/ Novi brojevi / Biznis & Finansije 163/164: Od manje ušteđevine do pametnog ulaganja
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis & Finansije 163/164: Od manje ušteđevine do pametnog ulaganja

This post has already been read 1355 times!

Mala ušteđevina, velika odricanja. To je pravilo koje važi za većinu građana Srbije. Šta onda uraditi sa tom ušteđevinom da bi ste od štediše postali investitor? U narednim tekstovima dajemo uporedne mogućnosti za ulaganja relativno male sume novca koja može obezbediti zaradu, ali i savete stručnjaka šta bi trebalo znati o rizicima koje nosi svaka od tih mogućnosti – počev od ulaganja u različite finansijske instrumente, do ideja da pokrenete malu poljoprivrednu proizvodnju ili da budete ulagač-fizičko lice u neki tehnološki startap u Srbiji.

PERISKOP

8 SVJETSKI HIT – PROTEKCIONIZAM: Tuđe (tržište) hoćemo, svoje ne damo

Suprotno zagovornicima globalizacije kao nepovratnog procesa koji je nacionalne ekonomije poslao u istoriju, protekcionizam je živ i zdrav i ponovo se vraća u modu.

11 UKLJUČIVANJE ARKTIKA U GLOBALNU EKONOMIJU: Surovi region budućnosti

Dok se ledeni omotač na Arktiku polako povlači, otvaraju se gotovo neslućene mogućnosti i potrebe za eksploatacijom prirodnih resursa, izgradnjom saobraćajne infrastrukture i novim projektima u oblasti energetike. Ovolika potražnja zahteva ogroman kapital koji bi je finansirao, što omogućava da i zemlje koje geografski ne pripadaju arktičkoj zoni – poput Kine – dobiju deo kolača. Procenjuje se da će puna integracija Arktika u globalne ekonomske tokove koštati više od hiljadu milijardi dolara.

14 POSUSTAJANJE PREDGRAĐA NA ZAPADU: Stvarni očajnici zamenili holivudske „Očajne domaćice”

Zapadna moda iseljavanja bogatih u predgrađa, što dalje od gradske vreve, zagađenja, ali i od sirotinje, preokrenula se naglavačke nakon svetske finansijske krize. Tokom poslednje decenije, ko god može vraća se u gradove, bežeći opet od sirotinje koja je okupirala predgrađa, a bogate na putu povratka u stopu prate kompanije, naročito u SAD.

BIZNIS

18 NIŠKI AERODROM: Političko prizemljenje

Kada su predstavnici države slavodobitno otvorili koncesionu kovertu francuskog VINCI-ja tešku 500 miliona evra, plus skoro dvaput toliko u obećanim parama, bilo je izvesno da ovi prihodi od davanja u miraz Aerodroma „Nikola Tesla“ nisu došli bez gomile direktnih i posrednih obaveza države. S obzirom da tenderski ugovor nikada nije objavljen, obećanja Vlade Srbije ostala su pod velom tajne, s izuzetkom sputavanja razvoja niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ koje je usledilo u nultoj godini koncesije.

20 SHERATON NOVI SAD: Turistički uspon vojvođanske ravnice

Domaća turistička ekspanzija u proteklih petnaestak godina uglavnom je bila skoncentrisana na povećanje kvaliteta i smeštajnog kapaciteta u Beogradu i, eventualno, nekoliko najpoznatijih banjskih centara. Globalni hotelski lanac Sheraton iskoračio je iz tog trenda, otvorivši svoj hotel u Novom Sadu, sa procenom da je reč o destinaciji koja je poslednjih godina u usponu i koju tek očekuje značajan privredni rast, a samim
tim i razvoj hotelskog poslovanja.

22 PRVA „ŽIVA“ BANKA SEMENA U SRBIJI: Novi život starih sorti

Raznolikost useva u svetu opala je čak za 75 odsto tokom nepunih 120 godina, upozorava Asmund Asdal iz Nordijskog centra za genetske resurse „NordGen“, koji upravlja Svetskom bankom semena „Global Seed Vault“. Tim pre su važne lokalne inicijative poput otvaranja prve banke semena i gena u Mionici, koja prema rečima biologa Ivane Petrović ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica.

24 POSLEDICE DRUŠTVENIH POTRESA PO POSLOVANJE: Nema više stabilnih tržišta

Terorizam, ali i sve izraženiji politički populizam i posledično ekonomski protekcionizam, doveli su do opšte pometnje u svetu. Slika globalnog poslovanja se za samo pet godina toliko brzo promenila, da se neizvesnost „doselila“ i na najrazvijenija tržišta, pokazuju istraživanja londonske konsultantske kompanije AON.

FINANSIJE

26 POSLOVNA IMOVINA DOMAĆE PRIVREDE: Krediti za zapušavanje rupa

Srpska privreda je, generalno, zabeležila blagi finansijski oporavak u 2018. godini, ali kakva je njena realna finansijska snaga pokazuje nastavak višegodišnjeg negativnog trenda da kratkoročne pozajmice izrazito dominiraju nad dugoročnim i beleže znatno veću stopu rasta, pri čemu se najviše koriste za finansiranje obaveza iz poslovanja. Posebno zabrinjava to što se iz dana u dan povećava broj preduzeća kojima se blokiraju računi, do čega dolazi usled lančanog nagomilavanja neizmirenih obaveza između kupaca i dobavljača, koji jedni druge na taj način guraju u blokadu.

28 DA LI JE IRSKI MODEL DRŽAVNE POMOĆI PRIMENJIV I KOD NAS: Naučni razvoj kao tržišna prednost

Iako je ekonomski preokret Irske započet kreiranjem sigurnog poreskog utočišta pred vratima Evropske unije, danas je takva praksa napuštena, a fokus daljeg državnog razvoja usmeren je na ulaganje u visoko obrazovanje i naučne institute, kaže Frenk Rajan, aktuelni direktor Irske razvojne agencije (IDA).

30 LJUBIŠA VELJKOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA MILENIJUM OSIGURANJA: Osiguravači sami moraju da podstaknu rast životnog osiguranja

Pre bilo kakvih predloga da se u Srbiji uvedu poreski podsticaji za životna osiguranja, osiguravači bi trebalo da analiziraju proizvode i njihovu utrživost, a naročito u poređenju sa ostalim institucionalnim vidovima štednje, kaže Ljubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja.

32 EKSPERIMENT SA NEGATIVNIM KAMATAMA: Banke naplaćuju i štedišama i dužnicima

Ponuda iz snova, pozajmiš hiljadu eura a vraćaš 990. Gdje to ima? Nigdje, ali dobro zvuči. Negativne kamate su postale realnost, samo ne za korisnike bankarskih kredita, osim kada je riječ o propagandnom triku.

TEMAT

37 ZAŠTO JE MALO FIZIČKIH LICA KOJA ULAŽU U DOMAĆE STARTAP FIRME: Potraga za „biznis anđelima“

U Srbiji svega dvadesetak fizičkih lica ulažu u tehnološke startap firme. Problem je u nedovoljnom razumevanju načina na koji startapovi funkcionišu, ali i u finansijskim mogućnostima da se podnese rizik koje ovakvo poslovanje neminovno nosi. Iako se najmanje ulaganje procenjuje na oko 10.000 evra, praksa je pokazala da je potrebno i dvostruko više.

40 OD ZAPOSTAVLJENOG IMANJA DO PROFITABILNE PROIZVODNJE: Prvo na papir, pa onda na njivu

Da li pokretanje proizvodnje na sopstvenom imanju uz pomoć manje sume novca može, umesto večitog sna o „begu na selo“, da postane izvodljiv i isplativ poslovni poduhvat?

42 MOGUĆNOSTI ZA ULAGAČE NA DOMAĆOJ I STRANIM BERZAMA: Trgovanje budućim očekivanjima

Iznos između četiri i pet hiljada evra smatra se donjom granicom ulaganja, kako bi se minimizirali troškovi i obezbedila bar neka dobit. Potrebno je izabrati brokera, zaključiti ugovor, otvoriti račun hartija od vrednosti i novčani račun.

44 ULAGANJA U RAZLIČITE FONDOVE I ŽIVOTNO OSIGURANJE: Koliki rizik, tolika i zarada

Bilo da se opredelite da višak novca uložite u životno osiguranje, dobrovoljni penzijski fond ili u neki od različitih investicionih fondova, važi pravilo da rezultat najčešće možete da očekujete tek na „duge staze“. To znači da se ne može precizno predvideti ni zarada, jer niko ne može da garantuje kako će se odvijati kretanja na tržištu u dugoročnom periodu. S druge strane, ulaganje u određene vrste fondova, kao i u većinu osiguranja je zapravo konzervativni vid investiranja – prinosi su manji, ali su manji i rizici.

46 MALA INVESTICIJA ZA VELIKU DOBIT NA TRŽIŠTU NEKRETNINA: Kupatilo moje milo, nek’ si mi se pozlatilo

Kupovina nekretnine oduvek je bila popularan vid ulaganja „viška novca“ u našem društvu, a procene kažu da je samo prošle godine prodato oko 40 hiljada stanova, od kojih polovina u Beogradu. Mali investitor, sa pet do deset hiljada evra na raspolaganju, ipak ne može da kupi nekretninu na kojoj bi mogao da zaradi bez skupih ulaganja, ali zato može da investira u sopstveni stan ili kuću i tako im značajno podigne vrednost. Štaviše, investicija od oko dve hiljade evra u renoviranje kupatila povećava vrednost stana za oko pet hiljada evra, kaže za B&F stručnjak za nekretnine Milić Đoković.

48 NEOBIČNE INVESTICIJE: Pažnja! Nije za oprezne!

Stripovi, vino ili starinski automobili – u nekim krugovima čak i ovakve investicione opcije zvuče previše konvencionalno. Zato su na stolu ponude za ulaganje u izgradnju nekretnina po sistemu crowdfunding-a ili
analize dobiti na retkim kompletima lego kockica. Rizik je, naravno, mnogo viši ako ste novac, umesto u državne obveznice, uložili u komplet popularnih lutkica ili farmu lama.

INTERVJU

51 ALEKSANDAR SIMIĆ, KOMPOZITOR: Koliko ko želi i može da uradi za druge je lična mera svakog pojedinca

Umetnici su ono što sami izaberu da budu. Neki izaberu da se prilagode okolnostima, kako bi sebi olakšali život i put ka uspehu, a neki jednostavno ne mogu da prihvate određene stvari u svom okruženju, jer osećaju empatiju i solidarnost, čak i kada sami nisu pogođeni, kaže Aleksandar Simić, kompozitor koji je svetski poznat i priznat i po svom umetničkom radu i po društvenom angažmanu.

SKENER

54 RUDNICI KAO TURISTIČKA ATRAKCIJA: Rudari na površinu, turisti u podzemlje

Jedan od najtežih ekonomskih potresa za lokalnu zajednicu je zatvaranje rudnika od čijih aktivnosti je živela većina stanovništva. Među isplativijim alternativama kada rudarske jame utihnu je razvoj rudarskog turizma, ali kako pokazuju iskustva najuspešnijih, takva odluka zahteva velika ulaganja, posebno za ekološku sanaciju terena.

56 SVETSKI OKEANI PUNI ZLATA: U zlatu plivanje, ludom radovanje

Prema rezultatima relevantnih okeanografskih institucija, u slanim vodama naše planete kriju se stotine miliona, pa i milijarde tona zlata. To znači da prema najkonzervativnijim procenama svuda oko nas „slobodno pliva“ zlato u vrednosti od 822,8 biliona dolara, a prema najoptimističnijim taj iznos dostiže neverovatnih 400 triliona dolara. Jedini problem koji za sada sprečava komercijalnu ekstrakciju najvoljenijeg plemenitog metala leži u činjenici da je njegova koncentracija u okeanima isuviše mala.

58 OD AUTSAJDERA DO TVORCA NAJČUVENIJEG PIŠTOLJA: Glokov blickrig

Svako ima svoje tajkune, a jedan austrijski je napravio najveću revoluciju na tržištu ručnog naoružanja, iako do svoje 50. godine nije znao ništa o oružju. Pre nego što je patentirao pištolj „Glok 17“, Gaston Glok je radio pre podne kao inženjer u fabrici autohladnjaka, a popodne je pravio garnišne za zavese, potom i drške za vojne noževe.

NOVE TEHNOLOGIJE

60 KAKO GEMIUS PRATI REZULTATE DIGITALNIH MEDIJA: Puno kolačića i jedinstveni algoritam

Iza jednog od najpreciznijih merenja stvarnog broja internet posetilaca, koje Gemiusu obezbeđuje lidersku poziciju na 36 tržišta u Evropi, Aziji i Africi, nalazi se proverena metodologija, ali i jedinstveni algoritam, koga bi globalna konkurencija rado želela da se domogne.

NAUKA

62 ODRASTANJE DRVEĆA: Surovo vaspitanje

Mada ljudi većinom doživljavaju biljke kao „najhumaniji“ deo prirode, što je njihov vek duži, to je borba za opstanak surovija. Dugovečno drveće doseže duboku starost pre svega zahvaljujući tome što su ih roditelji „maltretirali“ u mladosti, dozvoljavajući im tek toliko sunčevog svetla da prežive dok za nekih dva veka ne dođe i njihovo vreme da se osamostale.

KOKTEL

64 AZIJA: NOVA KOLEVKA POTROŠAČKE DIKTATURE: Posao izlazi na Istoku a zalazi na Zapadu

Korporacije će se ubuduće bogatiti ili će propadati na Istoku, a ne na Zapadu. Ovo je vek Azije, koja će diktirati ukuse, modu i ukupnu potrošnju, od najluksuznije robe do ishrane. Posledice mogu biti i krajnje neočekivane, poput sunovrata akcija proizvođača kondoma u Kini nakon napuštanja politike „jednog deteta“, ili nevolja koje su doživeli uzgajivači magaraca u srednjoj Aziji i Africi zbog upotrebe magareće kože za spravljanje jednog od najpopularnijih alternativnih „lekova“ među Kinezima.

67 VISOKO OBRAZOVANJE ZA PROFESIONALNE ŠPIJUNE: Dobar dan, ja sam magistar špijunaže

Nemačka je, sledeći primere SAD i Velike Britanije, zvanično pokrenula univerzitetski program za obrazovanje profesionalnih špijuna, koji će u budućnosti verovatno biti dostupan i kolegama iz stranih tajnih službi, ali samo delimično, jer je osnovno pravilo ove profesije da „špijun špijunu ne veruje“.

68 TRŽIŠTE CVETNIH AKSESOARA: Ista moda, različite zarade

Najpoznatije modne kuće u svetu kreirale su poslednjih godina novi izvor zarade – tržište cvetnih aksesoara, za kojima potražnja neprestano raste. U našem regionu, oni koji se odluče za ovaj posao, radiće mnogo više a za daleko manje novca. Uprkos tome, Jelena Damjanović Vidaković, vlasnica zanatske radionice „Angie&Me“, kaže da ne žali što je mesto menadžera za marketing i odnose sa javnošću u jednoj mikrofinansijskoj instituciji u Crnoj Gori, zamenila preduzetništvom upravo u ovoj delatnosti.

70 KAKO SE BIBLIOTEKARI PREDSTAVLJAJU U LITERATURI: Čuvari knjiga kao književni junaci

Stereotip koji vlada u javnosti o pripadnicima bibliotekarske profesije, u velikoj meri je prisutan i u književnim delima. Žene su najčešće prikazane kao usedelice kojima život uzalud prolazi u prašini među knjigama, ili što je ređe, kao fatalne zavodnice. Muškarci prolaze još gore – opsednuti su pravilima više nego policajci, toliko da neretko i zastrane.

72 PREOKRET U PRIHODIMA INDUSTRIJE SNIMLJENE MUZIKE: Dejvid Bouvi je bio u pravu

Čuveni rok muzičar Dejvid Bouvi je bio u pravu kada je svojevremeno izjavio da će muzika u skoroj budućnosti stizati u kuće poput vode i gasa, ističe se u izveštaju Međunarodnog uduženja fonografske industrije, u kome se navodi da gotovo polovina od 18,9 milijardi američkih dolara, koliko je prošle godine prihodovala industrija snimljene muzike, potiče od „streaming“ servisa.

KOMUNIKACIJE

76 SVE VIŠE LJUDI U SVETU IZBEGAVA VESTI: Namerno nećemo staviti senzacionalistički naslov za ovaj tekst

U vreme za koje se tvrdi da bez informacija ne može da se preživi, skoro trećina ljudi u svetu izbegava vesti jer smatra da od njihove diktature više ne može da se živi, a gotovo dve trećine im ne veruje, pokazuje najnovije
Rojtersovo istraživanje.

REPRINT

78 BUDUĆNOST RATOVANJA: Automatsko ubijanje bez razmišljanja

Trka u naoružanju koja će se služiti svim naprednim tehnologijama neće biti slična bilo čemu do sada, a etičke posledice su zastrašujuće. Već sada postoje dronovi koji projektile ispaljuju samo na temelju onoga što su vizuelno očitali, dakle bez imalo razmišljanja da li su cilj na koji će ispalti projektil vojnici ili deca, i ako su mete deca, šta će uraditi u toj situaciji…

VREMEPLOV

80 DVOSTRUKI ŽIVOT DANIJELA DEFOA: Špijun i ekonomista u senci

Tvorac proslavljenog književnog junaka Robinzona koji preživljava na pustom ostrvu bio je istovremeno preduzetnik, poreznik i politički komentator. Manje je poznato da je radio i kao špijun, a još manje da je njegovo najozbiljnije životno delo bilo posvećeno razvoju engleske trgovine. Iako neoliberalni ekonomisti promovišu Defoa i njegovog Robinzona kao „heroje slobodnog tržišta“, engleski pisac je u svojoj privrednoj analizi pokazao da je uspon Britanije bio zasnovan na dobro organizovanom državnom protekcionizmu.

OTISAK MESECA

82 BIROKRATIJA NA BRANIKU EU

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close