/ B&F Plus / Iznošenje novca iz Srbije preko „naduvanih“ transfernih cena: Hop, cup, poskočiću!
BiF Analize Čitajte B&F online

Iznošenje novca iz Srbije preko „naduvanih“ transfernih cena: Hop, cup, poskočiću!

This post has already been read 553 times!

Novac iz Srbije se po raznim osnovama iznosi na legalan način, i to ne samo u poreske rajeve, putem kreditiranja između matičnih kompanija i kćerki-firmi, kao i uvoza i izvoza robe. Iako bi vlast volela da više novca ostaje u zemlji, ona na to ne može da utiče, osim što može da spreči da lažnim fakturama, odnosno „naduvanim“ transfernim cenama, oni koji posluju sa inostranstvom umanjuju poreske izdatke. A na taj način se najveći deo novca neosnovano prelije u of šor destinacije.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prošle godine su iz naše zemlje obavljena plaćanja prema zemljama koje su klasifikovane kao of šor zone (off-shore), odnosno poreski rajevi, u protivvrednosti od 930,1 milion evra, od čega su plaćanja za uvoz robe iznosila 820,3 miliona evra. U 2017. godini su takva plaćanja bila u vrednosti 727,5 miliona evra, a rast obima plaćanja i naplata prema inostranstvu u centralnoj banci tumače time što se poslednjih godina Srbija sve više integriše u međunarodne tokove kapitala.

U odnosu na ranije godine, nije došlo do značajnije promene strukture plaćanja po zemljama of šor zona, dok je rast plaćanja registrovan prema Hong Кongu, na koji se odnosi i najveći deo plaćanja u 2018. godini (764,7 miliona evra). Кao i u ranijim godinama značajnija plaćanja vršena su prema: Singapuru (67,4 miliona evra), Britanskim Devičanskim Ostrvima (22,3 miliona evra), Panami (10,2 miliona evra), Lihtenštajnu (10,1 miliona evra), Maršalskim ostrvima (9,7 miliona evra),  Dominikani  (8,7 miliona evra), Libanu (6,2 miliona evra), Belizeu (5,6 miliona evra) i Sejšelima (3,4 miliona evra). Prvih deset zemalja čine preko 97,7% ukupnih plaćanja prema zemljama koje je Eurostat klasifikovao kao of šor zone.

Najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju osnovnih metala (44%), usluge bežične i kablovske telekomunikacije (7%)  proizvodnju računara i periferne opreme (7%), trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (6%), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (5%) i proizvodnju električne opreme za motorna vozila (2%).

Šta kaže zakon…

Novac se iz Srbije po raznim osnovama iznosi na legalan način, i to ne samo u poreske rajeve, već kroz kreditiranje između matičnih kompanja i kćerki-firmi, kao i uvoz i izvoz robe. Iako bi  vlast volela da više novca ostaje u zemlji, na to ne može da utiče, osim što može da spreči da lažnim fakturama, odnosno naduvanim transfernim cenama, oni koji posluju sa inostranstvom umanjuju poreske izdatke. A na taj način se najveći deo novca neosnovano prelije u of šor destinacije.

„U vezi sa odlivima novčanih sredstava putem zajma koje rezidenti – pravna lica odobravaju nerezidentima, ukazujemo da u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata,  Narodna banka Srbije može, radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti, ograničiti rezidentu obavljanje ovih poslova, na osnovu ocene opravdanosti ograničenja u pojedinačnom slučaju (načelo pojedinačne procene), vodeći računa o ostvarivanju ciljeva zbog kojih se ta ograničenja utvrđuju (načelo targetiranosti) i srazmernosti tih ograničenja“, kazali su u NBS za „Biznis i finansije“.

Navode da, što se tiče eventualnih zloupotreba prilikom plaćanja prema inostranstvu ili iznošenja sredstava u inostranstvo, a kako je NBS od 1. januara 2019. godine od Poreske uprave preuzela poslove kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, u postupku kontrole se utvrđuje i da li su rezidenti postupili u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu tog zakona. U slučaju kada se utvrdi da je poslovanje suprotno deviznim propisima, NBS podnosi prekršajne prijave nadležnom prekršajnom sudu, koji izriče novčane kazne.

Pored toga, ovim zakonom je propisano da će se za krivično delo kazniti zatvorom od jedne do deset godina svako ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena, ili na osnovu neistinite isprave.

Takođe, Zakonom o deviznom poslovanju je predviđeno, u slučaju prekomernog odliva kapitala iz Republike, kada postoji opasnost od ozbiljnijih poremećaja u platnom bilansu, odnosno kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, da Vlada na predlog NBS može doneti neophodne zaštitne mere po poslovima regulisanim ovim zakonom, pri čemu se te mere mogu primenjivati dok traju poremećaji zbog kojih su donesene, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.

U NBS podsećaju i da je Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma  predviđeno da banke i druge finansijske institucije imaju obavezu praćenja poslovanja svojih klijenata, kao i obavezu prijavljivanja Upravi za sprečavanje pranja novca lica ili transakcija za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca i finansiranju terorizma, pri čemu se posebna pažnja obraća na takozvana of šor pravna lica i transakcije koje se obavljaju sa tim licima (na primer, sumnjivi reeksportni poslovi za koje nema ekonomskog pokrića, fiktivni prekogranični transferi i slično.) Pri proceni rizika svojih klijenata i transakcija sa stranim državama, prema Odluci o smernicama za primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma za obveznike pod nadzorom NBS, banke i druge finansijske institucije dužne su da procenjuju i nivo poreske transparentnosti i usklađenosti konkretne države.

…a kako se zakon „preskače“ u praksi

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da se, iako se nadležne institucije trude da rade svoj posao i sprečavaju kršenje zakona, „na njihove oči“, preko transfernih cena pljačka Srbija, odnosno netačno prikazuju vrednost uvoza i izvoza, „šminkanim fakturama“ papirološki umanjuje dobit kompanija, a time i porez.

„Glavni instrumenti za iznošenje novca iz zemlje su preko uvoza i izvoza, modelom transfernih cena tako što se roba ne uvozi po originalnoj fakturi, već se menja faktura preko druge firme naročito iz poreskih rajeva“, kazao je Milićević za „Biznis i finansije“. To se radi tako što se prilikom izvoza smanje fakture, a prilikom uvoza povećaju, čime se izbegava plaćanje poreza. Roba se, na primer, kupi u Singapuru za 5.000 evra, a u Srbiji se taj uvoz registruje kao nabavka od 7.000 evra, pa tako razlika od 2.000 evra ostane u Singapuru. Po njegovoj računici, na taj način je iz Srbije od 2001. godine izneto čak 70 milijardi evra.

Procene su da se između 6% i 11% uvoza Srbije i 5% do 9% izvoza provuče kroz ove tokove, odnosno da se ne iskazuje prava vrednost posla. Te prevare se lako mogu proveriti kad se uporede zvanični statistički podaci Srbije i zemalja sa kojima se obavlja spoljna trgovina, jer se ti podaci uglavnom ne slažu, i tu je objašnjenje kako se novac legalno iznosi iz zemlje, ukazao je Milićević .

„To se radi masovno u zemljama u razvoju zbog relativno slabe poreske kontrole novčanih tokova. Razvijene zemlje imaju dobro poresko zakonodavstvo i tu se teže dešavaju prevare. U Srbiju i zemlje u razvoju stiže ‘divlji kapital’, čiji vlasnici samo traže način da profitiraju više nego što je realno, iznose novac iz zemlje, sve osim onoga što je dovoljno za isplatu plata. Kad ne uspevaju da ostvare očekivani profit – odlaze. Pimer je američki Ju-Es stil koji je otišao iz Srbije kad nije imao profit koji je očekivao u smederevskoj železari, koju je prodao državi za dolar“, naveo je Milićević.

Nije slučajno, kako navode ekonomisti, što su najbogatiji ljudi u Srbiji ranije radili u velikim spoljnotrgovinskim firmama, gde su naučili kako da manipulišu fakturama. Ekonomisti ocenjuju da bi, pored stručnijeg rada poreznika i boljih zakona o računovodstvu i reviziji, za sprečavanje mahinacija sa iznošenjem novca iz zemlje bilo važno da se konačno donese zakon o poreklu imovine.

Magazin Biznis i finansije-Finansije TOP

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close