Close
/ Vesti / Jugoistočnoj Evropi treba jeftin kapital da podstakne rast
BiF Analize Čitajte B&F online

Jugoistočnoj Evropi treba jeftin kapital da podstakne rast

Region koji čine bivša Jugoslavija i Albanija, iako okružen EU, osudjen je na trajnu marginalizaciju ukoliko EU ne otvori svoje strukturne i kohezione fondove ili ne obezbedi drugi izvor kapitala pod veoma povoljnim uslovima, upozorava šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za medjunarodne odnose i bezbednost u Berlinu Dušan Reljić.
Redakcija BIF on 14/11/2018 - 13:44 in Vesti, Ekonomija, Slajder

This post has already been read 508 times!

Region koji čine bivša Jugoslavija i Albanija, iako okružen EU, osudjen je na trajnu marginalizaciju ukoliko EU ne otvori svoje strukturne i kohezione fondove ili ne obezbedi drugi izvor kapitala pod veoma povoljnim uslovima, upozorava šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za medjunarodne odnose i bezbednost u Berlinu Dušan Reljić.

Reljić navodi da se samo u Nemačku od 2015. legalno uselilo više od 70.000 gradjana Zapadnog Balkana koji su napustili svoje domove a da su migranti iz regiona stigli i do drugih članica EU, uglavnom u centralnim delovima kontinenta.

Taj egzodus je u velikoj meri doprineo snažnoj depopulaciji koja je u toku u regionu i do 2050. Srbija i Hrvatska, prema prognozama UN, imaće za 15 odsto manje stanovnika nego danas a i ostali u regionu će iskusiti znatan pad, piše Reljić u autorskom tekstu za prvi broj novog bečkog časopisa Biznis link (Business link) koji je danas objavio briselski EURACTIV.com.

Oko četvrtina stanovnika je napustila taj deo Jugoistočne Evrope u posledenje tri decenije a razlozi za to su odsustvo povećanja prihoda osiromašene srednje klase, rast nejednakosti i koncentracija političke i ekonomske moći u rukama manjine privilegovanih.

Reljić dalje navodi da većina zaposlenih u regionu mesečno zaradjuje 300 evra i pita se zašto bi neko ko poseduje obrazovanje i veštine prihvatio da, u uslovima propusta u upravljanju i očiglednog deficita demokratije, zaradjuje 10-15 puta manje nego u Austriji ili Nemačkoj i bio politički skrajnut kod kuće.

On upozorava da će u budućnosti manje poreskih obveznika u regionu morati da nosi teret značajnog spoljnog duga koji su vlade napravile posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije i u početnoj fazi tranzicije.

Spoljni dug šest ekonomija Zapadnog Balkana, prema podacima Svetske banke, dostigao je u 2018. godini 81,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Trenutno, nakon mnogo slabih godina, rast BDP u regionu je ubrzao na 4,3 odsto ali, čak i ako stopa rasta bude 6 odsto, regionu će biti potrebno tridesetak godina da stigne do proseka EU.

Kako je Medjunarodni monetarni fond (MMF) nedavno upozorio, region, kada je reč o privlačenju stranih investitora, i dalje mnogo zavisi od finansijskih podsticaja i malih zarada.

Domaća proizvodnja sa dodatom vrednošću nije mnogo porasla tokom vremena što ukazuje na suštinsku ulogu filijala stranih preudzeća i koncentraciju u radno intenzivnim fazama proizvodnje.

Pogled na mapu kontinenta otkriva region okružen zemljama EU sa stanovništvom koje čini 3,5 odsto populacije EU. Gledano prema trgovini, investicijama, dominaciji banaka iz EU na tržištu i kretanju ljudskog kapitala kroz migracije, region bivše Jugoslavije i Albaniju odavno je “progutala” EU.

Ipak, smatra Reljić, region je osudjen na trajnu marginalizaciju, osim ako EU ne otvori svoje strukturne i kohezione fondove ili ne obezbedi drugi izvor kapitala pod veoma povoljnim uslovima za razvoj infrastrukture, reindustrijalizaciju i unapredjenje javnog dobra, poput obrazovanja ili zdravstva.

Sve drugo, posebno neprestane pohvale i priče o “evropskoj perspektivi” u Briselu i članicama EU… izgleda kao “smešno odugovlačenje”, zaključio je Reljić.

Izvor: Beta

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *