avio-kompanije

Životinje koje luduju po avionu i prave nered nisu među najgorim putnicima na privatnim letovima. U gomilanju nepredvidljivih troškova još su nepodnošljivija razmažena deca bogataša. Ipak, najgori je treći nivo nevolja – odrasli putnici. Većina bogatih klijenata pravi tako velike izdatke, da ih je teško pokriti čak i izrazito prenaduvanim cenama usluga.

Američka kompanija JetSuite za iznajmljivanje privatnih aviona ponovo je postala aktuelna, nakon što je još sredinom aprila ove godine objavila ulazak u stečaj. Tada su američki mediji pisali da ovaj privatni avioprevoznik sa sedištem u Dalasu, koji je prevozio najbogatiju klijentelu u SAD ali i iz drugih zemalja, nema novca da namiri poverioce. Prema dokumentima stečajnog suda, ispostavilo se da su ukupni dugovi kompanije deset puta veći od vrednosti imovine.

Kompanija je kao razlog za bankrot i otkazivanje planiranih letova navela posledice pandemije koje su prizemljile gotovo celu avioindustriju. Ono što su sada, više od tri meseca kasnije, ispričali za Blumberg neki od bivših članova posade o tome kako izgleda poslovati sa bogatim klijentima, pokazuje da je kompanijska zarada i bez naleta korone bila mršava uprkos podebelim fakturama.

Naime, većina klijenata je pravila tako velike troškove da su teško mogle da ih pokriju i izrazito prenaduvane cene usluga.

Kao da radimo u zoološkom vrtu

Prema priči bivših članova posade, posao iz snova – da se na privatnim letovima družite sa bogatima, ili još češće sa osobama koje su i bogate i slavne – mnogo više je nalikovao poslu čuvara u zoološkom vrtu. Bogataši, koji većinom imaju sopstvene avione ili u najgorem slučaju „samo“ helikoptere, češće iznjamljuju privatne avioprevoznike za transport svojih kućnih ljubimaca nego za svoje potrebe.

Tako je među VIP putnicima bila vrlo retka afrička mačka koja na tržištu vredi preko 10.000 dolara. Vlasnici su iznajmili ceo avion i celokupno osoblje da se brinu o mački koju su poslali specijalisti za kloniranje. Mesecima kasnije, posada je vraćala nazad punu korpu identičnih mačića.

Vlasnik jednog hedž fonda, koji se selio u drugi grad, platio je 175.000 dolara za zakup aviona samo za prevoz svog psa i dadilje koja se brine isključivo o kućnom ljubimcu. Bogataš i njegova supruga su odleteli ka novom boravištu avionom „Britiš Ervejza“.

Trofej težak preko 300 kilograma

Druga američka porodica se selila na Havaje, sve sa 15 mačaka, osam pasa, pet papagaja i šest kornjača. Među menažerijom koja je putovala „na visokoj nozi“ bilo je svih vrsta glodara, ponija, svinja, aligatora…

Sve te životinje su ostavljale za sobom izmet, prosipale hranu, uništavale enterijer, te je nakon svakog takvog leta avion morao da ostane prizemljen bar nedelju dana radi dubinskog čišćenja, zemene vitrina s hranom, presvlaka za sedišta… Često se ispostavljalo da posebna naknada za čišćenje od 1.000 dolara koju su vlasnici životinja morali dodatno da plaćaju uz zakup aviona, nije bila dovoljna da pokrije troškove za saniranje nastale štete.

Uprkos verovanju osoblja da ih ništa više ne može iznenaditi, dešavale su se i potpuno nepredviđene situacije. Tako je jedan bogataš, koji je iznajmio kompanijski avion da bi otišao u lov negde u Kanadi, tražio da se istim avionom i vrati. Pokazalo se da je zadovoljna mušterija ovog puta sa sobom imala dodatni prtljag – ulovljenog losa. Životinja je doduše bila mrtva, ali je težila preko 300 kilograma!

Šta je danas dete šaralo po avionu?

Životinje su se, međutim, kako-tako dale disciplinovati, što nije bio slučaj i sa razmaženom bogataškom decom. Osim omiljenih aktivnosti tokom leta poput prosipanja hrane, rasipanja đubreta, penjanja i gaženja po sedištima, obožavaju i da žvrljaju markerom gde god stignu po kabini. Samo presvlačenje kožnih sedišta uništenih kreacijama nekog netalentovanog maloletnog „Pikasa“ košta u proseku bar 25.000 dolara.

Ipak, najgori je treći nivo nevolja – odrasli putnici. Zanovetanja da se umesto postojećeg osvetljenja unose disko kugle u avion, kraljevski ležajevi sa baldahinom, retke vrste orhideja i ostale sulude ekscentričnosti nisu ništa u poređenju sa ponašanjem hirovitih mušterija. Bogato iskustvo pokazuje i da su „benigni“ oni čiji se zahtevi svode na to kako bi trebalo da izgleda kompletna usluga kada iznajmljuju privatni let za suprugu, a kako kada to čine za ljubavnicu koju žele da impresioniraju.

Blumbergovi sagovornici ističu da su među najnapornijima oni koji putuju u Las Vegas, radi kocke i zabave. Gotovo po pravilu su večito pijani, nasilni, povraćaju po kabini i maltretiraju celokupno osoblje, a posebno žensko, do te mere da je kompanija u takvim slučajevima morala da menja timove kako se situacija „ne bi otela kontroli“.

Valjanjem po podu protiv straha od letenja

Dešava se i da putnici budu „nenormalno“ normalni i ljubazni tokom leta, poput jednog slavnog holivudskog glumca, ali je zato njegov asistent uspevao obilato da nadoknadi nedostatak agresivnosti i bezobrazluka kod svog nadređenog.

Iskustvo zaposlenih na privatnim letovima neretko je rušilo i iluzije o zdravom životu sportista. Ne tako mali broj njih gaji poveliku ljubav prema dobroj kapljici, a kada se napiju i prema pesničenju. Alkohol je, generalno, gotovo neizostavan pratilac mnogih bogatih klijenata, a najgore je kada se pijančenje udruži sa strahom od letenja, posebno prilikom turbulencija.

Ostao je upamćen slučaj jednog slavnog plesača, koji je pokazao da ni umetnici ne pate uvek od viška sofisticiranosti i stila. On je pio votku od samog ulaska u avion. Kada su počele turbulencije, skinuo se go i počeo je da se valja po podu, sve mašući flašom votke oko sebe kako bi se odbranio od „nasrtljivog“ osoblja koje je pokušavalo da ga smiri.

Osnivač statap kompanije sa sindromima Kaligule

Privatne avione iznajmljuje još jedna vrsta bogatih zavisnika – kupoholičari. Oni kreću na putovanje bez ikakvog prtljaga, ali je zato povratak prava noćna mora. Jedan bračni par je iznajmio privatni avion radi kupovine „neophodnih kućnih sitnica“. U povratku, kompletno je napunio letelicu televizorima, blenderima, peglama, mikrotalasnim rernama i gomilom drugih stvari, uključujući i plastične vešalice, kao da se spremaju za otvaranje tržnog centra.

Posebna vrsta klijenata je društvo iz Silicijumske doline, naročito vrlo mladi, novopečeni bogataši, osnivači stratap firmi koje su preko noći uzletele na tržištu. Oni su u žestokoj konkurenciji hirovitih mušterija najgori, saglasni su bivši članovi posade, jer vole da se razmeću svojim novcem i pokazuju moć na vrlo agresivan i ružan način. Pored toga, vrlo su inovativni i u kombinaciji alkohola sa nekim još jačim, stimulativnim supstancama.

Jedan od njih, koji nema ni trideset godina, stalno je tražio da jede ležeći na posebnim, skupocenim prostirkama na podu, poput rimskih imperatora. Pored njega su morali da poređaju različite suši obroke. Pre nego što bi počeo da jede, penjao se na sedište i manijački je zalivao porcije odozgo kaberneom i soja sosom. „Njegov posao je nedavno propao, što znači da se verovatno više neće iživljavati iznajmljujući privatne avione“, konstatuju sagovornici Blumberga.

Bačena hrana vredna hiljade dolara

Izbor hrane u avionu inače predstavlja višestruki problem. Osoblje se trudi da suptilno usmeri klijente na namirnice koje ne proizvode toliku štetu po eneterijer ako se prospu, kao što to čine čokolada, soja sos, crna vina, tamno bobičasto voće… Ali ako putnici zahtevaju baš takvu hranu, mora im se udovoljiti.

Zato je izbor stalnog jelovnika jako komplikovan i bez dodatnih zahteva klijenata, jer mora unapred da sadrži sve što nekom bogatom može da padne na pamet i po pravilu je jako skupo. Jer čak i kada je u pitanju nešto naizgled obično, kao što je recimo limun, to mora biti poseban limun koji zato košta u avionu 18 dolara po komadu.

Lagani obrok košta u proseku 360 dolara, a kompletan ručak za putnike koji lete preko Tihog okena „tričavih“ 6.800 dolara. Ali dešava se da putnici naruče samo picu, ili poput članova jedne kraljevske porodice pojedu isključivo čips od krompira. Njaveća šteta nastaje u situaciji prekograničnih letova, jer je u SAD zabranjeno unošenje hrane. To znači da sve te papreno skupe namirnice i u nabavci – moraju kompletno da se unište na carini.

I na kraju, još i Tramp koji večito kasni

Dodatne troškove, koje je teško precizno izračunati predstavljaju i izdaci kada letovi kasne ili se otkazuju zbog iznenadnih vremenskih nepogoda. Prazan hod je neminovan i prilikom međudržavnih poseta na visokom nivou, kada se zbog bezbednosti zatvara veliki deo vazdušnih koridora.

Uobičajeno je da šefovi država stalno kasne, odnosno nikada ne sleću u vreme koje je najavljeno za posetu, što se takođe objašnjava bezbednosnim razlozima. Ali najgori od svih je američki predsednik Donald Tramp, „taj večito kasni gde god da krene“, tvrde sagovornici Blumberga.

Biti prizemljen duži period može, međutim, biti i najbolji posao. To su situacije kada neki klijent plati više stotina hiljada dolara da ga avion preveze na željeno odredište i da ga tu čeka koliko god da je potrebno i potom ga vrati nazad. To nekad može potrajati i nedeljama, no za to vreme organizatori leta imaju minimalne troškove u poređenju sa zaradom.

S druge strane, u ovakvom poslu sa uglavnom vrlo nepredvidljivim klijentima, samo jedna loša nedelja može da nanese ogromne štete poslovanju, ističu bivši članovi posade. Izgleda da je kompanija JetSuite imala previše takvih nedelja i pre nego što je korona virus paralisao ne samo zemlju, već i nebo.

Foto: Freepik.com