Nakon što su poslednje dve godine vodeći centralni bankari na svetu iznosili optimističke prognoze o razvoju ekonomije i čak najavljivali dizanje kamatnih stopa kako bi ohladili pregrejanu ekonomiju, u poslednje vreme situacija je počela da se menja.
Evropska i japanska centralna banka su na redovnim konferencijama za medije prošle nedelje upozorile na rizike koji mogu dovesti do usporavanja globalnog rasta. Japanci su kao glavni rizik naveli trgovinski rat između SAD i Kine, dok su se iz ECB fokusirali na neizvesnost po pitanju Bregzita.
Japanska centrala banka je smanjila prognozu stope inflacije za 2019. godinu s 1,4% na 0,9%, dok je Mario Dragi izjavio da ako se ovako spori rast nastavi, biće potrebno više vremena da inflacija dođe na željenih 2%. U prevodu, neće žuriti s podizanjem kamatnih stopa. Kineska centralna banka referentnu kamatnu stopu još od 2015. godine drži na rekordno niskih 4,35%, a tokom januara je u dva navrata spustila stopu obavezne kamate za depozit komercijalnim bankama. Na taj način planira u dati na raspolaganje dodatnih 1,5 hiljada milijardi juana, od čega se očekuje povećanje ekonomskog rasta.
Britanska centralna banka je takođe u nezahvalnoj situaciji i od nje niko ne očekuje dizanje kamatnih stopa dok se ne reši problem Bregzita. U isto vreme situacija u SAD je za sad vrlo dobra, ali iz najava čelnika Federalnih rezervi, to bi se uskoro moglo promeniti. Na sastanku koji se održava ove srede biće odlučena visina referentnih kamatnih stopa u toj zemlji, a većina analitičara očekuje da promene neće biti. Špekulanti i investitori na finansijskim tržištima imaju još pesimističkije prognoze – smatraju da raste verovatnoća da do rasta kamatnih stopa u ovom ciklusu uopšte više neće doći. Zbog toga su u petak masovno počeli da prodaju američki dolar, koji je oslabio u odnosu na sve ostale najtrgovanije valute na svetu.
Istovremeno je došlo do blagog porasta cena akcija, te do neuobičajeno velikog porasta cene zlata i srebra. Zlato je u samo jednom danu poskupelo 1,7%, a srebro čak 2,8% i sada se nalaze na najvišem nivou u poslednjih 6 meseci. Razlog interesa za plemenite metale u situacijama u kojima centralne banke popuštaju monetarnu politiku je logičan. Spuštanje kamatnih stopa za cilj ima postizanje više stope rasta i inflacije, a to znači da će postojeći novac vredeti manje. Zbog relativno stabilne količine zlata i srebra koja je na raspolaganju, ti metali dugoročno bolje zadržavaju kupovnu moć od papirnog/digitalnog novca, stoga im cena u svakoj krizi raste.
Ako se gore spomenuti rizici manifestuju ili do recesije dođe iz nekog drugog razloga, verovatno će doći do nastavka pada cena akcija i vrednosti investicionih fondova. Po tom scenariju takođe će doći do pada cena nafte, koja je poslednjih godina postala vrlo popularan instrument za trgovanje među malim investitorima.