umerena.

Iako se ovaj muzički pravac i danas često karakteriše kao „primitivan“, mnogi muzikolozi ukazuju da su takve numere daleko složenije nego što se čini, odnosno da itekako zahtevaju virtuoznost u izvođenju. Pevači hevi metal grupa uglavnom imaju zavidno vokalno umeće, retko prisutno u drugim vidovima popularne muzike, a najveći broj poznatih metal gitarista ima formalno muzičko obrazovanje, najčešće iz domena klasične muzike.

No, ma koliko složene i zahtevne bile melodije za izvođenje, ono što već decenijama deli i javnost i stručnjake jesu njihovi tekstovi i poruke koje šalju. Kritičari tvrde da one podstiču izrazito negativna osećanja, nasilje, potcenjivanje žena i mržnju prema društvu i njegovim vrednostima. Mnogi poznati hevi metal muzičari morali su da se brane pred državnim organima od takvih optužbi, a jedan od najpoznatijih je proces koji se vodio protiv Ozija Ozborna pod optužbom da je jedan tinejdžer sebi oduzeo život pod uticajem njegove pesme „Samoubistvo kao rešenje“.

Ova, kao i mnoge slične optužbe su „pale“ na sudu, jer nije bilo lako dokazati povezanost između slušanja bilo koje vrste muzike i antisocijalnog i samodestruktivnog ponašanja. Pa ipak, naučnici su redovno sprovodili studije uticaja hevi metala na ponašanje dece i adolescenata i često zaključivali da on podstiče promiskuitet, suicidalne misli, depresiju, kršenje zakona, zloupotrebu opijata i slično.

Druga naučna istraživanja, međutim, došla su do sasvim suprotnih rezultata, iz kojih se zaključuje da slušanje hevi metal muzike budi kod mladih kreativnost i samopouzdanje, a prema istraživačima sa Univerziteta u Kvinslendu, ona čak pomaže mladima i da se bolje izbore sa negativnim emocijama i ponašaju staloženije.

Šta ako uzrok nisu ni klima, ni roditelji?

Kao što navedeni primeri krajnje suprotstavljenih staova stručnjaka više zbunjuju nego što bilo šta razjašnjavaju, tako ni na pitanje zašto se radikalna pobuna protiv sistema najviše „primila“ u skandinavskim zemljama blagostanja – nema iole sveobuhvatnijeg i uverljivog odgovora. Pojedini analitičari tvrde da pravi poštovaoci ovog pravca moraju i sami da imaju određeno muzičko znanje kako bi virtuoznost hevi metal muzičara umeli da prepoznaju, te da zato ne čudi što ih je najviše u skandinavskim zemljama, gde se muzičko obrazovanje veoma neguje još od detinjstva. Ali onda se postavlja pitanje zašto u državama u kojima toliki broj dece pohađa muzičke škole, nije bar podjednako popularna klasična muzika?

Zato su u ponudi druga objašnjenja, koja polaze od nimalo privlačnih klimatskih uslova: hladno vreme, duge noći i sivi, depresivni predeli su, navodno, njaprijemčivije okruženje za upravo takvu vrstu „mračnih“ poruka kakve je iznedrio hevi metal. Neki teoretičari se, međutim, ne slažu ni sa ovakvim zaključcima i tvrde da je, zapravo, reč o isticanju sopstvene tradicije, odnosno skandinavskih epova i religije predaka, a što dokazuju trendom da je u ovim zemljama najpopularniji takozvani „vikinški metal“ koji potencira vrednosti iz doba Vikinga, ili kako već glase neke od stručnih definicija – „crni metal“ sa elementima nordijske folk muzike. Ovaj pravac, međutim, nije stekao popularnost van lokala, izuzev bendova koji pevaju na engleskom jeziku kao što su grupe „Najt Viš“ i „H.I.M“ koje su se planetarno proslavile.

Među objašnjenjima zašto su Skandinavci toliko fascinirani žestokim zvukom hevi metala je i ono da je to reakcija novih generacija na hipi ideologiju njihovih roditelja, čija je politička i seksualna revolucije upravo u ovim zemljama najviše uticala na liberalizaciju društvenog sistema i vrednosti. Izrazitu otvorenost nekadašnjih šezdesetosmaša prema drugačijim kulturama i tradicijama, njihovi naslednici su zamenili devedesetih godina „kultom predaka“ i „povratkom korenima“, uključujući i mitologiju koja je najprepoznatljivija u simolima nordijskih božanstava Odina i Tora.

Iz svega navedenog jasno je da ni stručnjacima nije sasvim jasno zašto je ovakva vrsta muzičke subverzije najprisutnija u zemljama koje se diče standardom i širokim ljudskim slobodama. Da li je u pitanju pobuna „iz dosade“ usled nepostojanja stvarnih životnih nedaća, ili je, pak, ona znak da ispod površine idealnog društva mnogo toga tinja daleko od savršenog?

 

 

maj 2018, broj 149. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *