Tag:

biljke

Koje su najotrovnije biljke na svetu

by bifadmin 19. новембар 2023.

Otkrijte biljne vrste koje se ubrajaju u najopasnije i najotrovnije biljke na čitavoj planeti

Ljutić

Baštovan iz Velike Britanije je 2014. godine umro pod misterioznim okolnostima, nakon što su mu gotovo svi organi otkazali. Iako uzrok smrti nije otkriven, sumnja se da je nesrećni baštovan najverovatnije preminuo nakon kontakta sa biljkom po imenu jedić ili ljutić (lat. Aconitum napellus), koja pripada rodu skrivenosemenica iz familije ljutića. Najotrovniji deo biljke je koren, ali su i listovi poprilično otrovni. Neurotoksini iz biljke se mogu apsorbovati kroz kožu, a neki od simptoma trovanja su peckanje, povraćanje, ukočenost i dijareja.
Prema nekim teorijama, biljke su razvile određene toksine radi samoodbrane. Određene vrste biljaka sadrže kombinaciju hemijskih jedinjenja koja su efikasna u borbi protiv insekata, štetočina i drugih mikroorganizama, ali koja isto tako štete i ljudima.

Mančinelovo drvo

Još jedna ozloglašena biljka je mančinelovo drvo (lat. Hippomane mancinella), koje se još naziva i „drvo smrti“, a čiji plod neverovatno podseća na jabuku zbog čega se naziva i „jabuka smrti“. Drvo raste u južnim delovima Severne Amerike i severnim delovima Južne Amerike i toliko je otrovno da se čak za vreme kiše ne preporučuje stajanje ispod njega. Naime, organsko jedinjenje forbol pomešano sa kišnicom može da izazove teške opekotine. Spaljivanje drveta se takođe ne preporučuje, jer je i dim toksičan i može privremeno da oslepi osobu koja se nalazi u njegovoj blizini. Iako je čak i stajanje pored ove biljke opasno, jedino konzumiranje ploda može stvarno da ubije.

Ricinus

Uprkos svojim raskošnim crvenim plodovima koja može da ulepša mnoge bašte, ricinus je veoma otrovna biljka. U našem narodu je zovu skočac i crveni čičak (lat. Ricinus communis). Otrovni su svi delovi biljke, ali je koncentracija otrova najveća u semenkama. Simptomi trovanja su povraćanje i dijareja koji mogu trajati i do nedelju dana pre nego što nastupi smrt usled otkazivanja funkcija organa.

Rakovo oko

I biljka po imenu rakovo oko (lat. Abrus precatorius) spada u opasne biljke. Naime, otrovna supstanca abrin se nalazi u jarko crvenim semenkama koje se koriste i u izradi perkusija i nakita. Samo jedna semenka biljke koja raste u Indoneziji može biti fatalna za ljudski organizam, ali samo ukoliko je sažvaćete.

Izvor: Nationalgeographic.rs

Foto: Pixabay

19. новембар 2023. 0 komentar

Koje alternativne biljne vrste mogu da budu dobra poslovna šansa?

by bifadmin 17. новембар 2023.

Klima je sve zahtevnija ne samo prema biljnim kulturama, već i prema zemljištu. Zato stručnjaci preporučuju gajenje alternativnih biljnih vrsta koje trpe visoke temperature i sušu, pa zbog klimatskih promena dobijaju novu šansu i novi komercijalni momenat.

Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Sikora ističe alternativne biljne vrste zbog klimatskih promena dobijaju novu šansu i novi komercijalni momenat.

– Ove biljne vrste gaje se na manjim površinama u odnosu na glavne (najveće) bijne vrste. Institut za ratarstvo i povrtarstvo pokriva ceo asortiman biljaka interesanto za naše poljoprivredne proizvođače, tu se pre svega misli na sirkove, bundeve (tikve), facelije, uljanog lana i duvana, hmelja i prosa, uključujući i heljdu koja sve više dobija na značaju – ističe Sikora.

Dodaje da su sirkovi u poljoprivrednoj praksi zastupljeni sa nekoliko agronomskih formi. Onaj u zrnu koristi se kao stočna hrana i zamenjuje kukuruz. Potom, sirak metlaš, koji je atraktivan, ali je regionalno ograničen na sever i jug Bačke, zbog prerađivačkih kapaciteta koji su na tim mestima. Treći su krmni sirkovi – sudanska trava i silažni sirak.

– Čitav spektra sirkova dolazi u obzir. Ono što je specifično za sirkove i zbog čega dobijaju na značaju, jer se traži sve više semena, jeste da su tolerantni prema nepovoljnim uslovima spoljne sredine, visoke temperature i nedostatak vlage. Daju rod i tamo gde kukuruz ne rodi – kaže Sikora.

Kada je reč o industrijskoj konoplji, situacija je slična kao sa sirkom metlašem. Naime, zakonska regulativa predviđa da se gaji za stabljiku ili za zrno za ishranu životinja. Pošto su prerađivački kapaciteti, ili nekadašnje kudeljare, veoma mali, potražnja za sirovinom kao stabljikom je mala.

– Nešto je veća potražnja za zrnom, kao ptičja hrana ili hrana za životinje. Značajan deo površina, oko 300 ha ove godine, bilo je zasejano konopljom. Zrno ima dobru cenu na tržištu – kaže Sikora.

S druge strane, regulativa EU dozvoljava korišćenje proizvoda od industrijske konoplje kao sirovine – cvet i zrno i u ljudskoj ishrani, pa se površine površavaju.

– Helena i Marina su naše dve registrovane sorte, registrovane su i u EU gde takođe imaju svoje tržište – navodi Sikora.

Dodaje da to što se kod nas zove tikva jeste uljana tikva, dok je bundeva povrtarska vrsta, čije se meso koristi.

– Mi imamo dve sorte tikava, Olinku, bez ljuske i Oliviju, sa ljuskom. Površine se kreću u odosu potreba za sirovinom. Najviše se proizvodnje semena izvozi za Bosnu i Hercegovinu, dok se Olinka izvozi u EU, a pre svega za Sloveniju, gde je našla svoje mesto – navodi Vladimir Sikora.

Što se tiče duvana i hmelja, situacija je najgora, jer prerađivačka industrija ne traži proizvod ili traži u ograničenoj meri. Hmelj je tradicionalna biljna vrsta, koja se gajila na velikim površinama u južnoj Bačkoj, a sada imamo ukupno pet ili 6 hektara, koje koriste zanatske pivare.

Izvor: RTV/Ekapija.com
Foto: Pixabay

17. новембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji sve popularnije gajenje batata, špargle i šafrana

by bifadmin 9. новембар 2023.

Sve popularnije kulture za uzgoj i u Srbiji su batat, špargla i šafran jer ih malo ima pa donose dobru zaradu

Srpsko povrtarstvo i proizvodnja začinskog bilja šire se i na one kulture koje ovde nisu tako česte a donose dobru zaradu. Među “novitetima“ je i šafran, u svetu poznata začinska biljka koja stiže iz i bliskoistočne kuhinje.

Šafran je višegodišnja biljka, a začin se dobija iz cveta i smatra jednim od najskupocenijih na svetu. Šafran je prvo uzgajan u Grčkoj, nakon toga počeo je da se uzgaja i u Evroaziji, a kasnije je donet u delove Severne Amerike, Severne Afrike.

A ima ga i u Srbiji, piše Zamedia, u krajinskom selu Tamniču nalaze se polja najskuplje biljke na svetu, šafrana, od kog se pravi najskuplji začin na svetu.

Ono što je specifično za ovu biljku jeste da može da dostigne visinu do 30 centimetara, Od cveta šafrana, čija je berba obično u oktobru, pravi se začin a nije ni čudo što je začin najskuplji kad je za jedan kilogram potrebno izdvojiti tučkove sa 200.000 cvetova koji su izuzetno osetljivi. Kilogram ovog začina košta skoro 40.000 dinara.

Sledeća na listi povrća sa dobrom zaradom je špargla, zeljasta biljka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. Veruje se da ova biljka potiče sa istoka, odakle je još pre nove ere doneta u Evropu.

Uzgajanjem ove biljke može da se zaradi i do 20.000 evra godišnje. Ova biljka je jedna od retkih koja može da preživi nepovoljne vremenske uslove. Osim toga što je lekovita, vrlo je skupa, a kilogram špargle u Srbiji je potrebno izdvojiti oko 2.000 dinara.

Kod nas nema velikih proizvođača ove biljke, sa jednog hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše novosadski „Dnevnik“.

Slatki krompir

Poslednji u vom izboru je batat, odnosno slatki krompir. To je tropska biljka koja po svom izgledu najviše podseća na obični krompir, slatkog je ukusa i sadrži dosta proteina. Poreklo batata je, kao i njegovog manje slatkog rođaka, iz Srednje i Južne Amerike, a ova vrsta povrća se u poslednje vreme sve više koristi i kod nas.

Sadnja batata obično počinje u maju, iz sadnica. Sadi se na uzvišenim gredicama sa upotrebom baštenske folije.
Kilogram ovog povrća u slobodnoj prodaji kod nas košta oko 300 dinara, dvostruko ili trostruko skuplje od običnog krompira. U Srbiji nema mnogo uzgajivača ovog povrća.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

9. новембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Naknadno cvetanje nije dobro za biljku

by bifadmin 1. новембар 2023.

Zbog neobično visokih temperatura za ovo doba godine priroda nije krenula u fazu mirovanja, pa je pojedino voće poput jagoda, trešnji, krušaka u većini krajevima Srbije ponovo procvetalo.

Kako objašnjava za Politiku jedan od vodećih stručnjaka za voćastvo Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, u pojedinim godinama, kao što je ova, dolazi do pojave cvetanja i posle normalnog, tokom rane jeseni, što je najčešće rezultat poremećaja u razvoju rodnih pupoljaka.

„Za razliku od ponovnog listanja koje je obično posledica ranog opadanja lisne mase, usled prevelike pojave bolesti i štetočina i koje ima znatno štetnije dejstvo na biljke, jesenje cvetanje se javlja u septembru i oktobru. Posledica je preuranjenog razvoja rodnih pupoljaka formiranih u toj vegetaciji i koji bi u normalnim uslovima cvetali i plodonosili u sledećoj vegetaciji“, objašnjava Leposavić.

Prema njegovim rečina, ovo cvetanje je najčešće posledica vegetacije sa drugim sušnim periodom kakva je inače bila ova godina, ali se javlja i kod biljaka sa oštećenjima lisne površine zbog bolesti, toplog vetra i drugih nepovoljnih činilaca.

Treba naglasiti da je naknadno cvetanje štetno za biljke, da negativno utiče na razvoj, povećava osetljivost na nepovoljne činioce kao što su niske zimske temperature i da, ukoliko se ne preduzmu mere za pravilno ulaženje biljke u period zimskog mirovanja, može uticati na veliko smanjenje prinosa u narednoj godini.

Naglašava da kada je reč o jagodastom voću, većina sorti koje se gaje kod nas u naslednoj osnovi imaju i osobinu dvorodnosti, odnosno mogu da cvetaju i rađaju dva puta u istoj vegetaciji.

Nije dobro za biljke kada ponovo cvetaju u poznu jesen

„Ako su maline i jagode sada cvetale i donele plodove razlog ne treba tražiti u nekim neprirodnim pojavama. To ne znači da se najavljuje jaka zima ili neka druga predskazanja kojima naš narod veoma često objašnjava ili čak mistifikuje ovo što sada imamo u prirodi“, kaže Leposavić.

Dodaje da u svakom slučaju ova pojava nije dobra po biljke.

Da bi se smanjio negativan uticaj iscrpljivosti i nepripremljenosti za zimski odmor, voćarima se preporučuje jesenje tretiranje bakarnim preparatima kojima se, zbog boljeg sazrevanja tkiva, može dodati đubrivo urea u koncentraciji od dva procenta.

Na 100 litara vode razmuti se dva kilograma uree i u taj rastvor se dodaje bakarni preparat u propisanoj koncentraciji.

Kako napomilje Leposavić, biljke tretirane ovim rastvorom pravilno zazimljavaju i bolje podnose niske temperatuure, ali isto tako i kolebljivo vreme sa smenom toplih dana bez snega i kasnijim zahlađenjima, a ovo je sve češća pojava sa kojom se naši voćari i njihove biljke suočavaju poslednjih godina.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

1. новембар 2023. 0 komentar

Vesti Zabava

Sve više se gaji začinsko bilje u saksijama za kućnu upotrebu

by bifadmin 28. новембар 2022.

Pored saksija u stanu u poslednje vreme sve više ljudi gaji začinsko bilje. Leti uglavnom na terasama, zimi na pločama ispod prozora u kuhinji. Neke od njih korisne su za zdravlje jer sadrže važne hranljive materije.

Za ukusnije obroke začinske biljke sa sunčanog prozora sve su popularnije. Zdrave, mirišu u domu koji i ulepšavaju.

– Svež peršun, bosiljak, vlašac, ruzmarin, oprigano, biljke koje sadrže antioksidante i druge hranljive sastojke koji su korisni za zdravlje. Neizostavni su dodatak supa, čorbi, sosova. Začinsko bilje raste u bilo koje doba godine i nije ga teško uzgajati – istakla je dr Lisa Hug, dijetetičar sa univerziteta u Merilendu.

Bosiljak

Nazivaju ga vodećim sastojkom pesta. Zastupljen je u svim kuhinjama od orijentalnih, tradicionalnih do mediteranskih. Ako se čuva u zamrzivaču zadržaće svoj miris i ukus.

– Odličan je za balans metaboličkih poremećaja u telu. Ako se jedu listovi bosiljka, može se smanjiti nivo holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi. Jača i imuni sistem – navodi se u istraživanju Nutrition Today.

Origano

Mirišljava biljka koja se koristi kao začin za piletinu, ribu, svinjske kotlete na žaru, ali i kao neizostavan dodatak grčke salate.

Origano sadrži karvakrol, prirodni fenol sa antioksidativnom moći. U jednoj studiji Journal of International Medical Research, od grupe učesnika je traženo da uzimaju ulje origana uz svaki obrok uz pridržavanje saveta o ishrani.

Oni koji su uzimali ulje pokazali su veće poboljšanje u vrednostima holesterola od onih koji ga nisu uzimali. Dok ispitivanja na ljudima nisu sprovedena, studije na životinjama objavljene u Phytoterapy Research sugeriše se da bi se karvakrol iz origana jednog dana mogao pokazati korisnim protiv karcinoma dojke, jetre i pluća.

Peršun

Peršun, omiljeno aromatično povrće istočnih Evropljana i osnovna namirnica u mediteranskoj ishrani, moćan je prirodni diuretik. Kao takav, u studijama se pokazalo da je efikasan antihipertenziv – što znači da može sniziti krvni pritisak uklanjanjem vode iz krvotoka i širenjem krvnih sudova.

Lisnato zeleno bilje je jedan od najboljih izvora vitamina K, vitamina rastvorljivog u mastima koji je važan za koagulaciju krvi i regeneraciju kostiju.

Ruzmarin

Čvrsta, drvenasta biljka nalik zimzelenu. Mirisni ruzmarin, vekovima se koristi u duhovne i medicinske svrhe, sadrži esencijalne vitamine A, C i B-6, kao i minerale poput gvožđa i kalcijuma. Veruje se da je antiinflamatorni, ruzmarin koristan za imuni i kardiovaskularni sistem našeg tela.

Pokazalo se da njegova aroma stimuliše budnost, pamćenje i spoznaju i poboljšava raspoloženje. Ključna ruzmarinska kiselina nalazi se u bosiljku, žalfiji, majčinoj dušici i nani.

Naučnici u Poljskoj istražili su epigenetičke efekte ruzmarinske kiseline i otkrili da je hemoprotektivna jer sprečava blokiranje gena koji suzbijaju tumore u ćelijama raka dojke.

Majčina dušica

Obično su nam majke ili bake stavljale ulje ove biljke na oguljena kolena. Majčina dušica je cenjena zbog svojih antigljivičnih i antibakterijskih svojstava stotinama godina.

Majčina dušica je idealna za dinstanje rebara i piletine, dinstanje ili pečenje povrća, jaja, testenina, krompira i morskih plodova. Ukus mente majčine dušice, je blago limunast, a ističe arome hrane baš kao i so, zbog čega Američko udruženje za srce preporučuje korišćenje majčine dušice kao zamenu za so prilikom spremanja jela.

Kao čaj, majčina dušica dobra je protiv kašlja i upale grla zbog njenih antiinflamatornih svojstava.

Dok studije nisu rađene na ljudima, istraživanja na hipertenzivnim pacovima su pokazala da majčina dušica značajno smanjuje krvni pritisak. Druge studije pokazuju da ona može da povća HDL (dobar) holesterol i smanji LDL (loš) holesterol i trigliceride.

Kao i većina biljaka majčina dušica je bogata vitaminima C, A, B-6, kalcijum, gvožđem, magnezijumom i mangan, koji podržavaju zdrav imuni sistem.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

28. новембар 2022. 0 komentar

IT i nauka

Fasade opasane biljkama štede 30 odsto energije

by bifadmin 25. новембар 2021.

Stare zgrade i kuće mogu biti energetski efikasnije ukoliko se oko njih nadogradi šuplji zid ili se fasada ozeleni puzavicama, piše u najnovijem istraživanju koje je objavio Univerzitet u Plimutu.

Za potrebe ove studije izveden je eksperiment na velikoj zgradi kampusa ovog univerziteta, izgrađenoj pre sedamdesetih godina prošlog veka. Radi istraživanja odabrana su dva dela zgrade, sa istim karakteristikama, koja su podjednako izložene sunčevoj svetlosti. Međutim, jedan od njih dobio je “biljnu fasadu”, odnosno džepove punjene zemljom iz koje niču biljke, a drugi je ostao u originalnom izdanju.

Posle pet nedelja merenja temperatura u “zelenom” i originalnom objektu, ispostavilo se da je fasada od živog zida energetski efikasnija. Naime, kroz nju je izgubljeno 31,4 odsto manje toplote nego kroz običnu fasadu. Takođe se ispostavilo da su temperature u “zelenoj” zgradi tokom celog dana stabilnije i da je bilo potrebno manje energije za njeno zagrevanje. Autori studije smatraju da bi ozelenjavanje nekretnina moglo doprineti smanjenju zagađenja planete, budući da se energija i dalje u većem delu sveta proizvodi pomoću prljavih tehnologija.

Zanimljivo je da ovakvi, “zeleni zidovi”, nisu nepoznanica na našim prostorima. Nekada su u Beogradu, gde je i uslikana ilustracija ove vesti, mnoštvo kuća krasile penjačice i puzavice, ali je njihov broj vremenom opadao zbog komplikovanog održavanja ali i zato što su stanište za insekte. Sada međutim naučnici planiraju da na velika vrata vrate ovu stambenu praksu, jer klimatske promene ipak predstavljaju mnogo veću pretnju po čovečanstvo nego insekti i gušteri koji se kriju u “živim fasadama”.

Izvor: Techxplore

Foto: Bif

25. новембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura

by bifadmin 11. март 2020.

Lekovito i aromatično bilje već u drugoj godini gajenja donosi profit tri puta veći od investiranog novca, pokazuju istraživanja o potencijalima tog biznisa, koji je nedovoljno zastupljen na području Srbije.

Bosiljak, matičnjak, vranilovka, valerijana, kamilica, žalfija, nana ili beli slez lekovita su i aromatična bilja koja se bez većih napora, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, uspešno mogu gajiti na većini zemljišta u Srbiji. Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine lekovito i aromatično bilje gajeno na tek nešto više od 1.750 hektara u celoj zemlji.

S druge strane, u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi navode da su istraživanja pokazala da je uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura i ostvareni prihod može biti čak tri puta veći od uložene investicije.

– Najveći prihod se može ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, koja uključuju seme, đubrenje, naftu, radnu snagu i zaštitu useva, u prvoj godini 1.205 evra. S druge strane, uz prinos od 1,5 tone matičnjaka, prihod je 1.535 evra, što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je i prihod uz subvencije 3.035 evra, a sama zarada 2.167 evra – objašnjava Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi.

Kako kaže, slična pozitivna računica važi i za gajenje začinskog bilja kao što su slez i žalfija, koji takođe postižu visok prinos i profit po hektaru.

Svetlana Jerinić, koja je jedna od autorki studije o mogućnostima gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na primeru valjevskog kraja, kaže da bi taj biznis koji poljoprivredna gazdinstva mogu raditi i kao dodatni posao, svakako doprineo njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja.

– Preporuka je da to budu mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko–planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama koja sa sopstvenom radnom snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste. Uvođenje profitabilnijih lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta u strukturu setve omogućilo bi dodatnu zaradu na gazdinstvu, povećalo neto dobit i ekonomsku efikasnost. Međutim, ono što je neophodno za proizvođače jeste da treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer je reč o robi koja ne može da bude skladištena i da čeka – objašnjava Jerinićeva.

U studiji se navodi i da je za unapređenje gajenja lekovitog i aromatičnog bilja veoma važna podrška lokalnih samouprava pri formiranju zadruga ili udruženja proizvođača, dok bi u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja trebalo jedan deo sredstava usmeriti za nabavku sušara i opreme za doradu lekovitog i aromatičnog bilja.

Izvor: Blic

11. март 2020. 0 komentar