Close
/ Vesti / Koji ekonomski podaci najviše utiču na kurseve valuta?
BiF Analize Čitajte B&F online

Koji ekonomski podaci najviše utiču na kurseve valuta?

Kretanje kursa valuta zavisi o mnogo faktora i ponekad je vrlo teško uspešno predvideti hoće li valuta jačati ili slabiti, ali praćenje nekoliko ekonomskih podataka može značajno poboljšati uspešnost predviđanja buduće vrednosti pojedine valute. Radi se o redovnim podacima koje objavljuju državni statistički zavodi i centralne banke, a koji se mogu besplatno pratiti na ekonomskom kalendaru ili Forex kalendaru, koji se nalazi na stranicama većine brokerskih kuća.
Redakcija BIF on 10/09/2018 - 11:52 in Vesti, Ekonomija, Slajder

This post has already been read 443 times!

Kretanje kursa valuta zavisi o mnogo faktora i ponekad je vrlo teško uspešno predvideti hoće li valuta jačati ili slabiti, ali praćenje nekoliko ekonomskih podataka može značajno poboljšati uspešnost predviđanja buduće vrednosti pojedine valute. Radi se o redovnim podacima koje objavljuju državni statistički zavodi i centralne banke, a koji se mogu besplatno pratiti na ekonomskom kalendaru ili Forex kalendaru, koji se nalazi na stranicama većine brokerskih kuća.

Stopa inflacije

Glavni zadatak većine centralnih banaka na svetu je držanje stope inflacije pod kontrolom, jer ako javnost izgubi poverenje u vrednost nacionalne valute, dolazi do potpunog kraha ekonomije, što nikome nije u interesu. Centralne banke razvijenih zemalja najčešće žele postići godišnju stopu inflacije od 2%, a kroz istoriju su češće morale da sprečavaju preteranu inflaciju nego podsticati rast stope inflacije prema 2%.

Kada se objavi podatak da je stopa inflacije u nekoj zemlji npr. 3%, valuta po pravilu odmah blago ojača, jer investitori i špekulanti na Forex tržištu pretpostave da će se centralna banka boriti protiv inflacije, a ta borba najčešće doprinosi jačanju valute. Na isti način, kada se objavi podatak o stopi inflacije nižoj od 2%, valuta najčešće odmah oslabi, jer učesnici na valutnom tržištu zaključe da će centralna banka spuštati kamatne stope kako bi podstakla ekonomsku aktivnost.

Kamatne stope

Glavno oružje centralnih banaka za kontrolisanje stope inflacije su kamatne stope. Ako kamatne stope u jednoj zemlji porastu u situaciji u kojoj su u drugim zemljama ostale na istom nivou, kapital će početi da se sliva u valutu te zemlje. Naime, rast referentnih kamatnih stopa najčešće znači i višu isplativost ulaganja u akcije i više kamatne stope na oročenu štednju u toj zemlji. Budući da je Forex valutno tržište najveće tržište na svetu, nakon najave podizanja kamatnih stopa, u valutu se prebacuje kapital u vrednosti nekoliko desetina, ponekad i stotina milijardi dolara. Kao i u svakoj drugoj situaciji, kada se nešto masovno kupuje, cena raste. U ovom slučaju raste cena valute, tj. valuta jača.

Upravo zbog tog razloga je američki dolar trenutno mnogo jači nego je bio pre npr. 5 godina. U trenutnu pisanja teksta, kamatna stope na posedovanje američkih desetogodišnjih državnih obveznica iznosi 2,88%, dok su kamatne stope na državne obveznice ostalih razvijenih zemalja osetno niže: Nemačka (0,39%), Francuska (0,71%), Ujedinjeno Kraljevstvo (1,46%), Japan (0,11%). Ako bi u idućih nekoliko godina prinos na, recimo, britanske državne obveznice postao viši nego na američke, funta bi značajno ojačala.

Ostali važni ekonomski podaci

Većina ostalih ekonomskih podataka, kao što su stopa nezaposlenosti, rast BDP-a, trgovinski bilans, broj izdatih građevinskih dozvola i sl. se gledaju kroz prizmu uticaja na inflaciju i kamatne stope. Primera radi, ako kanadski statistički zavod objavi podatak da je stopa nezaposlenosti pala, učesnici na Forex tržištu će zaključiti da će zbog većeg broja zaposlenih ljudi potrošnja porasti, a to po pravilu dovodi do rasta stope inflacije. Odmah se može pretpostaviti da će se centralna banka boriti protiv te inflacije dizanjem kamatnih stopa, a to doprinosi većem interesu za posedovanje kanadskog dolara. Zbog toga, mnogi investitori odmah nakon objave dobrih podatka o nezaposlenosti, kupuju valutu što dovodi do njenog instant jačanja.

Ista se logika primjenjuje i kod podatka o rastu BDP-a. BDP je zapravo zbir ukupne potrošnje, investicija i neto izvoza u pojedinoj ekonomiji. Ako je BDP u određenom periodu porastao više nego u drugim ekonomiji, velika je verovatnoća da će i stopa inflacije u toj zemlji brže rasti, što će dovesti do gore navedenih posledica i jačanja valute.

Pojednostavljeno rečeno, svi oni podaci koji su dobri za ekonomiji (pad nezaposlenosti, rast BDP-a i izvoza, veća industrijska proizvodnja i sl.) u pravilu su dobri i za vrednost valute, stoga ona jača. Vredi i obrnuto. Kada ekonomija nije u dobrom stanju, stopa inflacije po pravilu pada, što dovodi i do pada kamatnih stopa, te pada vrednosti nacionalne valute.

Izvor: Admiral Markets

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *