Close
/ Vesti / VOICE: Arapske firme biće druge po broju hektara u Srbiji ako Al Dahra kupi PKB
BiF Analize Čitajte B&F online

VOICE: Arapske firme biće druge po broju hektara u Srbiji ako Al Dahra kupi PKB

Arapske firme imaće u Srbiji, ako kompanija Al Dahra kupi Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB), u vlasništvu i zakupu oko 27.000 hektara pa će, posle Petra Matijevića, vlasnika kompanije Matijević, koji obradjuje oko 30.000 hektara, te firme gazdovati sa najviše zemlje u Srbiji, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Redakcija BIF on 12/09/2018 - 11:20 in Vesti, Ekonomija, Slajder

This post has already been read 408 times!

Arapske firme imaće u Srbiji, ako kompanija Al Dahra kupi Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB), u vlasništvu i zakupu oko 27.000 hektara pa će, posle Petra Matijevića, vlasnika kompanije Matijević, koji obradjuje oko 30.000 hektara, te firme gazdovati sa najviše zemlje u Srbiji, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Al Dahra je jedina dostavila ponudu za PKB, a Ministarstvo privrede će sutra objaviti da li ponuda ispunjava uslove tendera.

Arapske i arapsko-srpske agrarne kompanije u Srbiji – Al Ravafed (Al Rawafed), Al Dahra i Jugo elit agro (Yugo Ellite Agro) trenutno, u dugoročnom zakupu na 30 godina, ili u vlasništvu, imaju oko 10.000 hektara.

“Ako dobiju PKB, promeniće se dosadašnja, dugogodišnja konstelacija snaga na srpskim njivama. Sa drugog mesta istisnuće biznismena Miodraga Kostića, čija MK grupa sada u vlasništvu i zakupu ima oko 25.000 hektara. Ispod njega, na četvrtoj poziciji, biće Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks (Almex) iz Pančeva, koji obradjuje oko 18.000 hektara, potom Miroslav Mišković i njegov Delta agrar sa oko 14.000 hektara, pa Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara, sa oko 10.000 hektara”, navodi VOICE.

Imovinu PKB-a čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, kao i mehanizacija – kombajni i traktori. Trenutno zapošljava oko 1.700 radnika, a početna cena iznosi 104,5 miliona evra.

Rok za prijavu za kupovinu PKB-a istekao je 10. septembra ove godine, a uslovi su bili nedostižni za domaće kupce – trebalo je, naime, da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini, što srpski biznismeni nisu ispunjavali.

VOICE (www.voice.org.rs) je podsetio da je Al Dahra jedna od kompanija često pominjanih u izveštajima organizacija koje se bave problematikom “otimanja zemlje” (land grabbing), kao i u izveštajima Evropskog parlamenta.

Ekonomski novinar Miša Brkić ocenio je da pristup privatizaciji PKB-a nije dobar jer samo jedan učesnik na tenderu “podrazumeva neuspeh i trebalo bi ga poništiti”.

“Ne bi trebalo da se s tim ide dalje. Naročito ako se ima u vidu da je Al Dahra firma koja je izazvala dosta polemika u javnosti, da je reč o zemljištu, da je jedan ponudjač”, ocenio je Brkić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da se ne zna šta su zapravo prave namere Al Dahre i dodao da ima utisak da ih najviše interesuje zemljište, a da nisu raspoloženi za deo stočarstva, jer je to ozbiljna i zahtevna delatnost.

“Zemlja je jedini resurs koji beskonačno traje, sve drugo prodje. Fabrika tehnološki zastari, pregazi je vreme, dodju nove tehnologije… Zemlja je tu. Lišavamo se neverovatnog resursa. U bliskoj budućnosti, u narednim decenijama tu će se graditi neki deo Beograda. Kada tako posmatramo, iz ugla večitog resursa i činjenice da to za 50 godina može imati ko zna koliko puta višu cenu, treba staviti prst na čelo i pitati se da li smo to trebali prodavati”, naveo je Savić.

Izvor: VOICE, Beta

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *