Javni dug Srbije je na kraju jula ove godine iznosio 31,46 milijardu evra, što je 53,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Na kraju juna javni dug je bio oko 31,31 milijardu evra i njegov udeo u BDP-u je bio 52,2 odsto.
Javni dug je na kraju prošle godine iznosio 30,1 milijardu evra, što je bilo 56,5 odsto BDP-a.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Zvanična statistika beleži realan rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,9 odsto, kao i veliki skok spoljne trgovine ali i pad u industrijskoj proizvodnji
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine je za 3,9 odsto veći nego pre 12 meseci, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Kvartalno, rast BDP je 1,2 odsto.
Statistika beleži i veliki rast spoljne trgovine, više od 35 odsto ali i ogroman skok deficita.
Realni rast bruto proizvoda, po delatnostima, u drugom kvartalu 2022. godine značajan je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 8,4 odsto i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 4,6 odsto.
Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 7,6 odsto i sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 5,4 odsto.
Izvoz robe iz Srbije za sedam meseci ove godine imao je vrednost od 15,37 milijardi evra, što je rast od 28,9 odsto u poređenju sa sa istim periodom prethodne godine.
Rastao je i uvoz, i to za čak 40 odsto, ukupno na gotovo 22 milijarde evra.
Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je iznosio 6,43 milijarde evra, i to je neprijatno povećanje od 76,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Industrijska proizvodnja u julu u Srbiji manja 1,6 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, beleži statistika.
U odnosu na periodu januar – jul 2021. godine, ove godine je proizvodnja veća samo 2,7 odsto. Razlog tome je što se manje proizvodi struja ali i kleca prerađivačka industrija.
U sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija proizvodnja je pala 5,6 odsto a u sektoru Prerađivačka industrija 3,4 odsto.
U sektoru Rudarstvo proizvodnja je porasla 22,5 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u julu beleži dvanaestomesečni pad u 22 oblasti (78 odsto industrijske proizvodnje) a rast samo u sedam.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay
Ukupni troškovi Srbije za energiju narasli su na dva odsto BDP-a zbog problema u domaćoj proizvodnji struje koji su se preklopili sa rastom globalnih cena energije u zimu 2021/22, ocenjuje MMF u drugom razmatranju rezultata savetodavnog aranžmana sa Srbijom. To je više nego što izdvajamo za nauku i kulturu zajedno: za nauku izdvajamo 0,46 odsto, za kulturu jedan odsto BDP.
MMF ocenjuje da negativni kratkoročni rizici i dalje postoje i da oni uključuju potencijalno produženi rat u Ukrajini sa daljim pritiscima na cene energenata i roba, poremećaje lanca snabdevanja i nižu spoljnu potražnju, kao i kontinuirani nedostatak proizvodnje u energetskom sektoru.
„Hitno su potrebne reforme energetskog sektora, uključujući obnavljanje pouzdanog snabdevanja“.
Strategija za državnu Elektroprivredu Srbije (EPS) i blagovremeno usvajanje Nacionalnog klimatskog i energetskog plana obezbediće suštinski okvir za ulaganja u energiju, posebno u obnovljive izvore, navodi MMF.
Podsećamo, Srbija je procesu pripreme nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine čiji je nacrt objavljen na sajtu resornog ministarstva.
Nacionalni energetski i klimatski plan će sadržati ciljeve za povećanje udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, za povećanje energetske efikasnosti i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, sadržaće i mere za dostizanje ovih ciljeva i sprovođenje energetske tranzicije.
Energetska preduzeća EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi već neko vreme.
Prema oceni Fiskalnog saveta, EPS-ov problem su niske investicije, višak i nepovoljna struktura zaposlenih, slaba kontrola zarada, spajanje sa gubitašima, gubici i krađe struje, niska cena, javne nabavke itd.
Na to treba dodati loše upravljanje i pad kvaliteta uglja, sve češće havarije i ispadanja proizvodnih kapaciteta, veće korišćenje mazuta (ekološki problem)…
Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji.
Vlada Srbije nedavno je odobrila je (EPS) da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji.
Zašto se toliko novca troši na struju? Prvi problem je taj što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu kada je ona najskuplja. Drugi je taj što je Elektroprivreda Srbije da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji
Podsećamo, da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.
Država Srbijagasu, takođe, obezbeđuje razliku između visokih nabavnih i zamrznutih prodajnih cena gasa.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay
Na zajedničkoj sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i Komisije za kapitalne investicije analizirani su postignuti rezultati u privrednim oblastima u prvom kvartalu 2022. godine koje utiču na BDP i razmatrani su koraci koje treba preduzeti kako bi rezultati u svim sektorima do kraja godine bili zadovoljavajući.
Na sednici je istaknuto da je u prvom kvartalu BDP iznosio 4,5 %, a da su predviđanja za drugi kvartal četiri odsto, dok se pad inflacije očekuje u julu.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić koja je predsedavala sednicom informisana je da se očekuje nešto manji prinos pšenice u odnosu na prošlu godinu zbog dugotrajne suše koja je vladala, da su kukuruz i suncokret u dobrom stanju, a da se istovremeno radi na otvaranju novih tržišta za izvoz voća i povrća.
Kako je saopšteno iz Vlade u oblasti zaštite životne sredine je pojašnjenjeno da će početkom septembra biti raspisani tenderi za izgradnju prvih osam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Kada je reč o kapitalnim investicijama, u toku je realizacija najvažnijih projekata, među kojima su oni u saobraćajnoj infrastrukturi, kao i izgradnja gasnog interkonektora sa Bugarskom.
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 4,4 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U poređenju sa prethodnim kvartalom, pad BDP-a je bio 0,5 odsto.
Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (11 odsto) i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (1,9 odsto).
Značajan realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva (5,3 odsto).
Javni dug Srbije na kraju marta ove godine iznosio je 30,59 milijardi evra, što je 51,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Na kraju februara javni dug je bio 30,42 milijarde evra, odnosno 51,6 odsto BDP-a.
Javni dug je na kraju 2021. godine bio 30,13 milijaradi evra, ili 56,5 odsto BDP-a.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom tromesečju 2022. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 4,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Iz RZS su najavili da će detaljniji obračun kvartalnog BDP za prvi kvartal 2022. godine objaviti 31. maja.
Svetska banka je danas objavila da previđa da će privredni rast Srbije usporiti u ovoj godini na 3,2 odsto sa ranije prognoziranih 4,4 odsto pod uticajem više ekonomskih kriza u svetu, uključujući i rat u Ukrajini.
U Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan Svetska banka prognozira i da će Srbija održati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u ovoj godini.
Izvor: Fonet
Foto: Pixabay
Javni dug Srbije na kraju januara ove godine bio je oko 30,58 milijardi evra, što je iznosilo 51,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija.
Na kraju 2021. godine, javni dug je bio 30,13 milijardi evra, odnosno 56,5 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju 2020. godine iznosio 26,67 milijardi evra, ili 57 odsto BDP-a.
Deficit budžeta – 8,1 milijarda dinara
Srbija je u januaru ove godine imala deficit republičkog budžeta u iznosu od 8,1 milijardu dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Naplaćeni su prihodi u iznosu 123,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 113,2 milijarde dinara.
Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 55,9 milijardi dinara i akciza u iznosu 37,1 milijardu dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10,3 milijarde dinara, a priliv donacija u januaru iznosio je pola milijare dinara. Rashodi su izvršeni u iznosu 132 milijarde dinara.
Kako je precizirano, rashodi za zaposlene su iznosili 28,3 milijarde dinara, isplata kamata 19,2 milijarde dinara, ostali tekući rashodi 22,5 milijarde dinara, kapitalni izdaci su iznosili 15,8 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 16,4 milijarde dinara.
Na nivou opšte države u januaru je ostvaren fiskalni deficit u iznosu 12,6 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit od 6,7 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
Javni dug Srbije na kraju 2021. godine bio je 30,13 milijardi evra, što je iznosilo 56,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Na kraju novembra javni dug je bio oko 29,89 milijarde evra, odnosno 56,4 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju 2020. godine iznosio 26,67 milijardi evra ili 57 odsto BDP-a.
Srbija je u 2021. imala deficit republičkog budžeta u iznosu od 286,1 milijardu dinara, što predstavlja 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a bolje je od plana predviđenog oktobarskim rebalansom budžeta za 18,4 milijarde dinara (0,3 odsto BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.465,4 milijarde dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.751,4 milijarde dinara.
Samo u decembru ostvaren je deficit koji je iznosio 136,5 milijarde dinara, navedeno je u saopštenju.
Na nivou opšte države u 2021. godini ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 259,4 milijarde dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 150,7 milijardi dinara.
Deficit opšte države u 2021. godine iznosio je 4,2 odsto BDP-a, a ostvareni rezultat je bolji od planiranog za 0,7 odsto BDP, odnosno 45,1 milijardu dinara.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Realni rast brito domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 6,9 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu bio je 1,2 odsto, u drugom 13,4 odsto a u trećem 7,7 odsto, tako da je godišnji rast iznosio 7,5 odsto.
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bio je veći u tekućim cenama za 22,7 odsto, a u stalnim cenama za 11,2 odsto.
U 2021. godini je promet robe na malo u odnosu na 2020. bio veći je u tekućim cenama za 15,9 odsto, a u stalnim cenama za 10,3 odsto, naveo je RSZ.
Kada je reč o industrijskoj proizvodnji u Srbiji, ona je u decembru 2021. godine veća za 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je u odnosu na prosek 2020. godine, veća za 13,1 odsto.
Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, prošle godine industrijska proizvodnja je, u poređenju sa 2020. godinom, veća za 6,3 odsto.
Posmatrano po sektorima, u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020, rudarstvo je imalo rast od 40,6 odsto, preradjivačka industrija 2,3 odsto, a proizvodnja u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pala je 7,5 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u decembru 2021. godine, u odnosu na decembar 2020, beleži rast kod 17 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 50 odsto), a ;pad kod 12 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 50 odsto).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, imale su eksploatacija ruda metala, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja pića, proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvodnja mašina i opreme koje nisu obuhvaćene drugim sektorima.
Izvor: N1
Foto: Pixabay