Ugledna nemačka zadužbina Bertelsmann objavila je da prosečan Evropljanin ostvaruje 840 evra godišnje dodatnog prihoda zahvaljujući ujedinjenom tržištu EU, ali da najveću korist ima Švajcarska, iako formalno nije članica Evropske unije. U toj zemlji, koja je uključena u Šengensku zonu i u Evropsko jedinstveno tržište na osnovu bilateralnih sporazuma, prosečan dodatni prihod od zajedničkog tržišta Unije iznosi 2914 evra, a slede Luksemburg sa 2800 evra i Irska sa 1900 evra dodatnog prihoda.
Istraživanje Bertelsmann-a je pored 28 članica EU obuhvatilo i Švajcarsku, Island i Norvešku, države koje su deo Evropskog ekonomskog prostora, a računica u posmatranim zemljama se zasniva na podacima o izvozu, njihovom BDP-u, prihodima i rashodima pravnih lica, profitima kompanija, kao i na uticaju slobodne trgovine unutar jedinstvenog evropskog tržišta na troškove života, standard građana, produktivnost u kompanijama i plate.
U izveštaju se zaključuje da su najveći dobitnici jedinstvenog evropskog tržišta male zemlje koje puno izvoze, odnosno čije su ekonomije takmičarski orijentisane upravo zbog ograničenih mogućnosti na nedovoljno velikim, sopstvenim tržištima. Takav primer su Holandija i Austrija, za razliku od Španije, Portugala i Grčke koje imaju manje konkurentne privrede i ostvaruju dvostruko manji dodatni prihod od prosečnog na zajedničkom EU tržištu.
Nemačka, iako važi za najjaču evropsku ekonomiju, sa 1084 evra dodatnog prihoda zaostaje za Švajcarskom, Luksemburgom i Irskom, što se tumači značajnim ekonomskim razlikama među regionima unutar te države. Naime, autori izveštaja su posebno razmatrali i dodatne prihode jedinstvenog evropskog tržišta u 250 regiona Evropskog ekonomskog prostora. Zanimljivo je da i na toj listi vode regioni koji ili nisu, ili najverovatnije više neće biti formalno u EU – Cirih sa 3590 evra i zapadni London sa 2700 evra dodatnih prihoda.
Studija upozorava na značajne regionalne razlike unutar većine članica EU, pa u Sloveniji, na primer, zapadni region ima 301 evro veći dodatni prihod od EU tržišta nego istočni, a slične razlike su prisutne i u Mađarskoj i u Austriji.