Close
/ Vesti / Tolerancija, inkluzivnost i fleksibilnost ključni za zadržavanje talenata
BiF Analize Čitajte B&F online

Tolerancija, inkluzivnost i fleksibilnost ključni za zadržavanje talenata

Nakon godine obeležene značajnim geopolitičkim i društvenim promenama, milenijalci i generacija “Z” insistiraju da kompanije pojačaju napore kako bi imale širi uticaj na svet oko sebe, pokazuje sedmo Deloitte-ovo istraživanje o milenijalcima - „Millennial Survey 2018“.
Redakcija BIF on 02/07/2018 - 12:51 in Vesti, Politika i društvo, Slajder

This post has already been read 228 times!

Nakon godine obeležene značajnim geopolitičkim i društvenim promenama, milenijalci i generacija “Z” insistiraju da kompanije pojačaju napore kako bi imale širi uticaj na svet oko sebe, pokazuje sedmo Deloitte-ovo istraživanje o milenijalcima – „Millennial Survey 2018“.

Iako lideri počinju da se bave društvenim temama, milenijalci postaju skeptičniji u odnosu na motivisanost i etiku kompanija. U istraživanju je učestvovalo 10.455 ispitanika iz 36 zemalja. Skoro 1.850 ispitanika generacije „Z“, iz šest zemalja, koji su upravo kročili na tržište rada takođe su izneli svoje stavove o poslovanju kompanija.

Poslednja dva Deloitte-ova istraživanja pokazala su da su milenijalci više verovali u motivisanost i etiku kompanija. Međutim, u 2018. godini, došlo je do dramatičnog preokreta, jer je mišljenje o kompanijama na najnižem nivou u poslednje četiri godine. Danas manje od pola milenijalaca veruje da se kompanije ponašaju etično (48% naspram 65% u 2017.) i da su lideri posvećeni poboljšanju društvene zajednice (47% naspram 62%).

Kao što je istaknuto poslednjih šest godina, milenijalci – i sada generacija „Z“ – zahtevaju značajniju ulogu kompanija u društvu i većinom smatraju da poslovni uspeh treba meriti izvan finansijskog učinka. Oni veruju da poslovni prioriteti moraju biti: otvaranje novih radnih mesta, inovacije, poboljšanje života i karijere zaposlenih, kao i pozitivan uticaj na društvo i životnu sredinu. Međutim, na pitanje na šta su fokusirane njihove kompanije naveli su da stvaraju profit, da povećavaju efikasnost i da proizvode ili prodaju robu i usluge – tri oblasti za koje smatraju da se na njih treba najmanje fokusirati. Oni razumeju da kompanije moraju ostvariti profit kako bi mogle da se bave prioritetima milenijalaca, ali veruju da bi trebalo da postignu ravnotežu drugih ciljeva uz finansijski učinak.

Rezultati ovogodišnjeg istraživanja ukazuju na to da su brze društvene, tehnološke i geopolitičke promene prošle godine uticale na stavove milenijalaca i generacije „Z“ o biznisu, a to bi trebalo da bude poziv za buđenje liderima”, rekao je Punit Renjen, izvršni direktor Deloitte Global. „Mladi talenti smatraju da su poslovni lideri previše zaokupljeni prihodima i da ne razmišljaju o doprinosu društvu u celini. Kompanije treba da identifikuju načine na koje mogu pozitivno uticati na zajednice u kojima rade i da se fokusiraju na pitanja poput raznolikosti, inkluzije i fleksibilnosti ukoliko žele da steknu poverenje i lojalnost milenijalaca i pripadnika generacije „Z“, kaže Renjen.

Milenijalci nemaju poverenja u političke lidere

Dok se mišljenje milenijalaca o poslovanju kompanija značajno pogoršava, njihovo poverenje u političke lidere je na još nižem nivou. Na pitanje da li određene grupe – uključujući nevladine organizacije/neprofitni sektor, poslovne lidere, religijske lidere i političke lidere – imaju pozitivan ili negativan uticaj na svet, samo 19% milenijalaca veruje da političari imaju pozitivan uticaj (naspram 71 procenat onih koji misle da imaju negativan).

Poređenja radi, 44 odsto milenijalaca veruje da poslovni lideri mogu da ostvare pozitivan uticaj, i oni i dalje imaju neku veru u sposobnost kompanija da mogu da donesu značajne promene u društvu. Tri četvrtine milenijalaca veruju da multinacionalne korporacije imaju potencijal da pomognu u rešavanju ekonomskih, ekoloških i društvenih izazova. Ovi nalazi pokazuju da milenijalci veruju da kompanije moraju da se uključe u poboljšanje društva nezavisno od kreiranja radnih mesta i generisanja profita.

Nivo lojalnosti opada; raznolikost/inkluzija, fleksibilnost ključni za zadržavanje talenata

Nivo lojalnosti je isti kao i pre dve godine. Među milenijalcima, 43 odsto želi da napusti svoju kompaniju u naredne dve godine, a samo 28 odsto bi ostalo duže od pet godina. Među milenijalcima koji žele da napuste svoje poslodavce u naredne dve godine, 62 odsto smatra privremene poslove održivom alternativom punom radnom vremenu. Lojalnost je čak i niža među pripadnicima generacije „Z“ sa 61% onih koji bi napustili trenutni posao u naredne dve godine ukoliko bi dobili bolju ponudu.

Dakle, kako da poslodavci zadrže mlade talente? I milenijalci i generacija „Z“ daju prioritet činiocima kao što su tolerancija i inkluzivnost, poštovanje i različiti načini razmišljanja. Dobre plate i korporativna kultura privlače pripadnike generacije milenijalaca i „Z“, ali raznolikost, inkluzija i fleksibilnost su ključni da ih zadrže. Među milenijacima i pripadnicima generacije Z ispitanici koji su rekli da nameravaju da ostanu sa svojim trenutnim poslodavcima najmanje pet godina, 55% primećuje veću fleksibilnost na svojim radnim mestima u odnosu na to kako je bilo pre tri godine.

Milenijalci i generacija „Z“ nisu spremni za četvrtu industrijsku revoluciju

Milenijalci i generacija „Z“ su veoma svesni da četvrta industrijska revolucija oblikuje radno okruženje i osećaju da postoji potencijal da se ljudi oslobode rutinskih aktivnosti i više fokusiraju na kreativan posao. Međutim, mnogima ove promene nisu lake. Sedamnaest odsto svih anketiranih milenijalaca, i 32% onih čije organizacije već koriste tehnologije 4. industrijske revolucije, osećaju strah od dela ili svih poslova koji će biti zamenjeni. Takođe, manje od četiri od 10 milenijalaca i tri od 10 pripadnika generacije Z osećaju da imaju veštine koje će im biti potrebne da ostvare uspeh, i traže posao koji bi im pomogao da se pripreme za novu eru.

Ispitanici traže smernice koje su daleko šire od tehničkih znanja. Mladi profesionalci naročito žele da izgrade mekše veštine kao što su samopouzdanje, međuljudske veštine, a generaciji „Z“ su naročito važni etika i integritet. Po njihovom mišljenju kompanije ne odgovaraju na njihove potrebe za razvojem. Samo 36 odsto milenijalaca i 42 odsto generacije „Z“ kažu da su im poslodavci pomogli, razumeli i pripremili za promene koje donosi četvrta industrijska revolucija.

Izveštaj 2018. zasnovan je na stavovima 10.455 milenijalaca ispitivanih u 36 zemalja. Milenijalci uključeni u studiju rođeni su u periodu od januara 1983. do decembra 1994. godine i predstavljaju specifičnu grupu ove generacije – oni koji imaju višu ili visoku školsku spremu, imaju puno radno vreme i uglavnom rade u velikim kompanijama. Milenijalci sve više preuzimaju visoke položaje u kompanijama i mogu uticati na to kako njihove kompanije rešavaju društvene izazove. Ovaj izveštaj takođe sadrži odgovore 1.844 pripadnika generacije Z iz Australije, Kanade, Kine, Indije, Velike Britanije i SAD. Ispitanici generacije Z su rođeni između januara 1995. i decembra 1999. Svi trenutno studiraju ili su dostigli prvi stepen obrazovanja. Više od trećine radi puno radno vreme (16%) ili delimično (21%).

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *