Close
/ B&F Plus / Kriptovalute u Srbiji: Preskakanje administrativnih barijera
BiF Analize Čitajte B&F online

Kriptovalute u Srbiji: Preskakanje administrativnih barijera

Marija Dukić on 13/07/2018 - 11:00 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 492 times!

Iako je broj domaćih kompanija koje koriste kriptovalute i dalje na nivou statističke greške, primetan je rast interesovanja privrednika za njih, pre svega zato što omogućavaju prevazilaženje određenih administrativnih barijera, a ne zbog, kako se obično misli, utaje poreza. Korišćenje kriptovaluta ne oslobađa firme plaćanja poreza, niti im omogućava lakše pranje novca, kažu stručnjaci.

Nasuprot najrazvijenijim tržištima, kriptovalute u Srbiji se još uvek koriste u neznatnom procentu, ali Aleksandar Matanović, direktor i suosnivač ECD–a, servisa za kupovinu i prodaju kriptovaluta, tvrdi da je vreme na njihovoj strani: „Kada stasa takozvana generacija Z, koja je rođena u vreme masovne upotrebe mobilnih gedžeta, situacija bi se mogla znatno promeniti. U susretu s mladima na stručnim konferencijama primetili smo da značajan broj njih koristi kriptovalute. Iako ih većina mladih upotrebljava za onlajn kupovinu, nedavno su jednom našem događaju prisustvovali i čestrnaestogodišnjaci koji u ovoj valuti naplaćuju svoj rad preko interneta jer to, kao maloletna lica, ne mogu učiniti preko banaka. Ovim mladim ljudima je korišćenje digitalnog novca sasvim prirodno, šta više, pretpostavljam da bi popunjavanje papirologije radi otvaranja računa u banci za njih bio svojevrstan kulturološki šok. Oni su generacija koja ne voli ograničenja – putuju slobodno, posluju preko interneta, komuniciraju s vršnjacima širom sveta… Za njih je korišćenje jedne ’naddržavne’ valute sasvim normalna stvar“.

Prema Matanovićevim rečima teško je proceniti koliko ljudi u našoj zemlji koristi kriptovalute, ali ta brojka se verovatno kreće između 0,8 i jednog procenta populacije, i to su većinom muškarci, mlađeg uzrasta, iz IT sektora. No, primećuje i da se situacija na tržištu polako menja: „Prošle godine se povećao broj ljudi iz drugih grana privrede koji koriste kriptovalute, zato što ih vide kao priliku za investiranje, ali i kao nov način plaćanja. Imali smo klijente koji su poslove sa inostranim kompanijama naplaćivali u kriptovalutama. Dešava se, na primer, da pojedine zemlje, poput onih iz Afrike, postavljaju razne administrativne barijere za uvozno-izvozno poslovanje. U tom slučaju, domaće kompanije preko ECD-a vrše transakcije u kriptovalutama, koje im potom naš servis konvertuje u dinare i uplaćuje na račun“.

Sagovornik B&F-a ističe da transakcije poput ove ne služe za izbegavanje poreza: „Pošto konvertuje novac u zvaničnu valutu, servis odnosno menjačnica ga uplaćuje privredniku na račun u banci i on je dužan da plati sve obaveze državi“. Takođe, kriptovalute nisu ni način da se izbegnu kursne razlike, budući da se pri konverziji plaća provizija. One uglavnom služe za jednostavnije vršenje transakcija u situacijama kada postoji niz prepreka.

Kriptovalute koriste i fizička lica iz visokorizičnih zemalja, kako bi na raznim sajtovima kupovala robu i proizvode, jer to ne mogu da učine sa svojih kreditnih kartica ako one ne važe u razvijenijem delu sveta. U Srbiji, međutim, to nije slučaj, pa građani najčešće koriste kriptovalute za plaćanje usluga poput ugostiteljskih. „U prestonici raste broj kafića i restorana koji primaju bitkoine. Onaj ko plati piće ili obrok kriptovalutom, dobija fiskalni račun. Ugostitelju, potom, menjačnica konvertuje bitkoine i uplaćuje ih na bankovni račun u dinarskoj vrednosti. Ovo funkcioniše slično kao i kupovina na karticu“, tvrdi Matanović.

Pranje digitalnog novca nije jednostavno

Na našem tržištu najviše se koriste bitkoini, ETH (Itirijum mreža) i druge kriptovalute koje su rasprostranjene širom sveta. Imamo razvijen ekosistem za upotrebu kriptovaluta, tvrdi Matanović, ali domaća regulativa kaska za razvijenim tržištima u pogledu zakonskih rešenja. „Narodna banka Srbije je veoma oprezna po pitanju uvođenja novih sistema plaćanja, kao i komercijalne banke. To je u neku ruku i razumljivo – kroz istoriju je svaka grana privrede bila nepoverljiva prema novotarijama koje bi mogle da ugroze njeno poslovanje. Međutim, neke države su prevazišle taj početni strah i počele da eksperimentišu sa kriptovalutama. U pojedinim švajcarskim kantonima se, na primer, bitkoinima može platiti čak i porez. Država ih, dakle, prihvata kao zvanično sredstvo plaćanja. U Japanu su razvijeni posebni knjigovodstveni standardi, pa trgovci ne moraju da konvertuju kriptovalute u jene, već mogu da vode knjige i u, na primer, bitkoinima“, kaže Matanović i dodaje da je svet ipak još uvek daleko od zvanične upotrebe kriptovaluta, što je po njegovom mišljenju dobro, jer se time smanjuje mogućnost da države iskomplikuju poslovanje sa ovim novcem.

Narodna banka Srbije je, ipak, počela da obraća pažnju na kriptovalute jer se pominju u novom Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Naš sagovornik kaže da je priča o upotrebi kriptovaluta u kriminalne svrhe i radi finansiranja terorizma preuveličana, pa i tendenciozna. „Do sada nije priložen nijedan dokaz o terorističkom aktu koji je finansiran kriptovalutama, kao što je to, recimo, slučaj sa dolarima. Takođe, ni pranje novca preko interneta nije tako jednostavno kao što se misli. U Japanu, koji je verovatno najveće tržište kriptovaluta, u jednom prošlogodišnjem nezavisnom istraživanju stoji da je udeo berzi kriptovaluta u ukupnoj količini ’opranog’ novca bio samo 0,16 odsto. Ja ne mogu ni da zamislim kako bi ovaj proces izgledao u praksi. Ako neko stekne novac kriminalom i želi da ga ubaci u legalne tokove kupovinom kriptovaluta, on bi, opet, pri njihovoj konverziji u zvaničnu valutu morao da objasni Poreskoj upravi odakle mu ta suma. Dakle, još uvek je jednostavnije prati novac na ustaljene načine“, tvrdi Matanović.

Čuvanje nove valute na starinski način

Komentarišući sve češće medijske napise o hakerskim napadima na imovinu u kriptovalutama, Matanović kaže da se ta vrsta zloupotreba ne razlikuje od rizika u „klasičnim“ finansijama, odnosno da zahteva informisanost o mogućnostima zaštite. „Ako uzmemo za primer bitkoin, njegov protokol je veoma dobro zaštićen i do sada nije zabeležen hakerski proboj u njega. Međutim, mnogi investitori drže kriptovalute na berzama koje trguju njima, čime se znatno uvećava rizik od zlonamernih upada. Zato savetujemo korisnicima da ih čuvaju u sopstvenom digitalnom novčaniku, i da ključ, odnosno lozinku za otključavanje istog, drže offline. To znači ili na nekom računaru koji nije priključen na internet ili na starinski način – da zapišu pasvord na papirić“.

Investiranje u kriptovalute je mnogima donelo zaradu ali, prema rečima našeg sagovornika, teško je predvideti kretanje njihove vrednosti. To dokazuje i podatak da se vrednost bitkoina na početku prošle godine kretala oko 1.000 dolara da bi potom, bez nekog izuzetnog događaja koji bi to uslovio, u jednom trenutku porasla čak na 20.000 dolara, a potom prošlog meseca završila na 7.500 dolara. Zato, kaže Matanović, treba biti oprezan pri ovim investicijama, i ukoliko ne postoji apetit prema riziku, diversifikovati ulaganja.

Kada se, pak, trgovanje ili transakcije završe, kriptovalute je moguće pretvoriti u dinare kod specijalizovanih menjača ili na automatima. Jedan takav automat ECD je nedavno postavio ispred prodavnice IDEA London, i on se može koristiti i za kupovinu i za prodaju kriptovaluta. Ovo je, tvrdi Matanović, za sada najbrži način za unovčavanje digitalnih valuta, ukoliko za tim građani imaju potrebe.

 

Prva srpska kriptovaluta

Krajem maja u Beogradu je održana Međunarodna konferencija o digitalnoj transformaciji i inovacijama u finansijskom sektoru „xCEEd 2018“, za čije potrebe je osmišljena prva srpska kriptovaluta xCEEdium. Naime, učesnici ovog događaja su mogli da prikupljene tokene potroše u xCEEd šopu, kako bi uvideli da kriptovalute nisu apstrakcija, već da se njima može kupiti nešto „opipljivo“.

 

Finansije Top 2017/18

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *