/ B&F Plus / Koristi od rasta građevinarstva u Srbiji: Kako za koga
BiF Analize Čitajte B&F online

Koristi od rasta građevinarstva u Srbiji: Kako za koga

This post has already been read 699 times!

Stvarna snaga domaće građevinske industrije se ogleda na stranom tržištu, gde je prošle godine ostvarena deset puta manja vrednost građevinskih radova od one koja je zabeležena na gradilištima u Srbiji, na kojima se, tvrde i velike i manje domaće kompanije iz ove industrije – forsiraju strani investitori. Propagiranje Srbije kao zemlje jeftinih podizvođača i niskih troškova gradnje može imati još gore posledice: 29 poginulih radnika od početka godine, za čiju smrt nisu odgovorni samo „divlji“ domaći investitori, već i oni koje država uveliko protežira.

Ako bi se sudilo samo po učestalosti zvaničnih saopštenja o rastu građevinske industrije, stekao bi se utisak da je cela Srbija opsednuta gradnjom i ciljem da građevinarstvo već prekosutra dostigne onih magičnih 7% domaćeg BDP-a, koji će povući ostatak privrede ka vrtoglavom rastu.

No, kako se izrečene ocene i prognoze spuštaju odozgo na dole, tako i euforija s vrha polako jenjava. Domaće građevinske kompanije sa znatno manje oduševljenja i sa daleko više opreza ocenjuju da se može govoriti o oporavku ali sa mnogo „ali“, dok sindikati još direktnije upiru prstom u državnu politiku čije su posledice, po njihovom mišljenju takve da od zamaha građevinskih aktivnosti najmanje koristi imaju radnici u ovoj industriji.

Ukoliko se slika domaćeg građevinarstva svede samo na novije statističke podatke, Republički zavod za statistiku (RZS) nam saopštava da je građevinarstvo sa rastom realne bruto dodate vrednosti od 5,7% u 2017. godini bilo u vrhu srpske privrede, odmah iza usluga smeštaja i ishrane, koje su, međutim, ostvarile gotovo dvostruko veću bruto dodatu vrednost (10,8%).

U Srbiji je bilo aktivno preko 13.600 gradilišta, a ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova na teritoriji naše zemlje u prošloj godini je iznosila nešto manje od 2,5 milijardi evra, pri čemu su radovi na zgradama ostvarili 45,1% ukupne prošlogodišnje vrednosti, a 54,9% radovi na ostalim građevinama.

Znatno skromniji iznos, nešto više od 202 miliona evra, ostvarila je domaća građevinska industrija prošle godine u inostranstvu. Naši građevinari su najviše gradili u Rusiji gde je izvedeno 46,6% ukupnih radova, zatim u Crnoj Gori (12%), Nemačkoj (6,8%) i Ugandi (6,3%). Suprotno situaciji u Srbiji, skoro 65,8% ukupne vrednosti realizovanih radova u inostranstvu, ostvareno je zahvaljujući radu na zgradama, i to opet najviše u Rusiji, dok su materijal i oprema iz Srbije najviše ugrađivani u Kazahstanu i Crnoj Gori.

U 2017. godini najviše radova je ugovoreno u Rusiji, a potom u Crnoj Gori, a od oko 1600 domaćih građevinskih radnika koji su bili angažovani na stranim tržištima, najviše njih je radilo u Nemačkoj, Rusiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kada se podvuče crta, proizilazi da ako bi Rusi odlučili da se više oslone na svoje građevince, kao što su rešili i da uvoz naših jabuka zamene sopstvenom proizvodnjom, ili da umesto naših neimara nađu jeftinije iz drugih država, gotovo plovina izvoznih građevinskih aktivnosti bi se urušila preko noći.

Statistika svetle budućnosti

Srećom, tu je domaće tržište, za koje u Ministarstvu finansija najavljuju kako država planira da sredstva predviđena samo za gradnju autoputeva, mostova i pruga sa ovogodišnjih oko 43,9 milijardi dinara uveća na 133,7 milijardi do kraja 2020. godine. Vesti koje stižu iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obećavaju još više: „Rast vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji u prvoj polovini ove godine iznosi 25%, što značajno premašuje stope rasta u ostalim sektorima koji su doprineli rastu BDP-a sa 4,5%”.

U saopštenju nadležnog ministarstva se navodi da su radovi bili najintenzivniji na koridorima i u stambenoj izgradnji, a očekuje se da ta dva sektora nastave da „vuku“ rast građevinarstva i u drugoj polovini godine, što potvrđuju i podaci da je u prvih šest meseci 2018. godine realizovano 48% raspoloživih projektnih sredstava, odnosno 35,45 milijardi od ukupno predviđene 74 milijarde dinara.

Svetlu budućnost domaćem građevinarstvu, barem u naredne dve godine, predviđaju i analitičari udruženja EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association), sa prognozom da će građevinsko tržište u osam zemalja (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija, Slovenija, Rusija, Turska i Ukrajina) tokom 2018. i 2019. godine ostvariti kumulativni rast od 9%, ali se upozorava da je glavna prepreka dugoročnijm rastu u svim pomenutim državama nedostatak kvalifikovane radne snage.

U razmatranju situacije u građevinskom sektoru u Srbiji, ističe se da ono ima izuzetan potencijal za izražen rast u narednom periodu, čemu su uz ekonomski oporavak, značajno doprinele administrativne reforme u građevinskom sektoru i pojednostavljivanje procedura u izdavanju građevinskih dozvola. Analitičari EECFA navode da je 2017. bila nešto slabija usled kašnjanja nekih značajnih infrastrukturnih projekata, ali zato predviđaju rast građevinskog tržišta u Srbiji za 16,3% u ovoj godini, dok će on usporiti na 7,3% u 2019. godini.

To su i dalje veoma visoke stope rasta u poređenju sa drugim analiziranim zemljama u ovom regionu. Prema istom izvoru, građevinski sektor u Bugarskoj će u ovoj i narednoj godini ostvariti rast od od 5,6%, odnosno 5,7%, u Rumuniji 6,6%, odnosno 5%, u Sloveniji 8,2%, odnosno 7%, dok se za Hrvatsku prognozira rast od 10,9% u 2018. godini, ali se strahuje da će on u 2019. iznositi u najboljem slučaju 3,9%, usled rizika da se posledice afere oko „Agrokora“ veoma negativno odraze i na hrvatsko građevinarstvo.

Naličje rasta od 25%

Stari problem statistike da može ispričati potpuno različite priče zavisno od toga koji podaci se ističu, u slučaju domaćih građevinaca svodi se manje, više na to da je ishod za njih daleko od „zamaha“. Nekadašnji giganti u ovoj industriji, ili bolje rečeno ono što je od njih ostalo, upozoravaju da zbog toga što aktuelni Zakon o planiranju i izgradnji kroz propise koji se odnose na finasiranje građevinskih poslova iz međunarodnih i bilateralno obezbeđenih sredstava omogućava da uslove postavljaju finansijeri, oni protežiraju sopstvene firme. Naša preduzeća, kažu, na takvim projektima mogu da rade samo kao podizvođači i, pri tome, rizikuju da ne naplate izvedene radove ukoliko nosilac posla ode u stečaj.

Naravno, uvek će se naći protivargumenti da ova preduzeća, nekada u društvenom vlasništvu, gube bitku na tržištu jer ne umeju tržišno da se ponašaju. Kako, međutim, objasniti to da i nove građevinske firme, nastale uglavnom iz projektnih biroa i čiji se poslovni uspeh, osim na stručnim kompetencijama, zasniva upravo na striktnoj orijentaciji ka tržištu, iznose pritužbe da ih država unapred diskvalifikuje jer nameće uslove koji favorizuju strane investitore? Manjim, ali uspešnim građevinskim firmama je veoma teško da balasniraju između zahteva investitora za visokom bankarskim garancijama i zahteva banaka za visokim obezbeđenjima. Ali za zdravo poslovanje je, kažu, još pogubnije to što investitori dolaze u Srbiju sa čvrstim predubeđenjem da ovde mogu da prođu sa značajno nižim troškovima, čak i kada se radi o projektima koji zahtevaju od izvođača da ulože pozamašna sredstva u najsavremenije alate i tehnologije.

Propagiranje Srbije kao jeftinog tržišta kako bi se privukli strani investitori, u građevinarstvu ima i mnogo gore posledice nego što je prosečna plata građevinskih radnika od 44.000 dinara, koja je ispod republičkog proseka. Sindikati i sami ukazuju da je stvarni iznos relativan, jer se često na papiru isplaćuje minimalac, a ostatak na ruke, a još češće sve se ugovara „na crno“. Ali takav angažman podrazumeva i štednju na zaštitnoj opremi, pa je od početka ove godine na građevinama u Srbiji poginulo 29 radnika. Ispostavilo se da za ove tragedije nisu odgovorni samo „divlji“ domaći investitori, već i oni koje država uveliko protežira kao ulagače u „projekat veka“.

Stoga o ceni ovogodišnjih 25% rasta građavinskog tržišta govori i uvod kojim počinje izveštaj nemačke medijske kuće „Dojče vele“ povodom učestalih nesreća na ovdašnjim gradilištima: „Na niz pogibija radnika vlasti odgovaraju da se to ’dešava svuda u svetu’. No, u razvijenijem svetu neko za to i odgovara, što je u Srbiji izuzetak“.

 

 

novembar 2018, Biznis Top 2017/18

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close