Home Tags Posts tagged with "deficit"
Tag:

deficit

Ekonomija

Manjak kamiondžija bi mogao dovesti do nestašica razne robe

by bifadmin

Velika Britanija ima toliki problem sa manjkom vozača kamiona za transport robe da je nedavno ponudila 5.000 radnih viza stranim kamiondžijama, međutim i dalje nije ni blizu rešenja ovog problema. Pomoć ne može da očekuje ni od ostatka Evrope, čiji transportni sektor muči istu muku.

Upravo iz ovog razloga jedan britanski novinar je postavio pitanje nemačkom političaru Olafu Šolcu, za kojeg se očekuje da će biti novi premijer ove zemlje, da li EU može nekako da pomogne Britaniji da izbegne nestašice veće od onih koje trenutno postoje na Ostrvu.

Šolc je novinaru lakonski odgovorio da je britanski problem sa kamiondžijama posledica Bregzita, od kojeg je Unija ovu zemlju uporno odgovarala. Naš narod bi to sažeo u: “Kako seješ, tako ćeš i da žanješ”.

Da podsetimo, britanska logistička i transportna industrija je u velikoj meri zavisila od radne snage iz EU, uglavnom iz centralno-istočnih zemalja. Potom je izlazak iz Unije nekima od njih onemogućio rad na Ostrvu, pa su morali da odu, a u stopu su ih pratile samozaposlene kamiondžije kojima se nije isplatila promena poreske politike na njihovu štetu. Neki od njih su se žalili i na otežane uslove rada i na kršenje njihovih radnih prava. Sve ovo dovelo je do odliva vozača iz Britanije. U takvoj situaciji, nije lako smisliti jednostavno rešenje za privlačenje novih kadrova u ovu profesiju.

Problem i u EU

Međutim, i da želi da pomogne Velikoj Britaniji, pitanje je da li bi EU mogla da reši izazov sa kojim se ona suočava, budući da ne može da ga reši ni “kod kuće”. Taj problem nije izazvala pandemija. Naime, u 2019. godini veliki broj članica Unije imao je neupražnjena radna mesta za vozače kamiona. U Velikoj Britaniji taj procenat je iznosio 24 odsto, u Poljskoj 22, u Češkoj Republici 21, u Španiji 20, i tako dalje…

Sada sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom, a budući da veliki broj kamiondžija odlazi u zasluženu penziju, deficit ovih kadrova je sve izraženiji. Prosečna starost vozača kamiona na Starom kontinentu je 44 godine.

Zato se transportne kompanije svim silama trude da privuku nova lica u kabine kamiona, među kojima i žene i migrante, koji su do sada bili najmanje zastupljeni u ovoj delatnosti. Međutim, dok svi oni budu sticali radno iskustvo i polagali svoje ispite, rafovi u prodavnicama širom Evrope bi mogli zvrjati prazni. Doduše, to za nas ne bi bilo novo iskustvo. Možda bi Srbija i na ovu krizu, kao i na prošlu, mogla gledati kao na razvojnu šansu koja će nam omogućiti da izvozimo know-how kako doći do robe u situaciji ekstremnih nestašica. Već imamo dovoljno konsultanata za ovu oblast, sa diplomom iz snalažljivosti.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako je budžetski deficit smanjen za 1,5 milijardi evra?

by bifadmin

Kada je usvajan budžet za 2021. godinu pretpostavljen je realan rast BDP-a od šest odsto. Nakon osam meseci NBS je pomerila svoju projekciju na 6,5 odsto za ovu godinu. Pa ipak, situacija u budžetu Srbije izgleda mnogo bolje nego što taj rast pokazuje, piše Danas. Naime, ministar finansija Siniša Mali ocenio je pre nekoliko dana da je manjak u budžetu čak milijardu i po evra manji od planiranog nakon osam meseci.

„U prvih osam meseci ostvaren bolji rezultat za 163 milijarde dinara, odnosno milijardu i po evra, pošto je bio očekivan minus od 234 milijarde, a imamo deficit od 70 milijardi. Ne samo da smo uštedeli, već je ovo znak da naša ekonomija uprkos pandemiji virusa korona radi. Pokazali smo da smo otporni, a država je pomogla i privredi i građanima sa tri paketa pomoći. Bolja je naplata svih poreskih oblika, što pokazuje koliko su naše mere bile opravdane. Država je sa osam milijardi evra podržala ekonomiju i to je doprinelo da nema zatvaranja fabrika, gubljenja radnih mesta, da smo zadržali postojeći nivo zaposlenosti, za razliku od mnogo bogatijih zemalja od naše“, izjava je Siniše Malog koju je preneo sajt Ministarstva.

Da li je država na nečemu štedela?

Na to pitanje, na žalost, Danas nije uspeo da dobije odgovor od Ministarstva finansija. Međutim, izgleda da je smanjenju deficita donekle doprineo i rast prihoda.

Prema podacima objavljenim na internet sajtu Ministarstva finansija za prvih sedam meseci, ukupni prihodi republičkog budžeta iznosili su 844,8 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi 750 milijardi dinara. Rebalansom budžeta predviđeno je da ukupni prihodi za celu 2021. godinu dostignu 1.356,2 milijarde dinara, a ukoliko bismo uzeli prosečne vrednosti (iako prihodi po mesecima naravno osciliraju), za sedam meseci prihodi bi trebalo po planu da budu 791 milijardu dinara. Ovo znači da su prihodi budžeta prebacili plan u ovom periodu za skoro 54 milijarde dinara. Još bolje stoje poreski prihodi koji su po istoj računici prebacili plan za 68,6 milijardi dinara. Po svemu sudeći do kraja godine plan će prebaciti i prihodi od doprinosa, i porez na dobit koji je na kraju jula već bio skoro na nivou celog godišnjeg plana i PDV koji je za sedam meseci bio za 15,7 milijardi dinara izdašniji od planiranog. Prihodi od akciza su za osam milijardi veći od planiranih. Neporeski prihodi za prvih sedam meseci su bili manji nego što bi trebalo da bude uprosečen prihod na osnovu plana za celu godinu.

Ekonomista Saša Đogović ističe da statistika beleži rast maloprodaje i turističkog prometa u odnosu na prošlu godinu, pa odatle i rast poreskih prihoda.

„I nafta je poskupela, pa se to odražava na veće prihode od akciza. Ipak trebalo bi videti projekcije kapitalnih investicija, da li ima kašnjenja u izvršavanju i da li je možda zbog toga bolje stanje u budžetu“, ocenjuje Đogović.

Prvo skoči pa reci hop

Međutim, teško je oceniti na osnovu prvih sedam meseci šta će biti do kraja godine jer su neki prihodi, a još više rashodi, sezonski. Tako se recimo porez na dobit uplaćuje kao akontacija sve do prihvatanja finansijskog izveštaja od prethodne godine, krajem juna, nakon čega se doplaćuje do stvarno ostvarenog profita, pa su najveći prihodi tokom juna i jula. Kod pojedinih rashoda sezonske razlike su još veće i to se pre svega odnosi na kapitalne investicije. Za prvih sedam meseci potrošeno je 120 milijardi dinara za infrastrukturne projekte i druge javne investicije, a za celu godinu planirano je 322,8 milijardi. Očigledno je da ako bi se država držala dosadašnjeg tempa dobrano bi podbacili u realizaciji investicija.

Recimo uprosečeni kapitalni izdaci trebalo bi za sedam meseci da iznose 211 milijardi, a potrošeno je tek 120 milijardi dinara. Međutim, kako ističe Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veliki deo plaćanja za kapitalne investicije obavlja se u decembru, te je teško proceniti da li se i koliko kasni sa njihovom realizacijom.

„Trebalo bi proveriti kako ide sa pojedinačnim projektima, a čini mi se da izgradnja lokalne infrastrukture ne ide kao što je planirano“, smatra Arsić. Recimo prošle godine je u decembru isplaćeno čak 50 od ukupno realizovanih 195 milijardi dinara za investicije iz republičkog budžeta.

Prema nekim informacijama u prvih šest, sedam meseci trošenje para, s obzirom da se u budžetu realizacija knjiži kada se plati neka usluga, išlo je sporo, ali se u avgustu krenulo znatno aktivnije, pa je teško oceniti šta će se dešavati u ostatku godine. Inače, u prilog bržem trošenju para za investicije govori i rast deficita sa 39,6 milijardi do kraja jula, na 70 milijardi na kraju avgusta.

Što se tiče rashoda izvesno je da bi država mogla uštedeti i na kupovini roba i usluga, pošto bi trebalo da je za sedam meseci potrošeno 92 milijarde, a u stvari je potrošeno 65 milijardi dinara. Takođe su nešto manji transferi fondovima osiguranja, a pre svega penzionom, što stručnjaci pripisuju smanjenju broja penzionera.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 5,8 milijardi dinara

by bifadmin

Prihodi su ostvareni u iznosu od 214,2 milijarde dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 206,7 milijardi dinara, navedeno je na sajtu ministarstva.

U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 5,8 milijardi dinara.

U februaru su naplaćeni prihodi u iznosu od 103,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 93,3 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda u februaru odnosio se na uplatu PDV u iznosu od 43,8 milijardi dinara i akciza u iznosu od 29,9 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10 milijardi dinara, a priliv donacija u februaru iznosio je 0,2 milijarde dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 109,4 milijarde dinara.

Rashodi za zaposlene, u februaru, su iznosili 26,7 milijarde dinara, isplata kamata je bila 18,8 milijardi dinara, kapitalni izdaci su iznosili 12,5 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 17,8 milijardi dinara.

Na nivou opšte države u prva dva meseca je ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 17,4 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 53,5 milijardi dinara.

Prema godišnjem planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period je planiran fiskalni deficit u iznosu od 59,2 milijarde dinara.

Javni dug Srbije na kraju februara 53,5 odsto BDP-a

Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 27 milijardi evra, što je činilo 53,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Javni dug na kraju januara bio je 27,14 milijardi evra, odnosno 53,7 odsto BDP-a, navedeno je na sajtu ministarstva.

Na kraju prošle godine javni dug Srbije iznosio je 26,66 milijardi evra, odnosno 57,4 odsto BDP-a.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Ministarstvo finansija: U 2020. rasli deficit i dug, ali i zaposlenost

by bifadmin

U periodu januar – novembar 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 374,8 milijardi dinara. Prema podacima Ministarstva finansija i javni dug je rastao a to se, pomalo neočekivano, desilo i sa zaposlenošću.

Ministarstvo finansija objavilo je danas podatke o makroekonomskim kretanjima od početka prošle godine do njenog pretposlednjeg meseca. Prema tim podacima država je u prvih 10 meseci 2020. ostvarila prihode u iznosu od 1.139,5 milijardi dinara, a rashode u iznosu od 1.514,2 milijarde. U novembru je ostvaren deficit koji je iznosio 27,2 milijarde dinara. za decembar još nisu objavljeni podaci.

Podsećanja radi, rebalansom budžeta je predviđen deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8 odsto BDP-a) dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9 odsto BDP-a).

Rast broja zaposlenih usred pandemije

U pomenutom periodu 2019. godine broj zaposlenih je bio 2.101.000, dok je prošle godine između januara i novembra on porastao na 2.146.000, uprkos tome što konstantno slušamo o zatvaranju malih radnji i otpuštanjima koje je uzrokovala pandemija korona virusa. Tako je stopa nezaposlenosti sa 10,4 odsto smanjena na 8,7 procenata (potonji podatak se odnosi na period januar – septembar).

Prosečna zarada je porasla sa 54.919 dinara u 2019. godini na 59.370 dinara u oktobru prošle godine.

Javni dug takođe raste

Ukupan javni dug je na početku 2020. godine iznosio 24.208,7 miliona evra a 30. novembra on se popeo na 26.654,4 miliona. Dakle, na početku godine njegovo učešće u BDP-u je iznosilo 51,6 odsto a krajem novembra ono je bilo 56,8 procenata.

Izvor: Ministarstvo finansija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Kako različite države osiguravaju dovoljan ili bar približno dovoljan broj lekara

by bifadmin

Širom sveta osetna je nestašica medicinskog osoblja, a posebno doktora specijalista. Međutim, svaka zemlja na različite načine osigurava dovoljan broj „belih mantila“. Bogate to čine najlakše jer su primamljive lekarima iz manje razvijenih zemalja. A zemlje poput naše pišu apele i zapošljavaju na određeno, ako imaju koga.

Velika Britanija je jedna od povlašćenih država u koje se slivaju profesionalci iz raznih oblasti, za razliku od naše, iz koje masovno beže. Među tim emigrantima značajan broj čine i „beli mantili“. Zato je Britanija, u najvećem naletu pandemije, brže-bolje produžila četvorogodišnju vizu za inostrane lekare i medicinske sestre. To znači da će oko 6.000 medicinskih radnika kojima bi naredne godine istekla viza sada moći da ostanu na Ostrvu.

Produžetak vize važi i za one medicinske profesionalce koji rade u državnom sektoru ali i za one iz privatnog. Takođe, ova zemlja garantuje trajno boravište članovima porodice medicinskih radnika koji su preminuli boreći se sa korona virusom.

I siromašne zemlje imaju svoje načine

Egipat pak nije te sreće da u njega dolaze lekari i sestre iz svih zemalja sveta, pa se protiv korona virusa bori na drugi način. Ova zemlja je naime upravo usvojila nacrt zakona kojim se produžava starosna granica lekara za odlazak u penziju. Time će penzionisanje biti pomereno za još dve godine za oko 728 lekara iz državnih bolnica.

Nešto niže od Egipta na mapi Afrike nalazi se Kenija. Ova zemlja ima samo 9.826 doktora. To znači da na 5.000 stanovnika ima po jednog lekara. U aktuelnoj situaciji ta brojka je još manja jer nisu svi specijalisti u onim oblastima koje mogu biti od koristi u lečenju Kovida-19.

Zato Kenija planira da zaposli veliki broj novih medicinskih radnika. Međutim, čak i da zaposli isti broj koji ima sada i dalje će biti daleko od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koje kažu da jedna zemlja treba da ima 23 lekara, sestre i babice na 10.000 stanovnika. To u kenijskom slučaju znači deficit od 370.000 sestara i 149.000 doktora.

Krvna slika srpskog zdravstva

Mi možda nismo u Africi ali se u traganju za zdravstvenim radnicima ugledamo na neke zemlje sa tog kontinenta.

Već mesecima slušamo vapaje zdravstvenih radnika da nemaju adekvatnu zaštitnu opremu (zbog kojih je i uhapšena jedna novinarka), da padaju s nogu od umora, da ih nema dovoljno da bi pružili adekvatnu negu svakom pacijentu, da od svojih malih plata iznajmljuju stanove kako ne bi donosili zarazu kući itd.

Juče smo saznali da je u našoj zemlji u najžešćem talasu širenja zaraze do sada za mesec dana zaposlen samo 91 medicinski radnik sa Biroa. Kako piše Blic, na birou još imamo 1.520 prijavljenih zdravstvenih radnika, od čega 77 lekara.

Koliko je poznato javnosti, najveći broj novih radnika trenutno traži Klinički centar Srbije. On je raspisao konkurs za prijem u radni odnos 267 lekara i 1.010 sestara i tehničara za potrebe KCS/Kovid bolnice. Ali na određeno, na tri meseca.

Koordinator Ministarstva zdravlja za kovid Slobodan Milisavljević je izjavio da je u zdravstvenom sistemu mnogo zaraženih te da bi u rad kovid bolnica mogli biti uključeni stomatolozi i lekari iz privatnog sektora.

Skoro 2.000 medicinskih radnika trenutno odsustvuje sa posla jer je zaraženo korona virusom.

Tačka (bez) povratka

Podsećamo i na jedan utopijski pokušaj naše Vlade da privuče medicinare koji žive u inostranstvu nazad u Srbiju, tako što ih je još u martu lepo zamolila da to učine.

Naime, program „Tačka povratka“, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pozvao je sve slobodne medicinske radnike u inostranstvu da prijave svoju raspoloživost ukoliko su spremni da se, ako zatreba, privremeno vrate i pomognu u borbi sa epidemijom koronavirusa u Srbiji. Izgleda da ovaj poziv nije imao mnogo uspeha. Šta više, pojedini lekari iz Nemačke su ovaj poziv za Dojče vele ocenili kao „licemeran“ zato što im naša država u vreme kada su živeli u njoj nije nudila adekvatne radne uslove a ne bi to činila ni sada, misle oni.

Uspeh ovakvih pokušaja međutim više nije samo pitanje političkog marketinga nego se sada najdirektnije tiče zdravlja naroda. Zato nam ostaje da se nadamo da će ih ubuduće biti još i da će oni podrazumevati ozbiljne strategije za privlačenje preko potrebnih medicinskih radnika u državno zdravstvo.

Marija Dukić

Foto: whitesession, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci

by bifadmin

Novi rebalans ovogodišnjeg budžeta koji je predložila Vlada Srbije pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet znatno više od očekivanja, usled nerešenih problema iz ranijeg perioda, pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, ocenio je danas Fiskalni savet.

„Velika zamerka na predloženi rebalans je izražena netransparentnost javnih rashoda, koja je dodatno povećana u odnosu na prethodne budžete“, naveo je Fiskalni savet u analizi predloga rebalansa budžeta o kojem će sutra početi rasprava u Skupštini Srbije.

Rebalansom je predviđen deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8 odsto BDP-a) dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9 odsto BDP-a).

„Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi (gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a)“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme

Dodaje se da se takvo uvećanje budžetskog deficita ne može objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.

„Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture“, ukazao je Fiskalni savet.

U analizi tog nezavisnog tela navedeno je i da problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče i da je „kriza zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja – što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize“.

„Uz sve to, godina će se završiti i sa neodrživo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno povećane (za oko 10 odsto), a BDP će najverovatnije imati realni pad od oko 1,5 odsto“, ocena je Fiskalnog saveta.

Izvor: Fonet

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MMF: Srbija će u odnosu na ostale evropske zemlje sa -8,1 odsto deficita biti „na sredini“

by bifadmin

Nijedna evropska zemlja, zbog krize izazvane pandemijom virusa korona, neće ovu godinu završiti sa suficitom u budžetu. Prema projekcijama MMF – a (World Economic Outlook) najveće ekonomije imaće i najveći fiskalni deficit u budžetu.

Prema tim projekcijama, najveći deficit u Evropi ove godine imaće Velika Britanija (-16,5), zatim Španija (-14,1), Italija (-13), Belgija (-11,4), Francuska (-10,8), dok se za našu zemlju prognozira deficit ispod devet odsto (-8,1).
Jedna od najjačih evropskih ekonomija, Nemačka, prema projekciji MMF, imaće deficit u budžetu od -8,2 odsto. Jedine dve zemlje koje će ove godine, uprkos koroni, imati deficit ispod pet odsto jesu Bugarska (-2 odsto) i Belorusija (-4,7 odsto).

Ostale zemlje koje će ostvariti nešto niži deficit jesu Rusija (-5,3 odsto), Letonija (-5,4 odsto), Kipar (-5,6 odsto).

Što se tiče našeg regiona, najniži deficit u budžetu, predvidja MMF, imaće BiH (-5,8), a najviši Crna Gora (-10,4 odsto), dok se za Albaniju predvidja deficit od -8,4 odsto, Hrvatsku -8,1 odsto i Severnu Makedoniju -7,7 odsto. S

Srbija će, predviđa MMF, prema fiskalnom rezultatu, a u odnosu na ostale evropske zemlje, sa -8,1 odsto biti „na sredini“, ali ta finansijska institucija projektuje da će Srbija 2022. završiti bez deficita u budžetu i da će biti „na nuli“.

Sledeću godinu očekuje se da će naša zemlja završiti sa deficitom od – 1,6 odsto, što će, prema predviđanjima MMF, posle Bugarske (-1,1 odsto), biti najniži deficit u Evropi.

Izvor: Tanjug

Foto: qimono, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za osam meseci deficit budžeta Srbije iznosi 344,6 milijardi dinara

by bifadmin

Deficit budžeta Srbije za osam meseci ove godine iznosio je 344,6 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Prihodi su u tom periodu bili 808,4 milijarde dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.153 milijarde dinara, navedeno je na sajtu ministarstva.

U avgustu deficit je iznosio 20,9 milijardi dinara.

U avgustu su naplaćeni prihodi u iznosu od 97,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 89,7 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosio se na uplatu PDV u iznosu od 42,6 milijardi dinara, poreza na dobit u iznosu od 18,9 milijardi dinara i akciza u iznosu od 18,2 milijarde dinara.

Visoka naplata poreza na dobit rezultat je uplate ovog poreza prema godišnjem obračunu čiji je krajnji rok bio početak avgusta, navedeno je u saopštenju.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 7,5 milijardi dinara, dok je priliv donacija u avgustu iznosio 0,5 milijardi dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 118,6 milijardi dinara.

Kako je precizirano, rashodi za zaposlene, u avgustu su iznosili 25,7 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 25,5 milijardi dinara.

Subvencije su iznosile 24,8 milijardi dinara, s obzirom da je sa ove rashodne kategorije, kako je navedeno, isplaćena dodatna pomoć privrednicima u sklopu seta mera za borbu protiv efekata pandemije korona virusa.

Prema preliminarnim podacima, na nivou opšte države u periodu januar – avgust ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 339,9 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 263,9 milijardi dinara.

Javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je oko 26,61 milijardu evra, približno jednako kao i u julu, što je 56,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu.

Na kraju prošle godine javni dug je bio oko 23 milijarde evra, odnosno 52 odsto BDP-a.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Znatan rast budžetskog deficita i nagli rast zaduživanja Srbije

by bifadmin

Stanje ekonomije i finansija u Srbiji pokazuju da je epidemija redukovala privređivanje i uvećala troškove države; epilog je znatan rast budžetskog deficita i nagli rast zaduživanja.

Ukoliko tokom jeseni ili zime naiđe novi talas korona zaraze, biće i znatno teže. Doduše, Srbija ne bi bila izuzetak, mnoge države bi mogle lako da se nađu pred bankrotom.

Posle prvih sedam meseci, budžetski deficit Srbije je dostigao 2,8 milijrade evra, čak četiri petine od predviđenih 3,5 milijarde za celu godinu. Razlog je jasan, uvećani troškovi države uslovljeni naletom opasnog virusa.

Kako je ekonomija usporena, priliv u budžet je za pet odsto manji nego lane u istom periodu. Nasuprot tome, troškovi države su uvećani za 24,8 odsto. Reč je, pre svega, o pomoći države privredi da u teškim okolnostima očuva vitalnost.

Samo za podršku zaradama zaposlenih u najugroženijim delatnostima, Srbija je iz budžeta isplatila 1,35 milijarde evra. Efekat podrške je vidljiv, do sada su izostala masovnija otpuštanja.

Kamate narasle

No, epidemija traje znatno duže nego što se u početku predviđalo, pitanje je koliko dugo će država moći da podržava privredu i da pomaže pojedine slojeve stanovništva. Odgovor nije težak, onoliko koliko će se moći da se zadužuje.

Jer, podsetimo, ne postoji nikakva prikrivena državna ušteđevina koja bi se sada koristila. Jedini prihod države je onaj budžetski. A sve što se potroši iznad visine budžeta pokriva se pozajmicom.

Još u aprilu Srbija je emitovanjem sedmogodišnjih euroobveznica na londonskom tržištu pozajmila dve milijarde evra. Novac je uneo sigurnost u svakodnevni život, međutim cena zajma u otežanim uslovima nije izostala; kamata je 3,375 odsto.

Podsetimo, lane u jesen, takođe emitovanjem euroobveznica, Srbija se zaduživala uz kamatu od 1,25 odsto. Očito da je korona zaraza povećala procenu rizičnosti, bar prema viđenju investitora.

Percepcija investitora

Pre dve nedelje, Srbija se zadužila i emitovanjem dinarskih obveznica na rok od čak 12 godina. Mada je pred izlazak na domaće finansijsko tržište bilo skeptika, kupaca je bilo.

Istina, kamata je četiri odsto, naspram 3,8 odsto koliko je bila na srpske hartije emitovane u avgustu. Tokom februara, pre epidemije, Srbija je dugoročne dinarske pozajmice dobijala i uz prinos od 3,4 odsto.

Očigledno, cena zaduživanja je porasla. Bilo da je reč o kreditima u devizama ili dinarima. Šta je pak razlog da rastu kamata?

S obzirom na to da je inflacija minimalna, kurs dinara stabilan, preostaje jedino da su investitori povećali stepen rizičnosti plasiranja novca u Srbiju. Pojedine zemlje koje po ekonomskim parametrima tokom epidemije stoje uočljivo slabije od Srbije, posuđuju uz manju kamatu.

Tako, recimo, Hrvatska svojim euroobveznicama zajmi na pet godina uz samo 1,5 odsto prinosa. Prednost suseda, čija je glavna delatnost turizam ozbiljno pogođen zarazom, jeste članstvo u Evropskoj uniji, što u ovakvim situacijama investitori možda i previše boduju.

Stabilni inflacija i kurs dinara

Svakako da kamata raste što se dužnik više zadužuje. Rast prinosa od bezmalo 20 odsto za samo šest meseci na srpske dinarske obveznice, umnogome je posledica i aprilske evro pozajmice od dve milijarde evra.

Pogoršao se odnos visine duga naspram BDP i takav trend investitori percipiraju kao nov rizik. Rast kamata je pak prva posledica povišene rizičnosti. Ipak, mora se primetiti da je ugodno iznenađenje da ima ulagača spremnih da državi Srbiju, u jeku opasne epidemije, pozajmljuje na rok od čak dvanaest godina, i to u lokalnoj valuti.

Investitori, dakle, predviđaju da će na duže vreme u Srbiji biti stabilni i inflacija i kurs valute.
Tokom trajanja opasne boljke i sledstvene redukcije ekonomije, Srbija se, finansijski posmatrano, ponaša opreznije od većine zemalja. Svi se, i ne samo države, već i korporacije, zadužuju, pa je prema poslednjoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda ukupna zaduženost 3,3 puta veća od globalnog BDP, dok je zbir javnih dugova svih država sasvim blizu vrednosti jednogodišnje proizvodnje.

Korona epidemija je prinudila sve države da uvećavaju budžetske deficite i tako nastale rupe „krpe“ novim pozajmicama.

Virus prva briga

Istovremeno, MMF štetu nastalu kao posledicu pandemije procenjuje na 11.000 milijardi dolara, od čega polovina otpada na umanjeni budžetski priliv, polovina na pomoć države privredi i stanovništvu.

Međutim, rast kredita ima granicu koja zavisi od stanja ekonomije države. Mnoge države su gotovo dodirnule liniju do koje se može zaduživati pa je „dežurni svetski policajac“ upozorio da bi novi pandemijski talas mnoge države mogao dovesti pred bankrot, što zbog daljeg usporavanja ekonomije, što zbog sve skupljih kredita. Posebno su u opasnosti veće države u znatnoj meri oslonjene na turizam, poput Italije, Španije, Grčke, Turske, Hrvatske, Egipta…

Gotovo sve ove zemlje su važni ili veći naši ekonomski partneri, pa bi (i) tako novi nalet korona virusa ostavio ozbiljan pečat i na srpsku ekonomiju.

Očito, dok neobičan virus žari po svetu nema nam drugo do učiniti sve da njegovo prisustvo u Srbiji bude što manje. To će nam i narednih meseci biti prva obaveza, važna ne samo za zdravlje svakog od nas, već i za što bolje funkcionisanje ovdašnje ekonomije.

Izvor: 021.rs

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Javni dug Srbije na kraju jula 56,7 odsto BDP-a

by bifadmin

Prihodi su ostvareni u iznosu od 710,6 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.034,4 milijarde dinara, objavljeno je danas na sajtu ministarstva.

Deficit je julu iznosio 19 milijardi dinara. U tom mesecu su naplaćeni prihodi u iznosu od 131,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 117,3 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a, u iznosu od 51,9 milijardi dinara, i akciza u iznosu od 36,6 milijardi.

Kako je navedeno, visoka naplata poreza na dobit rezultat je uplate ovog poreza prema godišnjem obračunu čiji je krajnji rok početak avgusta.

Neporeski prihodi u julu ostvareni su u iznosu od 13,7 milijardi dinara, dok je priliv donacija iznosio 0,5 milijardi.

Rashodi su u navedenom mesecu izvršeni u iznosu od 150,5 milijardi dinara, pri čemu su izdaci za zaposlene iznosili 25,5 milijardi, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ i fondu SOVO 28,8 milijardi dinara.

Subvencije su iznosile 37,3 milijardi dinara, kako je objašnjeno, s obzirom na to da je isplaćena pomoć privrednicima u sklopu seta mera za borbu protiv efekata pandemije korona virusa.

Ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 330,4 milijarde dinara

Na nivou opšte države je, prema preliminarnim podacima, u periodu januar – jul ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 330,4 milijarde dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 257,9 milijardi, navedeno je u saopštenju.

Javni dug Srbije na kraju jula 56,7 odsto BDP-a

Javni dug Srbije iznosio je na kraju jula 26,579 milijardi evra, što je činilo 56,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupne direktne obaveze po stanju unutrašnjeg i spoljnjeg duga bile su 25,137 milijardi evra, a ukupne indirektne obaveze 1,442 milijarde evra, navedeno je danas na sajtu Ministarstva finansija.

Udeo javnog duga u BDP-u na kraju jula bio je manji za 0,6 procentnih poena u odnosu na kraj juna, kada je iznosio 57,3 odsto BDP-a, odnosno 26,870 milijardi evra.

Na kraju decembra prošle godine javni dug je bio 23,944 milijarde evra, što je činilo 52 odsto BDP-a.

Izvor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci