Vlada Srbije je, nakon što je spasila Srpsku banku postupkom skrivenim od javnosti, nastavila da ulaže u nju povećavanjem kapitala (umesto naplate dugova) i da toleriše poslovanje koje nije u skladu sa propisima, objavila je danas Balkanska istraživačka mreža (BIRN).
BIRN je naveo da se iz zvaničnih dokumenata vidi kako je država rešila da spasi Srpsku banku od propadanja, na koji način je sprovedena dokapitalizacija i šta su organi vlasti koji su učestvovali u ovom postupku bili dužni da urade – u jesen 2014. godine.
„Nakon spasavanja Srpske banke i njenog preorijentisanja na klijente iz namenske industrije, novac iz budžeta nastavio je da odlazi u kapital banke. To je sprovedeno tako što banka nije vraćala dugove organima vlasti, već su oni postajali vlasnici“, navodi se na sajtu javno.rs
Ukazano je da država godinama toleriše poslovanje Srpske banke koje nije u skladu sa zakonima i propisima Narodne banke Srbije, i da se nalozi iz revizorskih izveštaja ignorišu.
„U ime ‘očuvanja stabilnosti finansijskog sistema zemlje’ tako je Vlada Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, u Zaključku od 7. novembra 2014. godine opravdala spasavanje Srpske banke“, navodi BIRN.
Ističe se da je tim dokumentom Srpska banka, pre svega, izuzeta iz sistema koji je primenjen na ostale banke u kojima je vlasnik Republika Srbija, a da je za upravljanje kapitalom u tim bankama takodje donet zaključak koji je „strogo poverljiv“.
„Restrukturiranje i reorganizaciju Srpske banke Vlada je započela tako što je odobrila pozajmicu od 80 miliona evra“, podsetio je BIRN-a i dodao da je predstavnicima države u organima upravljanja Srpske banke naloženo da sazovu hitnu sednicu i da glasaju tako da se odmah usvoje sve odluke u vezi sa restrukturiranjem i reorganizacijom banke.
Ipak, Srpska banka imala je i uslove koje je morala da ispuni da bi do toga došlo, medju kojima su bili smanjenje plata za najmanje 40 odsto i smanjenje broja zaposlenih za oko 80 odsto.
To je učinjeno u naredne dve godine pa danas banka ima 66 naspram 351 zaposlenog u 2014.
Preduzeću Jugoimport-SDPR naloženo je da donese odluku o pretvaranju svojih depozita kod Srpske banke, koji su u tom trenutku iznosili 3,6 milijardi dinara, tada preko 30 miliona evra, u kapital.
SDPR trebalo je i da prenese sve depozite koji se nalaze kod drugih banaka u Srpsku banku u roku od 90 dana i da ugasi sve račune koje je imao u drugim bankama.
„Sve tekuće transakcije trebalo je da budu izmeštene u Srpsku banku u roku od dve godine, a revizorski izveštaji pokazuju da su firme iz namenske industrije zaista prebacile svoje depozite u Srpsku banku, kao što im je Vlada naložila“, naveo je BIRN.
Sporazum kojim su problematična potraživanja Srpske banke prebačena na Agenciju za osiguranje depozita potpisan je 26. decembra 2014. godine sa oznakom „strogo poverljivo“.
Potpisnik tog sporazuma je Republika Srbija, koju je u ime Vlade zastupao tadašnji ministar finansija Dušan Vujović, a vrednost te transakcije bila je preko 15 milijardi dinara.
Kako BIRN saznaje, Agencija je od dužnika preuzetih od Srpske banke do sada naplatila 5,46 miliona evra, što je oko 650 miliona dinara.
Agencija za osiguranje depozita upravlja potraživanja preuzetim u ime i za račun Republike Srbije, a u slučaju Srpske banke uglavnom je reč o problematičnim, teško naplativim ili nenaplativim dugovima, naveli su u Agenciji i istakli Agencija ni u kom, pa ni u finansijskom smislu ne trpi nikakve negativne posledice prilikom obavljanja poslova u ime i za račun države.
Po pisanju BIRN-a, država je nastavila da ulaže u Srpsku banku i da svoja dugovanja pretvara u kapital i posle postupka sanacije i za te potrebe je iz republičkog budžeta potrošeno još oko 2,6 miliona evra.
Izvor: Beta