Close
/ B&F Plus / Rast tržišta polovnih mašina i opreme u Srbiji: Druga ruka, prva šansa
BiF Analize Čitajte B&F online

Rast tržišta polovnih mašina i opreme u Srbiji: Druga ruka, prva šansa

U Srbiji tek nešto više od petine novoosnovanih firmi ima mogućnosti da kupi nove mašine i opremu, dok ostali, usled nedostatka povoljnih izvora finansiranja rešenje traže u nabavci polovnih sredstava za rad. Polovne fabričke mašine se najčešće kupuju od poznatih proizvođača iz EU, jer su dobro održavane pa i dalje imaju viskok procenat učinkovitosti u proizvodnji.
Redakcija BIF on 22/08/2018 - 13:21 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1271 times!

U Srbiji tek nešto više od petine novoosnovanih firmi ima mogućnosti da kupi nove mašine i opremu, dok ostali, usled nedostatka povoljnih izvora finansiranja rešenje traže u nabavci polovnih sredstava za rad. Polovne fabričke mašine se najčešće kupuju od poznatih proizvođača iz EU, jer su dobro održavane pa i dalje imaju viskok procenat učinkovitosti u proizvodnji.

U Srbiji je sve više oglasa u kojima se nude polovne fabričke mašine i oprema, što, kako tvrde stručnjaci, s jedne strane ukazuje da je rast tražnje za takvom robom uzrokovan povećanom preduzetničkom aktivnošću, ali istovremeno da mala i srednja preduzeća nemaju dovoljno povoljnih izvora finansiranja, pa su prinuđena da umesto novih mašina kupuju polovne. Za mnoge je upravo nabavka „iz druge ruke“ prva šansa da osnuju firmu i započnu biznis, pa ako posao bude uspešan dobiće i drugu šansu da kupe novu opremu za rad.

Trenutno se najčešće nude polovne mašine u prehrambenoj industriji, za mali biznis poput pekara, proizvodnje ambalaže za hranu i piće, ili sitnih delova za mašine i opreme za štamparije. Cene su od jednog evra, pa ko ponudi više, do nekoliko stotina hiljada evra.

Razlog veće ponude „polovnjaka za rad“ u većini slučajeva nisu stečajevi, jer ta preduzeća uglavnom imaju mašine i opremu stare po 20, 40 ili više godina i koje su pre za otpad nego za vraćanje u proizvodnju, već potreba preduzetnika da kupuju nove tehnologije ne bi li se uhvatili „u kolo“ digitalizacije. Ta „moda“ nije zaobišla ni srpsku privredu i sada je digitalizacija najčešća reč ne samo u agendi premijerke Srbije Ane Brnabić, već i u privrednom rečniku.

Samo petina novih firmi s novim mašinama

Po podacima Mreže za poslovnu podršku u poslednjih godinu dana došlo je do porasta nabavki mašina i opreme u domaćem MSP sektoru za 2%, pri čemu je rast kupovine novih mašina i opreme svega 0,8%. Prosek nabavki novih mašina i opreme u centralnoj Evropi kreće se od 5% do 7%, a ovaj trend je značajno slabiji u Srbiji pre svega usled nedostatka izvora finansiranja, visokih poreskih i parafiskalnih opterećenja, kao i niske potrošnje građana u odnosu na zemlje EU, smatra Dragoljub Rajić, konusltant Mreže za poslovnu podršku. „Ono što je delimično poboljšalo situaciju“, ističe Rajić, „jeste stimulativna politika Narodne banke Srbije koja je smanjenjem referentne stope omogućila bankama da snize, a neke i da prepolove svoje kamate u odnosu na 2011. i 2012. godinu i to je ohrabrilo jedan deo preduzetnika da podignu kredite i nabave novu ili noviju polovnu opremu i mašine“.

Podaci Mreže za poslovnu podršku pokazuju da one firme u sektoru MSP koje imaju rast u plasmanu svojih proizvoda i usluga, pa time i prihoda, uglavnom se odlučuju da starije mašine zadrže za potrebe dorade (njih 36%), da ih prodaju (32%), da ih rashoduju i pošalju na reciklažu (22,5%), ili da ih prerade i koriste za neki tehnološki manje zahtevan segment proizvodnje (9,5%). Za razliku od, recimo, češke privrede gde se skoro 60% starih mašina prodaje, ili primera Nemačke gde ta prodaja dostiže i 80%, u Srbiji samo 32% MSP odlučuje da stare mašine ponudi na tržišu, što znači da su one ili previše stare za prodaju ili da vlasnici preduzeća ne žele da se od njih rastanu, jer smatraju da će im i dalje trebati.

„Početnici u biznisu pate od hroničnog nedostatka sredstava za kupovinu novih mašina i opreme i samo njih 22% ima novca za te namene. Svi ostali kupuju stare mašine ili opremu ili ih uzimaju u zakup od drugih kompanija koje ih imaju u posedu, a to su takođe tehnološki zastareli primerci. To je razlog zašto je tek svaka 11. novoosnovana firma ili preduzetnička radnja u Srbiji osnovana zbog nekog vida proizvodnje. Mnogo je lakše baviti se uslugama za koje ne treba puno mašina i opreme. Ulazak u proizvodne delatnosti je postao gotovo nemoguć bez više desetina hiljada evra početnog kapitala, a nažalost, većina malih preduzetnika početnika nema taj novac, niti ga može posuditi od banaka“, ukazuje Rajić.

U Srbiji se nova oprema ubedljivo najviše nabavlja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologije (preko 85% nabavke), zatim u hotelijerstvu i ugostiteljstvu (55% nabavke), u metalskoj industriji (50% nabavke) i u mašinskoj industriji (38% nabavke), zatim u tekstilnoj industriji (36,7% nabavke), pokazuju analize Mreže za poslovnu podršku. Takođe, u odnosu na druge zemlje Srbija u IKT sektoru ima sličan procenat nabavke nove opreme, u hotelijerstvu zaostaje u proseku 15%, u metalskoj industriji 20%, koliko približno i u mašinskoj industriji.

„Interesantno je da je najveća razlika u nabavci nove opreme u grani trgovine gde, recimo, u Hrvatskoj i Sloveniji preko 80% nabavljene opreme spada u novu opremu, a kod nas je taj procenat na nivou od jedva 39%. Dakle, naši trgovci uglavnom pre popravljaju staru opremu ili kupuju polovnu, nego što nabavljaju novu“, navodi Rajić.

Polovna oprema „s pedigreom“ i ona za izbegavanje

On preporučuje preduzetnicima da dobro prouče zahtevane standarde koje žele da postignu u proizvodnji određenih vrsta poluproizvoda ili gotovih proizvoda i da znaju kapacitete i tehničke karakteristike mašina.
„Ako se kupuju mašine iz zemalja nemačkog govornog područja, one uglavnom imaju visok nivo učinkovitosti u proizvodnji i dobro su održavane. Kod kupovine polovnih turskih mašina, mašina iz zemalja istočne Evrope, Rusije, Indije, treba imati u vidu da su one često slabije održavane i da je njihov vek trajanja kraći, mada ima i izuzetaka. Poslednjih godina naši privrednici sve više nabavljaju mašine iz Kine, ali ovde treba biti oprezan ako se sa tim mašinama proizvodi za evropsko tržište, jer su standardi često drugačiji i potrebno je te mašine i opremu prilagođavati zahtevima evropskog tržišta. Takođe, u Kini ima jako kvalitetnih i dugovečnih mašina i opreme, ali je njihova cena uglavnom bliska cenama evropskih proizvođača. S druge strane, ima i dosta mašina koje su po kvalitetu i izdržljivosti u zaostatku za mašinama evropskih, američkih, kanadskih proizvođača, pa njihovo kasnije održavanje može puno da košta“, kaže Rajić.

Oni koji kupuju mašinu uglavnom znaju da cena nije presudna, već kvalitet sklopa i delova, pošto zamena delova i održavanje u prvih 15 godina korišćenja mašine često mogu da koštaju dva ili tri puta više od njene nabavne cene. Važno je pri kupovini konsultovati inženjere ili zanatlije sa dužim iskustvom upravljanja određenim mašinama i opremom i dobro se raspitati o karekteristikama novih ili polovnih mašina. Preduzetnici koji kupuju mašine iz zemalja van EU, Rusije, Turske, Ukrajine, Belorusije, zemalja sa kojima Srbija ima trgovinske sporazume, treba da obrate pažnju na visinu carina prilikom uvoza i da pokušaju da dobiju određena oslobođenja od Uprave carina i Ministarstva finansija, pošto je to značajna ušteda.

„Sigurno je da preduzetnici prilikom kupovine polovnih mašina i opreme, pre svega obraćaju pažnju na njihov kvalitet, mogućnosti servisiranja i nabavke rezervnih delova. To su najvažniji koraci, a tek posle toga se razmatra cena koja bi morala da se uklopi u finansijsku konstrukciju održivosti poslovanja“, kaže Aleksandar Gračanac iz Privredne komore Srbije, zadužen za sekor malih i srednjih preduzeća.

Prema njgeovom iskustvu, firme u Srbiji češće polovnu opremu kupuju od poznatih I brendiranih proizvođača iz EU, ali i iz Kine, nego na domaćem tržištu jer za istu cenu mogu da dobiju bolju robu. „Poenta poslovanja u MSP sektoru je da se na što pragmatičniji način osvoje proizvodi ili usluge koje će obezbediti pozicioniranje na tržištu“, ističe Gračanac i dodaje: „Kasnije faze uvode nove koncepte razvoja, kada se polovna oprema i mašine zamenjuju novim, ili dovoljno kvalitetnom polovnom opremom koja nije ograničena velikom amortizacijom. Sve je u strateškoj proceni menadžmenta koji nivo razvoja se može uklopiti u održivost biznisa na tržištu“.

Marica Vuković

Tekst je objavljen u broju #151 časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *