Tokom aktuelne korona krize proizvodnja duvanskih proizvoda imala je najveći rast (6,4%) od svih delatnosti u Kini. U Srbiji je od januara do maja ove godine, ukupna proizvodnja smanjena za 2,5% a proizvodnja duvanskih proizvoda povećana za 18,8%. Mora se obezbediti domaća proizvodnja cigareta da ne bi stanovništvo poživčanilo i krenulo da ruši institucije. Ali, tu su konjica, psi, sumnjive hemijske supstance i druga sredstva prisile. Ipak, nije sve u cigaretama, piše Miroslav Zdravković na portalu makroekonomija.org.
O virusu Kovid-19 nisam mnogo čitao, ali ga osuđujem, i od njega se ograđujem. Priča se da je smrtonosan, da napada pluća, i da je spas u respiratorima, ukoliko se mogućnost disanja kod zaraženog smanji.
Pušači spadaju u najrizičniju grupu, jer su već oštetili pluća cigaretama.
Da je povećan unutrašnji promet hranom, u većini zemalja gde je stanovništvo „zaključano“ sredinom marta, i da je pri padu ukupne svetske robne razmene došlo do rasta trgovine hranom, o tome sam pisao.
Potreban sistem za popisivanje nenormalnosti
Od aprila sam iz podataka mogao da primetim i da je povećana proizvodnja cigareta, ali sam previđao očiglednost: da je zaključavanje stanovništva i rad od kuće uticao da se poveća pušenje. Do toga je došlo što zbog lakoće paljenja cigareta u odnosu na radno okruženje u firmama, što zbog povećanog stresa i straha izazvanog strašnim brojevima o zaraženima i umrlima.
Zaključavanje stanovništva u mesta stanovanja je potpuno ukinulo normalne životne navike, da se ode u restoran, na šišanje, u potrebne i nepotrebne kupovine, da se deke i bake druže sa unucima.
Deci je unapred nametnuta krivica da su potencijalne ubice roditelja i baka i deka, ona su zbunjena učenjem sa daljine, uplašenim roditeljima… Toliko nenormalnosti i ludila je emitovano sa TV ekrana i iz drugih sredstava (dez)informisanja, da je potreban sistematičan pristup kako bi se sve popisale.
Što rigorozniji karantin, to miliji duvan
Meni su cigarete, u milionima nepotrebnih informacija, izmakle pažnji u prethodna tri, četiri meseca, valjda upravo zato što je njihovo povećanje potrošnje, pri povećanom riziku za zdravlje očigledno.
U Kini je proizvodnja cigareta povećana za 6,9% u prva dva meseca 2020. (oni u Vuhanu su već bili zaključani, ali su se mere širile po celoj Kini), a zatim za 16,1% u martu (opšte zaključavanje). Potom je proizvodnja smanjena za 1,3% u aprilu, i za 3,7% u maju (smanjivanje zaliha) i opet povećana za 1,9% u junu (nove zalihe zbog rizika od ponovnog zaključavanja?). Proizvodnja duvanskih proizvoda imala je najveći rast (+6,4%) od svih delatnosti u Kini.
U Srbiji je, pri padu ukupne proizvodnje prerađivačke industrije za 9,3%, u maju povećana proizvodnja cigareta za 16,1%. U periodu januar-maj, ukupna proizvodnja smanjena je za 2,5% a proizvodnja duvanskih proizvoda povećana za 18,8%.
Obezbedite domaće cigarete da narod ne poživčani
Kada je bombardovana Srbija 1999. godine, posebno me je iznerviralo uništavanje fabrika cigareta i hteo sam da prekinem da pušim. Kamo sreće da jesam, ali preduzimljivi trgovci su pronašli kanale za prodaju stranih cigareta, pa se ovo uništavanje tada kod pušača nije mnogo osetilo.
Uz zdravstvenu i prehrambenu bezbednost, sada se može govoriti i o globalnoj „pušačkoj“ bezbednosti: mora se imati domaća proizvodnja cigareta da ne bi lokalno stanovništvo, u nedostatku cigareta, poživčanilo i krenulo da ruši spomenike i institucije (kao u SAD, UK…).
Ali, tu su konjica, psi, sumnjive hemijske supstance i druga sredstva prisile, dakle nije sve u cigaretama.
Izvor: Miroslav Zdravković, makroekonomija.org
Foto: pasja1000, Pixabay