Close
/ Novi brojevi / Biznis & finansije 151: Ekonomija svakodnevnog života – Naši u svetu i stranci u Srbiji
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis & finansije 151: Ekonomija svakodnevnog života – Naši u svetu i stranci u Srbiji

Redakcija BIF on 23/07/2018 - 10:37 in Novi brojevi

This post has already been read 641 times!

Danas je gotovo svaka država u svetu „upakovana“ u makroekonomsku statistiku koja pretenduje da nam pruži objektivnu dijagnozu kako se ta zemlja rangira u odnosu na druge i kako se u njoj živi. Ali šta o nekoj državi govori statistika svakodnevnog života, koju stranac koji u toj zemlji boravi vidi u prodavnicama, na putevima, kada iznajmljuje stan, plaća komunalije, odlazi kod lekara? Kakvu sliku stranac stiče gledajući kako se običan čovek ophodi prema onima iz drugačijih kultura, ali i prema „svojima“ i sopstvenoj zemlji? O tome govore naši koji su stranci širom sveta i stranci koji su iz „sveta“ došli u Srbiju.

 

Periskop

8. Novi prijedlog Svjetske banke: Izlaz iz siromaštva je u ukidanju minimalca
Svjetska banka u svom najnovijem izvještaju o svjetskom razvoju predlaže siromašnim zemljama da je najbolji put do sreće i prosperiteta u ukidanju minimalca i doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Isti autori tvrde da je za afričke poljoprivrednike koji su po definiciji najsiromašniji među siromašnima i uglavnom nepismeni, velika šansa u tome da koriste satelitske snimke u realnom vremenu, kako bi znali šta im se dešava sa usjevima.

10. Zašto Estonija gubi stanovništvo: Ironija uspešne tranzicije
Zemlja koju međunarodne institucije najčešće ističu kao primer uspešne tranzicije u razvijenu tržišnu privredu, koja je isprobala sve „teške mere“ od fiksiranja kursa do uvođenja jedinstvene poreske stope i postala država čiji građani imaju visoka primanja po svetskim merilima, danas se muči da zadrži sopstveno stanovništvo kod kuće i preti joj populaciona katastrofa. Glavni razlozi za to su visok nivo ekonomske nejednakosti, odnosno činjenica da „veliki deo populacije koji je doprineo tome da Estonija postigne istorijski ekonomski uspeh ne može da uživa u rezultatima uloženog truda“.

12. Zašto porodične kompanije rastu brže od proseka: Motivisane da traju
Porodične firme su fokusirane na održiv rast i dugoročnu zaštitu poslovne i porodične imovine. U ovim firmama po pravilu manji broj ljudi učestvuje u donošenju ključnih odluka koje osim što se donose brzo, često u sebi nose „šesto čulo“ vlasnika i ne previše analitike. Ova preduzetnička „crta“, u kombinaciji sa dugoročnim ciljevima i vizijom, omogućava porodičnim kompanijama prednost kakvu klasične korporacije, akcionarska društva i javna preduzeća uglavnom nemaju.

Biznis

14. Poslovanje domaće privrede u 2017. godini: Najmanji finansiraju velike
Mada je domaća privreda ostvarila prethodne godine 2,3 puta veću neto dobit nego u 2016. godini, i dalje je opterećuju visoka zaduženost i nelikvidnost. Najveći rast profitabilnosti zabeležile su velike kompanije, dok su mikro preduzeća koja čine najveći deo domaće privrede iskazala gubitak. Mikro preduzeća imaju i najviše problema u naplati svojih potraživanja i faktički postaju kreditori velikim firmama, a što se jasno vidi i po osnovu pokazatelja o nedostatku tekućih izvora finansiranja.

17. Perspektive domaće prehrambene industrije: Jako regionalno tržište je ulaznica za EU
U kontaktu s prehrambenim kompanijama u ovom regionu uverili smo se da je poslovna zajednica jedinstvena u stavu da je potrebno pojednostaviti administrativne procedure, sinhronizovati propise i načine rada institucija koje su nadležne za ovu oblast, što bi kompanijama omogućilo brže širenje sa malih nacionalnih tržišta na region, i istovremeno ih pripremilo za izlazak na jedinstveno EU tržište, ističe Zoran Daljević, direktor centralnih finansija za Srbiju i Makedoniju Atlantic Grupe.

20. Švajcarska podrška ruralnom razvoju u Srbiji: Budućnost sela je u povezivanju
Povezivanje, saradnja i uvođenje inovacija su osnovni preduslovi da mali poljoprivredni proizvođači ne samo izađu na tržište, već i da na njemu mogu biti konkurentni, ali istovremeno predstavlja i dobru pripremu za buduću EU podršku u oblasti ruralnog razvoja, ističe Milica Stojanović, koordinatorka projekta „Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Republici Srbiji“ koji podžava Vlada Švajcarske.

24. Rast tržišta polovnih mašina i opreme u Srbiji: Druga ruka, prva šansa
U Srbiji tek nešto više od petine novoosnovanih firmi ima mogućnosti da kupi nove mašine i opremu, dok ostali, usled nedostatka povoljnih izvora finansiranja rešenje traže u nabavci polovnih sredstava za rad. Polovne fabričke mašine se najčešće kupuju od poznatih proizvođača iz EU, jer su dobro održavane pa i dalje imaju visok procenat učinkovitosti u proizvodnji.

Finansije

26. Dubravka Negre, direktorka kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan: Tu smo da ostanemo
Jedna od krilatica Evropske investicione banke je da „pretvara dobre namere u realnost“, a direktorka kancelarije za Zapadni Balkan Dubravka Negre za B&F kaže da je zadatak ove finansijske institucije da pomogne tranziciju država regiona ka članstvu u Evropskoj uniji, ali da politički aspekt nije važniji od ekonomskog, pa naglašava da EIB neće stajati iza neisplativih projekata.

30. Da li će mobilna plaćanja zameniti kartice: Promene uvek dolaze od manjih igrača
Najznačajnija promena koja se očekuje primenom nove EU regulative o saradnji banaka sa fintek i tehnološkim kompanijama jeste ubrzan rast mobilnog plaćanja, što se već dešava na severu Evrope. Danijel Doderlajn, osnivač i direktor prve norveške fintek kompanije „Auka“, koja je u poslednjih nekoliko godina izmenila nordijsko finansijsko tržište, prognozira da će takav trend morati da prate i banke u Srbiji. „To što je srpsko tržište malo i istovremeno ’prenatrpano’ bankama je u ovom slučaju njegova prednost, a ne mana. Kada je u pitanju uvođenje tehnoloških inovacija u finansijskom svetu, promene su uvek dolazile od manjih igrača, dok su najveće banke po pravilu inertne, i čekaju poslednji trenutak da prihvate trendove“, ističe Doderlajn.

32. Kriptovalute u fudbalu: Šut u nepoznato
Dok navijači širom sveta još uvek rekapituliraju utiske sa tek završenog Svetskog prvenstva u fudbalu, „tokenmanija“ koja je prošle godine zahvatila planetu izgleda da tek počinje da se zahuktava na terenu najvažnije sporedne stvari na svetu. Od sportskog klađenja u bitkoinima, preko transfera igrača, pa do lansiranja novih kriptovaluta koje promovišu neki od najpoznatijih fudbalera i klubova na svetu – kriptovalute su unele dodatnu zbrku u potencijalno ogromno tržište, u kome su već isprepletane neusaglašene regulative, interesi velikih sponzora, i menadžeri povezani sa podzemljem. Za sada niko ne zna šta radi, ali se zato svi nadaju profitu.

Temat – Ekonomija svakodnevnog života: Naši u svetu i stranci u Srbiji

35. Kanada: Koliko dugo možete izdržati bez boze i mušmula?
Iako je Kanada izrazito tržišno orijentisana država, u kojoj možete da kupite sve osim boze i mušmula, u njoj se izdvaja oko 12 puta više budžetskog novca za zdravstvo nego za naoružanje, dok se u Srbiji „ministarstvima sile“ daje sedam puta više novca nego lekarima i bolnicama.

38. Portugal: Turizam dao, turizam uzeo
U Portugalu, kriza je prošla i zemlja je pod konstantnom opsadom stranih turista. Turizam je kreirao desetine hiljada radnih mjesta, ali uglavnom lošije plaćenih, i uz to višestruko uvećao cene stanova. S druge strane, svaki stanovnik Portugala sa urednim papirima ima pravo na zdravstvenu zaštitu pod istim uslovima, bez obzira da li je zaposlen, nezaposlen, penzioner, domaći ili stranac.

40. Turska: Između minimalca i norveškog standarda
Na pitanje kakav je život običnog čoveka u Turskoj, nije moguće dati univerzalni odgovor. U ovoj zemlji od 80 miliona stanovnika možete biti i siromašni, i bogati, i negde između. Sve varijante su u igri a koja god da vas zapadne jedno je sigurno – radićete mnogo, a ako ste preduzetnik radićete bez prestanka.

42. Kuvajt: Dve strane blještavog novčića
Kuvajćani su uljuljkani u bogatstvo stečeno prvenstveno izvozom nafte, a dobro prolaze strani stručnjaci koje Kuvajt „uvozi“ kako bi realizovao ogromne infrastrukturne projekte i cilj da postane finansijski i kulturni centar u regionu. Istovremeno, svakodnevno srećete ljude iz Indije, Pakistana, Šri Lanke ili Filipina koji se doslovno bore da prežive.

46. Iran: Dobro došli na bezalkoholno pivo
Mislio sam da poznajem Iran bolje od većine stranaca koji su tamo ionako retki, dok me moji domaćini nisu poslali u nabavku namirnica za okupljanje koje su organizovali spontano za dvadesetak gostiju! Sve sam učinio da se izvučem, ali sada mi je drago što u tome nisam uspeo, jer sam kroz avanturu svakodnevne kupovine naučio mnogo o tome šta Irance razlikuje, ali i približava ostatku sveta.

48. Južnoafrička Republika: Raj i pakao na istom mestu
Južnoafrička Republika je zemlja u kojoj u jednom danu možete videti beskrajna prostranstva zlatnog peska, snega, dva okeana, nezamislivo siromaštvo i neverovatan luksuz. Ona može biti lepo mesto za život, ali i pakao ako pripadate većini crnih Afrikanaca koji su i dalje osuđeni na bedu, pri čemu nova crnačka elita ne samo da ne radi ništa kako bi se to stanje popravilo, već produbljuje jaz između bogatih i siromašnih.

50. Srbija: Neki čudan red u opštem haosu
Jedan od najpopularnijih domaćih grafita proteklih godina – „Demokratiju nemamo, može nešto sa roštilja?“, govori ne samo o tome kako mi doživljavamo život u Srbiji, već i kako je uglavnom vide stranci: kao zemlju kvalitetne hrane i rakije, dobrog provoda i ljubaznih ljudi, ali ne i kao odgovornu državu. Ipak, kada traže destinaciju za započinjanje posla strancima ne smeta kako vlast ovde tretira sopstveni narod, jer su troškovi poslovanja često jeftiniji nego u njihovim zemljama.

Intervju

54. Andrej Zdravković, potpredsednik kompanije AMD: Da biste uspeli u drugoj zemlji, morate da se „resetujete“
Andrej Zdravković je stasao kao stručnjak u socijalizmu, a kad se raspala zemlja u kojoj je odrastao, bolji život za sebe i svoju porodicu potražio je u potpuno drugačijem sistemu – u Kanadi. Danas je na poziciji potpredsednika poznate IT kompanije AMD, ali da bi dotle stigao morao je, kaže, već na samom početku da se „resetuje“ i uklopi u drugačiji mentalitet koji veoma ceni individualni talenat, ali samo u okviru dobro organizovanog sistema u kojem niko ne sme biti nezamenjiv.

Skener

56. Tržište štampanih turističkih vodiča: Renesansa ili privremeni trend?
Posle čitave decenije neprestanog pada prodaje, uzrokovanog pojavom mnogobrojnih specijalizovanih mobilnih aplikacija, štampani vodiči za turistička putovanja dve godine zaredom ponovo beleže rast. Stručnjaci koji prate trendove u izdavaštvu na engleskom govornom području ističu da je za ovaj preokret zaslužno više činilaca: rast broja turističkih putovanja, jenjavanje euforije oko mobilnih servisa kada su još bili novost, kao i strah od visokih cena rominga. Štampana izdanja, takođe, mogu da se podiče detaljnijim i književnijim opisom turističkih destinacija, što mnogi čitaoci i dalje prepoznaju kao dodatan kvalitet.

58. Tiago Fereira, Brazilac koji se bavi turizmom u Srbiji: Život u Srbiji nije savršen, ali je odličan
Možda na prvi pogled deluje začuđujuća odluka našeg sagovornika da jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija u svetu, Rio de Žaneiro, zameni životom u Beogradu kako bi se bavio turizmom u Srbiji. Ispostavilo se da je za Tiaga Fereiru to bila prava poslovna i životna odluka. Ovaj mladić sada tečno govori srpski jezik, ima mnogo prijatelja i dokazao je da uz ličnu inicijativu i mnogo truda možete biti uspešni i tamo gde se više živi od duše, nego od novca.

60. 3M – od samolepljive trake do svetskog giganta: Kad pustiš svirača bendža u laboratoriju
Tehnološki gigant „3M“ ponosno ističe kako je učio na greškama, a najzaslužniji za uspeh kompanije bio je lokalni svirač bendža Ričard Dru, koji je patentirao prvu providnu samolepljivu traku. Čuvena je Druova izjava da želi istinski kreativne ljude, dok za realizaciju njihovih ideja i razradu tehničkih detalja uvek stoje na raspolaganju doktori nauka.

62. Kako su se rumunske proizvođačice etno odeće suprotstavile Dioru: Original može biti jeftiniji od kopije
Poznate modne kuće prate sve češći skandali zbog nelegalnog kopiranja autentičnog kulturnog nasleđa, uglavnom iz siromašnih zemalja, prodajući potom svoje „originalne“ proizvode po ceni koliko košta prosečan stan u Beogradu. Isto je uradio i Dior, kada je prošle godine lansirao „jedinstveni“ prsluk po ceni od 30.000 evra, ne pominjući nijednom rečju da je on identičan narodnoj nošnji iz rumunskog okruga Bihor. Usledio je neočekivani odgovor rumunskih proizvođačica etno odeće, koje su uz pomoć jednog modnog časopisa pokrenule poslovnu inicijativu „u inat Dioru“ i ponudile tržištu isti odevni predmet, za 60 puta manji iznos. Za nepunih godinu dana razvile su svoj modni brend odeće i nakita sa tradicionalnim motivima, koji je pobrao velike simpatije javnosti i pridobio veliki broj kupaca.

Nove tehnologije

64. Kako je QR kod (ipak) osvojio svet: Povratak otpisanog
Iako su u upotrebi još od sredine devedesetih, QR kodovi se teškom mukom probijaju do srca potencijalnih klijenata – toliko teško da ih je pre pet godina uticajni marketinški portal AdAge proglasio mrtvim u komercijalnom smislu. Tada se mislilo da će aplikacije „pojesti“ sve što nije intuitivno i lako za upotrebu u svetu pametnih telefona. Ono na šta analitičari tada nisu računali jeste da će se definicija „lakog i intuitivnog“ promeniti onoga trenutka kada je skeniranje QR kodova maksimalno pojednostavljeno zahvaljujući kompaniji Apple, kao i masovnoj upotrebi bezgotovinskih sistema plaćanja u Kini i Japanu. Narodna banka Srbije najavljuje primenu QR koda kao jednog od modela instant plaćanja u drugoj polovini godine i kod nas.

Nauka

66. Nauka i fudbal: Njutnovi zakoni na Mundijalu
Ko je od slavnih fizičara bio najpoznatiji fudbaler, zašto su zakoni Njutnove mehanike presudniji za ishod Mundijala od sudijskih odluka, zašto se fudbalski tim sastoji baš od 11 igrača, zašto je zaustaviti loptu u igri teže glavom nego nogom? Odgovore daje naučni portal „Nauka kroz priče“.

Koktel

68. Metju Nikol i Džejson Kamelio, Muzički koledž Berkli: Talenti su nacija bez granica
Sve više mladih muzičara iz Srbije i okolnih država zainteresovano je za studiranje na Muzičkom koledžu Berkli, koji je stekao status jedne od najprestižnijih akademskih institucija zahvaljujući kvalitetnim programima savremene i klasične muzike, kao i činjenici da dve trećine njegovih diplomaca ostvaruje uspešnu karijeru u muzičkoj industriji. Na ovim prostorima ne nedostaje talenata ali su finansijske mogućnosti ograničene, pa oni posebno nadareni često konkurišu za stipendije ili pribavljaju sredstva na donatorskim koncertima, ističu Metju Nikol, potpredsednik, i Džejson Kamelio, direktor Berklijeve Kancelarije za globalne inicijative.

70. Život u zaboravljenim selima: Usamljena Srbija
Iako je autor izložbe fotografija „I ovo je Srbija“ Zoran Cvetković nastojao da, kako sam ističe, prikaže svakodnevni život u našim selima „dokumentaristički, bez ulepšavanja, ali i bez patetike“, njegov objektiv je izoštrio onaj deo Srbije u kojem stanovnici oskudevaju u mnogo toga, osim u usamljenosti. Zato, kada se nepozvani pojavite na njihovom pragu, radoznali da saznate kako žive, „izneće pred vas sve što u tom trenutku imaju u kući“.

72. Zarada u masovnoj kulturi na strahu od zime: Što hladnije, to strašnije
Ko barem jednom nije čuo preteći slogan “Zima dolazi!”, koji je i glavni moto najvećeg planetarnog televizijskog hita u poslednjoj deceniji – serije „Igra prestola“, taj je verovatno bio u zimskom snu. Ostvarenja popularne kulture sve čeće koriste iskonski ljudski strah od zimskog leda i tame kako bi što više zaradila na tržištu. Čak je i u paklu, kakvim ga je opisivao Dante Aligijeri u svojoj poemi „Božanstvena komedija“, led veći bauk od vatre. Zašto je to tako?

Komunikacije

76. Digitalni klonovi u podršci korisnicima: Čovek je čoveku robot
Digitalni klonovi ljudi više nisu samo deo holivudskih scenarija, već i inovativna strategija u poslovnom svetu, gde se ulaže u projekte za klonirarnje zaposlenih. Ovi „avatari“ imaju funkciju „prijateljski nastrojenih pomagača“ u komunikaciji s korisnicima, a promotivna saopštenja ističu da će uvek biti ljubazni i na raspolaganju, jer neće koristiti ni odmor ni bolovanje. No uprkos napretku tehnologije, oni nisu u stanju da razumeju ljudske reakcije i probleme van šablona po kojem su programirani, pa je veliko pitanje da li će ih korisnici dočekati raširenih ruku u skorije vreme i prihvatiti da čovek čoveku bude – robot.

Reprint

78. Smena vlasti u Meksiku: Zaokret ulevo
Meksički privredni rast je u proteklih četvrt veka bio upola manji od prosečnog ekonomskog rasta ostalih zemalja u razvoju, korupcija je uplivala u sve pore društva, a sve učestaliji mafijaški obračuni doprineli su osećaju beznađa i nesigurnosti kod stanovništva. Sve ovo, zajedno sa izmenom zakonodavstva, doprinelo je donekle neočekivanom rezultatu predsedničkih izbora – Meksikanci su početkom jula izabrali novog levičarskog kandidata, svrgnuvši sa vlasti partije koje su ceo prethodni vek rukovodile državom, piše Marin Jurjević za hrvatski portal H-Alter.

Vremeplov

80. Kad demokratija krene unazad: Kako je Venecija postala muzej
Priča o tome kako se Venecija od ekonomske sile pretvorila u muzej predstavlja otrežnjujući primer da demokratija nije obavezno evolutivan proces, već da može i da nazaduje. Sudbina Venecije, koja je sama izvršila udar na sopstveni napredak, danas preti da se „klonira“ i tamo gde to, do nedavno, niko ne bi očekivao.

Otisak

82. Gangam style politika
Događaj bez premca koji se odigrao između dva izdanja ove novine jeste „istorijski“ sastanak koji je nametnuo i naslov: dva narcisa koji se grle pošto su prethodno atomskim bombama pretila jedan drugom i celom svetu. Reč je, dakako, o sastanku američkog predsednika Trampa i severnokorejskog, po funkciji, Velikog vođe Kim Džong Una. Ugledni Foreign Affairs ipak sluti da će samit dvojce političkih silnika nakon što je dosegao medijski Paramount, ubrzo pasti u zaborav jer je to sudbina svih iznuđenih „lajkova“.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *