Close
/ B&F Plus / Novi poduhvat Centra za promociju nauke: Laboratorija za radoznale sugrađane
BiF Analize Čitajte B&F online

Novi poduhvat Centra za promociju nauke: Laboratorija za radoznale sugrađane

Marija Dukić on 07/07/2018 - 09:16 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 241 times!

Mejkers spejs Naučnog kluba Beograd je vrlo brzo nakon otvaranja privukao značajan broj radoznalih i kreativnih posetilaca raznih uzrasta – od dece koja žele da steknu prva naučna iskustva, preko mladih inovatora koji u njemu koriste savremenu opremu poput 3D skenera i štampača, do penzionera koji u „zanatskom“ delu laboratorije uz pomoć tradicionalnih oruđa prave raznovrsne predmete. Osim besplatnog korišćenja opreme, u laboratoriji Mejkers spejs svi posetioci mogu da dobiju podršku demonstratora, uvek raspoloženih da pojasne ili pokažu kako se koriste određene mašine.

Od sredine marta u laboratoriji Mejkers spejs svi zainteresovani građani mogu besplatno da realizuju svoje tehnološke, zanatske i druge kreativne ideje uz stručnu pomoć obučenog osoblja. Radionica sa savremenom opremom, poput 3D štampača i 3D olovki, ali i tradicionalnim zanatskim alatima kao što su strugovi i testere, nalazi se u Naučnom klubu Beograd, koji radi pod okriljem Centra za promociju nauke (CPN). Sredstva za skupu i građanima uglavnom nepristupačnu tehnologiju Centar je osvojio na konkursu programa „Zajednici zajedno“ koji realizuju Grad Beograd i NIS, s ciljem da inovatorima omoguće pristup opremi potrebnoj za izradu prototipa i predmeta različite namene.

„Iako se projekat fokusira na razvoj STEM oblasti, odnosno matematike, inženjerstva, tehnologije i nauke, naša laboratorija se zapravo može koristiti za realizaciju raznovrsnih naučnih ispitivanja. Tako smo nedavno imali upit iz Instituta za biološka istraživanja ’Siniša Stanković’ za 3D skeniranje i 3D štampanje pojedinih lobanja, zarad ispitivanja sličnosti i razlika između određenih vrsta. Međutim, ova radionica nije namenjena isključivo naučnicima – u njoj se, na primer, mogu dizajnirati, modelovati i štampati i predmeti poput nakita, ali i prototipi mobilnih telefona. Mi se interno šalimo da ćemo jednog dana pomoću 3D tehnologije odštampati i 3D štampač, odnosno njegove delove, koje ćemo potom spojiti u funkcionalnu celinu“, objašnjava dr Tanja Adnađević, koordinatorka projekta i rukovodilac Sektora za programske aktivnosti CPN-a.

Prema njenim rečima, u Mejkers spejsu svoje ideje može realizovati svako ko je stariji od 14 godina, uz uslov da ima članstvo u njemu. Članstvo se obezbeđuje jednostavnom registracijom u Klubu i podizanjem ID kartice koja omogućava korišćenje laboratorije, ali i biblioteke i računarske mreže, uglavnom u popodnevnim časovima. Najčešći posetioci su srednjoškolci, studenti i mladi ljudi različitih interesovanja, ali laboratorija beleži i sve veću posetu starijih građana, uglavnom naučnika ili prosvetnih radnika u penziji koji žele da isprate razvoj tehnologija, ili da izrađuju predmete koje su sami osmislili. „Popodne dolaze stariji, a prepodne smo otvoreni za posetu učenika osnovnih škola koji dolaze organizovano, u pratnji nastavnika. Za ove programe vlada veliko interesovanje. Sa radom smo nezvanično počeli 20. februara ove godine, i već tada smo primetili po broju poseta da je upravo ovakva laboratorija bila potrebna našim sugrađanima, a zainteresovanost je dodatno porasla posle svečanog otvaranja 13. marta“, kaže Adnađević.

Nauka i zanat u istom prostoru

Mejkers spejs je zamišljen kao inkubator inovacija, u kojem se kroz radionice, predavanja, projekcije, razgovore ali i zajednički rad ukrštaju znanje, vreme i resursi naučnika, inovatora, istraživača i iskusnih „mejkera“. Naziv je dobio po globalnom pokretu inovatora (makers), koji udruženim snagama pokušavaju da realizuju svoje zamisli, deleći ideje i razmenjujući iskustva i preko interneta i uživo, u prostorima poput ovog. Prema rečima Tanje Adnađević,u tim nastojanjima od koristi im mogu biti i savremena i tradicionalna oruđa za rad. Stoga tim CPN-a Mejkers spejs naziva i „naučno-zanatskom laboratorijom“, a pojedini posetioci ga vide i kao „moderan kabinet za opštetehničko obrazovanje poznato pod akronimom OTO“.

Sigurno je da bi takav kabinet poželeli ne samo učenici, već i nastavnici opštetehničkog obrazovanja u našim školama, budući da je ova laboratorija, između ostalog, opremljena veoma savremenim mašinama i alatima. Predrag Davidović iz Sektora za programske aktivnosti Centra za promociju nauke objašnjava da je posetiocima omogućeno korišćenje četiri 3D štampača, uz stručnu pomoć osoblja koje obučava korisnike da projektuju modele i određuju njihove dimenzije. Ukoliko neko ima potrebu da proizvodi već postojeće objekte, u radionici su mu na raspolaganju i dva 3D skenera, za statične i za pokretne objekte, koji posle skeniranja šalju podatke 3D štampačima. Mlađe posetioce privlači i 3D olovka sa istopljenom plastikom koja se po ispuštanju učvršćuje, te omogućava „crtanje“ po vazduhu, odnosno kreiranje predmeta u tri dimenzije.

Osim modernih tehnologija, laboratorija zaljubljenicima u elektroniku pruža i mogućnost rada sa lemilicama. Nedavno su, kaže Davidović, eksperimentisali sa ugrađivanjem ultrazvučnih senzora u male automobile-robote, kojima su tako omogućili da se sami kreću bez udaranja u prepreke na putu. „Nabavili smo i Rosebery pie 3, vrlo moćan računar koji može da stane u kutijicu za sapun. Na njemu posetioci uče programiranje. Imali smo jednu radionicu gde su se polaznici učili IoT-u, odnosno Internetu stvari, tokom koje su stekli znanje kako da putem mreže povežu mašine, te da, na primer, uključe klimu ili druge kućne aparate iz daljine“, kaže sagovornik B&F-a.

Starije sugrađane privlači i „zanatski“ deo laboratorije u kojem se nalaze strugovi, testerice, klješta, šrafcigeri i ostala praktična oruđa. Davidović je u vreme kada je rađen ovaj intervju najavio i da će uskoro u ove prostorije stići i CNC mašina, kompjuterski vođen uređaj koji vrši preciznu izmenu određenih materijala, bilo da je u pitanju bušenje ili sečenje. Ona se koristi uglavnom za obradu plastike, drveta i ostalih mekših materijala. Ako uz sve navedeno uspeju da nabave i CO2 laser, imaće dobro opremljenu radionicu za sve majstore i inovatore koji žele da sopstvenim rukama proizvedu korisne i atraktivne predmete.

Veća dostupnost nauke i u manjim mestima

Budući da je ova laboratorija namenjena zajednici i pojedincima u razvijanju inovativnih ideja, u Centru za promociju nauke planiraju da u skladu sa svojim mogućnostima prate potrebe korisnika. To znači da će nabavljati i nove mašine i alatke, ali i organizovati obuke, kurseve i seminare na kojima će posetioci imati priliku da steknu znanja potrebna za uspešnu realizaciju svojih ideja.

Premda još nije precizno izmereno kakvi su krajnji efekti ovakvih naučnih centara, postoji široka saglasnost oko njihove koristi za zajednicu i potrebi da se šire, kaže Tanja Adnađević. Njihova uloga, dodaje, može biti veoma značajna i za privredu: „Nekada su se patenti detaljno ispitivali kroz proizvodnju i analiziranje prototipa raznih proizvoda. Danas se ti koraci zaobilaze korišćenjem kompjuterskih modela koji, međutim, ne mogu uvek prikazati sva fizička svojstva određenog predmeta. Iz tog razloga, ovakve laboratorije mogu biti od koristi i početnicima u biznisu koji imaju dobru ideju ali ne i resurse da je sprovedu u delo i analiziraju njen potencijal“.

Ipak, pravog zamaha u razvoju nema bez fundamentalnih istraživanja. „Svaka zemlja mora da ulaže u eksperimente, analize i teorije koje možda nemaju trenutnu primenu ali imaju potencijal“,ističe Adnađevićeva. „Tako su, na primer, naučnici tek posle 100 godina ispitivanja žive shvatili da se ona može upotrebiti za merenje temperature. Da su odmah odustali od ispitivanja njenih svojstava – ne bi došli do ovog otkrića“.

U Srbiji, trenutno, ovakvi prostori su uglavnom vezani za univerzitetske centre, što znači da ispitivanja ni u oblasti fundamentalne, niti primenjene nauke nisu dovoljno dostupna zainteresovanim korisnicima i istraživačima. Zato je dugoročni cilj Centra za promociju nauke da kroz mrežu koju čine 13 naučnih klubova omogući pristup ovakvim sadržajima i stanovnicima manjih mesta, u kojima postoji veliko interesovanje za istraživačku i naučnu delatnost.

 

 

april 2018, broj 148.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *