Tag:

direktori

Zašto su direktori najvećih svetskih kompanija Indijci?

by bifadmin 28. август 2023.

Priče o ljudima indijskog porekla koji postaju izvršni direktori američkih i globalnih kompanija dospevaju na naslovne strane sve češće, poslovne škole i korporativni časopisi se pitaju, u obliku studija ili priča, šta je to što Indijce pokreće?

Na ovo pitanje može se naći mnogo odgovora, ali, prvo, važno je postaviti ovaj fenomen u perspektivu.
Nije kao da je svaki Indijac koji krene na zapad neki svetlucavi genije. Kao prvo, ne dolaze svi da studiraju, a još manje studiraju STEM predmete ili idu u poslovne škole — dva uobičajena puta. Mnogi dolaze ne da studiraju, već samo da emigriraju, a čak i među studentskom i profesionalnom kohortom, mnogi odlaze u druge oblasti i rade anonimno. Neki drugi su zaglavljeni u ćorsokaku i mnogo se trude da bi došli do pozicija srednjeg nivoa, a treći se jednostavno vraćaju kući u Indiju.

Ali čak i ako uzmemo u obzir sve ovo, postoji mali deo Indijaca koji su postali globalne ikone industrije, zahvaljujući upornosti su dostigli vrhunac globalnog korporativnog sveta, kojim su dugo dominirali zapadni ljudi. Naravno, neki od njihovih uspeha — i brojeva — bili su preuveličani kao što je onaj koji tvrdi da 30 odsto Fortune 500 ima indijske izvršne direktore. Čista bunkum, naravno. Ali čak i da je 5 procenata (što bi ga činilo 25 generalnih direktora i bliže istini), to je izvanredno dostignuće za kohortu koja čini samo oko 1 procenat stanovništva SAD.

11 posto su imigranti

Prema analizi grupe Boardroom Insiders iz 2020. godine, otprilike 56 izvršnih direktora sa liste Fortune 500 (oko 11 posto) su imigranti. Oni dolaze iz 28 različitih zemalja, ali studija otkriva da je Indija Americi dala najviše izvršnih direktora — ukupno 10 u klasi kompanija F500 iz 2000. godine, a ne tako blisko slede Italija (4), Velika Britanija (3) , Tajvan (3), Argentina (3) i Brazil (3).

Od tada ih je bilo još nekoliko, uključujući, nedavno, Paraga Agravala na Tviteru i Radža Subramanijama u FedEk-u, da ne govorimo o onima izvan Amerike, kao što je Leena Nair, koja je podignuta na čelo francuske luksuzne modne kuće Chanel.

Nekoliko njih je takođe odstupilo ili otišlo u poslednjih nekoliko godina – posebno Indra Nooii iz PepsiCo-a i Ajai Banga iz Mastercard-a, obojica pioniri, ne samo zbog svog pola i religije (Banga je sik sa turbanom).

Sada se takođe protežu kroz industrije i sektore. Iako je uobičajena percepcija da su na visokom mestu u tehnološkoj industriji (sa najslavnijim Majkrosoftovim Satjom Nadelom i Guglovim Sundarom Pičaijem), možete ih videti u bankarstvu i finansijama, konsaltingu, medicini i farmaciji, modi i odeći, logistici i infrastrukture, pa čak i u maloprodaji.

Albertsons, drugu po veličini američku trgovinu namirnicama sa više od 2.500 prodavnica, sada vodi Indijanac Vivek Sankaran. Prošlog meseca, u jednoj od najvećih prekretnica za zajednicu, FedEk, globalna kurirska kompanija koja nikada nije imala generalnog direktora osim svog osnivača Freda Smita u 50 godina svog postojanja, unapredio je Raja Subramanijama u ugao.

Indijske žene su napravile senzaciju

Kao i u mnogim sferama, žene su beznadežno nedovoljno zastupljene u korporativnoj sferi, čineći samo 41 od 500 izvršnih direktora u Fortune 500. Ali čak i ovde, indijske žene su napravile senzaciju – vraćajući se na pionirski rad Indre Nooiija kao izvršnog direktora PepsiCo-a, razbijajući stakleni plafon za druge žene da prate. Godine 2020. Kanađanka Sonja Singal, rođena u Indiji, imenovana je za predsednika i izvršnog direktora brenda odeće GAP.

Indijski izvršni direktori se ljuljaju – i vladaju

Mesec dana kasnije, Reshma Kevalramani postala je prva žena izvršni direktor velike američke biotehnološke kompanije, Vertek Pharmaceuticals. Nedavno je Leena Nair, Keralitka koja je odrasla u Nagpuru, imenovana za šefa Chanel, francuske modne firme koju kontroliše porodica.

Naravno, nisu svi oni prožeti uspehom i dobrom štampom. Krajem prošle godine, Vishal Garg, izvršni direktor kompanije za hipotekarne kredite Better.com, vredne više milijardi dolara, stekao je nadimak „prorok Zoom-a“ nakon što je bezbedno otpustio 900 zaposlenih preko Zoom poziva na Badnje veče. Drugi korporativni ljudi, posebno Rajat Gupta, bivši iz McKinseia, otišli su u zatvor zbog navodnih prekršaja.

Ali oni su više izuzetak nego pravilo. I upravo sada, indijski izvršni direktori se ljuljaju – i vladaju.
Dakle, koja je magična formula koja je uzdigla toliko rukovodilaca rođenih u Indiji ili indijskog porekla u kancelariju na uglu? Ne postoji jedan odgovor na pitanje koje se još proučava.

Izvor: Blic/Zawya
Foto: Pixabay

28. август 2023. 0 komentar

Čak 80 odsto generalnih direktora u svetu ima pesimističke prognoze za 2023.

by bifadmin 18. јануар 2023.

Anketa revizorsko-konsultantske kompanije PwC pokazala je da 73 odsto generalnih direktora u svetu veruje da će doći do pada globalnog ekonomskog rasta u narednih 12 meseci, saopšteno je iz ove kompanije.

U anketi je učestvovalo 4.410 generalnih direktora u 105 zemalja i teritorija, a sprovedena je tokom oktobra i novembra 2022. godine.

„Ova sumorna prognoza predstavlja najpesimističniju prognozu globalnog ekonomskog rasta još od pre 12 godina kada smo počeli da postavljamo ovo pitanje i značajno odstupa od optimističnih prognoza za 2021. i 2022. godinu, kada je dve trećine učesnika u anketi smatralo da će doći do poboljšanja ekonomskih prilika“, navodi se u saopštenju kompanije PwC.

Istaknuto je da skoro 40 odsto izvršnih direktora misli da za desetak godina njihove organizacije neće biti ekonomski održive ukoliko nastave da posluju na isti način.

Došlo je do drastičnog pada od 26 odsto pouzdanja izvršenih direktora u buduće izglede za rast sopstvenih kompanija u odnosu na prošlu godinu, što je najveći pad od finansijske krize iz 2008-2009. godine kada je iznosio 58 odsto.

Generalni direktori predviđaju mnogobrojne neposredne izazove vezane za profitabilnost u sopstvenim privrednim sektorima u narednih 10 godina.

Promene u navikama potrošača utica će na profitabilnost

Više od polovine (56 odsto) smatra da će promene u navikama potrošača uticati na profitabilnost, a slede promene regulative (53 odsto), manjak adekvatne radne snage/veština (52 odsto) i tehnološke promene (49 odsto).
Generalne direktore najviše brinu inflacija, makroekonomska nestabilnost i geopolitički konflikt.

Rat u Ukrajini i rastuća zabrinutost zbog geopolitičkih žarišta u drugim delovima sveta naterali su poslovne lidere da preispitaju različite aspekte poslovnih modela, gde se gotovo polovina ispitanika odlučuje za povećani nivo ulaganja u sajber bezbednost ili zaštitu privatnosti podataka (48 odsto), korigovanje lanaca snabdevanja (46 odsto), ponovnu procenu tržišnog učešća ili probijanje na nova tržišta (46 odsto), ili kroz diverzifikaciju ponude proizvoda, odnosno usluga (41 odsto).

Reagujući na trenutnu privrednu klimu, direktori nastoje da smanje troškove i podstaknu rast prihoda.

Nešto više od polovine ispitanika (52 odsto) izveštava o smanjenju troškova poslovanja, dok 51 odsto izveštava o povećanju cena, uz 48 odsto onih koji izveštavaju o diverzifikaciji ponude proizvoda i usluga.

Ipak, više od polovine, odnosno 60 odsto se izjasnilo da ne planira da smanji broj radnika u narednih 12 meseci.

Velika većina generalnih direktora, 80 odsto, navode da ne planiraju smanjenje zarada kako bi zadržali talentovane radnike i ublažili trend napuštanja zaposlenja.

„Rizici sa kojima se danas suočavaju organizacije i društvo u celini ne mogu se rešavati samostalno niti izolovano. Zbog toga izvršni direktori moraju nastaviti da sarađuju sa širokim spektrom interesnih strana iz javnog i privatnog sektora kako bi delotvorno ublažili te rizike, izgradili poverenje i kreirali dugoročnu vrednost – za sopstvena preduzeća, društvo i planetu“, rekao je globalni predsednik kompanije PwC Bob Moric.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

18. јануар 2023. 0 komentar

Ekonomija

SAD: Zarade direktora 399 puta veće od radničkih

by bifadmin 5. октобар 2022.

Zarade američkih direktora u 2021. su proseku bile 399 puta veće od radničkih plata, pošto su tokom pandemije rasle bržim tempom, saopštila je neprofitna organizacija Economic Policy Institute.

Ovo je najveća razlika otkada se mere i upoređuju zarade rukovodilaca i radnika. Poređenja radi, godinu dana ranije su bile 366 puta veće, a 1965. godine zarade direktora bile su 20 puta veće od prosečnih radničkih zarada.

Kada se sagledaju svi njihovi legalni prihodi, od 1978. godine zarade rukovodilaca kompanija porasle su čak za 1.460 odsto, a tempo tog rasta bio je posebno ubrzan od početka pandemije i prateće ekonomske krize. Između 2019. i 2021. plate direktora porasle su za 30,3 odsto a radnika za 3,9 procenta, bar onih koji tokom krize nisu izgubili poslove.

Ovo su podaci iz istraživanja koje je obuhvatilo 350 najvećih američkih kompanija. Direktori tih kompanija su prošle godine u proseku zarađivali 27,8 miliona dolara godišnje.

Izveštaj možete pogledati ovde.

Foto: Adam Nir, Unsplash

5. октобар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Evropski parlament: Do 2026. trećina direktorskih pozicija ženama

by bifadmin 9. јун 2022.

Nakon decenije blokade u Veću, Evropski parlament i države članice EU-a posle decenije blokade u Veću, konačno su se složili oko akta o povećanju broja žena u upravnim o dborima, piše Jutarnji list.

Privremeni sporazum, postignut sinoć, ima cilj da osigura ravnopravnost polova u upravama trgovačkih društava koja se kotiraju na berzama u Uniji.

Jutarnji piše da je devet zemalja do sinoć bilo protiv tog predloga -Nemačka, Holandija, Danska, Estonija, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Švedska i Slovačka, tvrdeći kako bi to pitanje trebalo biti regulisano na nacionalnoj nivou.

Tokom poslednjih deset godina, na starom kontinentu ostvaren je određeni napredak u pogledu rodne ravnopravnosti u upravama. Međutim, taj je napredak bio neujednačen te je u oktobru 2021. u proseku bilo samo 30,6 odsto članica i samo 8,5 odsto predsednica upravnih odbora, što je porast u odnosu na 10,3 odsto, odnosno tri odsto u 2011. godini.

Postoje i značajne razlike među država članicama, pri čemu je u Francuskoj 45,3 odstoo žena članica u upravnim odborima, dok ih je na Kipru samo 8,5 odsto.

Većina, 18 od 27 zemalja EU, godinama je podržavala dogovor o povećanju broja žena u odborima, ali to nije bilo dovoljno jer je za usvajanje bilo potrebno osigurati kvalifikovanu većinu, što je značilo da predlog treba da podrže države koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU-a.

Prevagu donela Nemačka

“Prevagu na poslednjem sastanku Veća donela je Nemačka, koja je dolaskom koalicije socijaldemokrata, zelenih i liberala, konačno mogla glasati za usvajanje predloga. To je otvorilo put za početak pregovora s Evropskim parlamentom, te je nakon tri kruga pregovora donet privremeni sporazum”, piše Jutarnji list.

Nakon što Parlament i Veće službeno odobre sporazum, Direktiva će stupiti na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU-a.

Države članice trebale bi Direktivu da implentiraju dve godine nakon usvojanja.

Prema Direktivi o ženama u upravnim odborima, do 30. maja 2026. godine bi najmanje 40 odsto neizvršnih direktorskih mesta ili 33 odsto svih direktorskih pozicija trebale da zauzimaju žene.

Cilj bi se postigao, prenosi ovaj list, davanjem prednosti kandidatu nedovoljno zastupljenog pola kada se jednako kvalifikovane osobe prijave za isti posao.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

9. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

PwC: Optimizam direktora u svetu najveći u poslednjoj deceniji

by bifadmin 18. јануар 2022.

Više od tri četvrtine generalnih direktora u svetu predviđa privredni rast ove godine, što je najveći nivo optimizma u poslednjih deset godina, pokazuje najnovije istraživanje kompanije PwC. Indija prednjači u optimizmu, dok se direktori u SAD ne pouzdaju previše u globalnu ekonomiju. Kao najveće pretnje poslovanju u ovoj godini, direktori navode sajber kriminal, zdravstvene rizike i makroekonomsku nestabilnost.

Generalni direktori u svetu su izrazito optimistični u pogledu privrednog rasta u ovoj godini, pokazuje najnovije godišnje istraživanje kompanije PwC, sprovedeno među više od 4.400 generalnih direktora u 89 zemlje. Uprkos brojnim otežavajućim okolnostima na tržištu zbog poremećaja izazvanih pandemijom korona virusa, više od tri četvrtine ispitanika predviđa da će se globalna ekonomija poboljšati, dok samo 15% očekuje pogoršanje ekonomskih prilika.

Ovo je velika razlika u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, kada je više od polovine generalnih direktora predviđalo pad ekonomije, i najveći nivo optimizma u poslednjoj deceniji, ističe se u izveštaju.

Rekordni optimizam u Indiji, najnepoverljiviji u SAD

Premda preovlađuju pozitivna očekivanja, ona veoma variraju od zemlje do zemlje. Optimizam je najveći u Indiji, gde čak 94% ispitanika predviđa rast svetske privrede u ovoj godini, isto misli 88% njihovih kolega u Japanu i 83% direktora u Velikoj Britaniji. Optimizam je izrazito porastao i u Italiji, gde pozitivna predviđanja iznosi 89% ispitanika, dok je u Francuskoj broj anketiranih koji očekuju globalni rast porastao najviše za godinu dana, čak za četvrtinu, dostigavši 85% anketiranih.

Najveći pad optimizma u vezi sa globalnim ekonomskim kretanjima zabeležen je u SAD, gde je prošle godine 88% direktora verovalo u globalni oporavak, dok je takvih 77% ove godine. Manje optimizma među anketiranima evidentirano je i u Kini, i to za 9%, u Brazilu je optimizam pao za 7%, a u Nemačkoj za 4%.

Mada se generalni direktori u SAD ne pouzdaju previše u globalnu ekonomiju, relativno su uvereni u rast svojih kompanija, pri čemu je 40% njih potpuno uvereno da će postići rast prihoda u 2022. godini. Direktori u Indiji pokazuju istu uverenost kada su u pitanju izgledi njihovih kompanija.

Ekologija na začelju

Istraživanje pokazuje da je sigurnost direktora u rast kompanijskih prihoda veća, što je veće poverenje koje su klijenti iskazali prema kompaniji tokom pandemije. Takođe, uočena je povezanost između poverenja klijenata i spremnosti kompanije da u svom poslovanju u potpunosti eliminiše emisije štetnih gasova. Nalazi, međutim, pokazuju da se tek nešto više od petine kompanija obavezalo da sprovodi odgovarajuću strategiju za postizanje takvog cilja.

Među njima je najviše kompanija koje posluju u energetici i komunalnim uslugama, a slede kompanije iz oblasti telekomunikacija i finansijskog sektora. Oko dve trećine (65%) ispitanika čije kompanije imaju prihod od 25 milijardi dolara ili više, obavezalo se na primenu „net-zero“ strategije, u poređenju sa 10% kompanija čiji je prihod manji od 100 miliona dolara.

Tri najveće pretnje

Generalni direktori kao najveće pretnje poslovanju u ovoj godini označavaju sajber kriminal (49%) i zdravstvene rizike (48%). Veliki broj njih (43%) brine i makroekonomska nestabilnost, naročito negativni uticaji koje može izazvati inflacija, kolebanje BDP-a i problemi na tržištu radne snage.

Rangiranje najvećih pretnji zavisi i od sektora u kojima kompanije posluju. Primera radi, tri četvrtine direktora koji posluju u sektoru hotelijerstva i zabave najviše brinu zbog zdravstvenih rizika, dok skoro polovina ispitanika u sektoru energetike, rudarstva i komunalnih usluga smatra da su klimatske promene ključna pretnja, što je za 15% više u poređenju sa drugim industrijama.

Naime, samo jedna trećina direktora u ukupnom istraživačkom uzorku je navela klimatske promene kao primarni problem, ali uz očekivanja da one ipak neće biti presudne za ostvarivanje poslovnih rezultata u ovoj godini.

SAD, najatraktivnije tržište za rast poslovanja

Procene najvećih rizika se razlikuju i zavisno od regiona u kojima ispitanici posluju. U azijsko-pacifičkom regionu, 58% generalnih direktora je duboko zabrinuto zbog mogućih zdravstvenih rizika, sa izuzetkom Kine gde takve zebnje na prvo mesto stavlja 42% anketiranih. To je manje u odnosu na SAD, gde su zdravstvene pretnje prioritetne za 44% direktora, ali više nego u zapadnoj Evropi, gde je ovaj rizik najveći za 37% anketiranih.

Nasuprot tome, samo 44% generalnih direktora u azijsko- pacifičkom regionu je veoma zabrinuto zbog sajber pretnji, sa izuzetkom Australije (71%), dok je to najveći rizik za 61% direktora u SAD i polovinu direktora u zapadnoj Evropi.

Više od dve petine ispitanika ocenjuje da njihove kompanije imaju najbolje prilike za rast poslovanja na tržištu SAD, sledi Kina (27%), a zatim Nemačka (18%) i Velika Britanija (17%). Velika Britanija je među primarnim stranim tržištima za 37% direktora u SAD, dok 29% anketiranih u Kini smatra da su SAD među tri najvažnija strana tržišta za poslovanje njihovih kompanija u ovoj godini, a slede Australija (24%), Nemačka (23%) i Japan (23%).

18. јануар 2022. 0 komentar

Politika i društvo

Koje osobine vas kandiduju za lošeg rukovodioca ili političara?

by bifadmin 13. април 2021.

Jedan od velikih problema savremenog društva, ali i nekih ranijih epoha, je što su često na pozicijama moći ljudi koji nisu sposobni da istu iskoriste na razuman način. U prošlosti je razlog za to bila činjenica da se vlast nasleđivala, a danas – to što najveću želju za moći imaju nemilosrdne i osobe sa izraženim narcisoidnim tendencijama, koje su slabo sposobne da osete empatiju.

Iako smo skloni mišljenju da mi kao narod uvek najgore prođemo, pogotovu kada se radi o izboru vlasti, ovaj problem je zapravo zastupljen u celom svetu. Prema pisanju portala The Conversation, problematiku loših lidera najbolje opisuje psihološki koncept „mračnih trijada“ odnosno zloglasnih osobina ličnosti: psihopatije, narcisoidnosti i makevijalizma. One se vrlo često preklapaju, tako da će osoba koja poseduje jednu od ovih osobina, često imati i drugu.

Takve osobe teško mogu da vide svet iz tuđe perspektive, i zato im nemaju moć da saosećaju sa drugima. Nemaju ni izražen osećaj krivice niti bilo koju drugu kočnicu koja bi zauzdala njihovo nemoralno ponašanje. Za većinu njih je zajedničko osećanje superiornosti za koje misle da im daje pravo da se ponašaju kako žele.

Kada se radi o izboru karijere, zanimljivo je da ljude sa ovakvim osobinama često privlače rukovodeće pozicije u politici i korporativnom svetu. Budući da imaju velike ambicije i da su spremni na sve da bi osvojili ovakve pozicije, često i uspeju u nameri da se nađu na njima. Naravno, to ne znači da su svi direktori ili političari ljudi sa ovakvim tendencijama, već da među njima ima i onih koji su se beskrupuloznošću probili na ta mesta, i koji često služe kao stereotip za određeni tip ponašanja.

Jer, kada “postanu neko”, možete ih prepoznati po izraženoj autoritarnosti, a u velikom broju slučajeva i po konzervatnivnijim političkim stavovima. Oni često guše slobodu izražavanja ali i svaku potencijalnu kritiku, opsednuti su idejama nacionalnog prestiža i ponekad stigmatizuju manjine u svom društvu. I gotovo uvek su veoma korumpirani.

Kako pronaći bolje kandidate za rukovodeća mesta?

Pitanje od milion dolara, na koje se nude veoma interesantni odgovori. Pojedini stručnjaci čak predlažu prilično kontroverzan pristup – psihoanalizu kandidata za rukovodeća mesta u korporacijama i državi u potrazi za osobinama iz korupsa “mračne trijade”.

To bi, kažu, podrazumevalo i vraćanje u njihovo detinjstvo i ispitivanje da li je kod njih bilo ranih znakova psihopatskog ponašanja, i to kroz razgovor sa njihovim vaspitačima, učiteljima i profesorima.

Ovaj predlog je jedan od najkontroverznijih iz više razloga, ali izdvojimo jedan – zato što se tako zadire u privatne podatke kandidata za određenu poziciju. Možda je ipak bolje raditi na jačanju institucija koje bi ograničavale svako nemoralno ponašanje političara ili direktora neke velike kompanije.

Foto: Pixabay

13. април 2021. 1 komentar

Ekonomija Vesti

Tri četvrtine generalnih direktora predviđa oporavak i rast ekonomije ove godine

by bifadmin 11. март 2021.

Čak 76% direktora u svetu smatra da će doći do poboljšanja globalnog ekonomskog rasta u 2021. godini. Većina kompanija vidi SAD kao prioritetno tržište za povećanje prihoda, a širenje dezinformacija kao jedan od deset najvećih rizika, pokazuje najnovije globalno istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije PwC.

Godinu dana od proglašenja pandemije izazvane koronavirusom COVID-19, generalni direktori iskazuju rekordno visok nivo optimizma u pogledu oporavka svetske privede – 76% poslovnih lidera u svetu predviđa poboljšanje izgleda za rast ekonomije u 2021.godini.

Podaci su dobijeni na osnovu analize rezultata 24. godišnje ankete društva PwC koja je ove godine sprovedena među 5050 generalnih direktora u 100 država i teritorija u toku januara i februara 2021. godine.
Procenat generalnih direktora koji iskazuju uverenost u rast ekonomije je veći nego 2020. godine (22%) odnosno 2019. godine (42%) i predstavlja najveći stepen optimizma otkako je ovo pitanje uvršteno u upitnik 2012. godine.

Vakcina pogurla optimizam, ali je nejednako raspoređen

Optimizam generalnih direktora u pogledu globalnog ekonomskog rasta posebno je izražen u državama Severne Amerike i Zapadne Evrope, gde 86%, odnosno 76% generalnih direktora očekuju bolje izglede za privredni rast u godini koja predstoji.
“Nakon godine koju su obeležile ljudske tragedije i veoma teška ekonomska situacija, ohrabruje to što lica nadležna za donošenje investicionih odluka i zapošljavanje oprezno izražavaju optimizam u pogledu godine koja je pred nama. Generalni direktori veruju da će se stanje vratiti na poziciju pre korona krize, kao i u rast privrede ohrabreni brzim razvojem vakcine i početkom sprovođenja programa imunizacije stanovništva u mnogim delovima sveta,” rekao je Bob Moric (Bob Moritz), predsednik mreže društava PwC.

Generalni direktori iskazuju veći stepen optimizma i kada je reč o budućnosti njihovih kompanija. Oko 36% ispitanika navodi da su “veoma uvereni” da će njihova kompanija ostvariti rast prihoda u narednih 12 meseci, što je više nego 2020. godine kada je taj procenat iznosio 27%.

Premda je na globalnom nivou stepen optimizma u porastu, on se značajno razlikuje među sektorima privrede i reflektuje različit stepen uticaja pandemije na ponašanje potrošača.

Generalni direktori u sektoru za informacione tehnologije i telekomunikacije, njih 45%, odnosno 43%, pokazuju najveći stepen optimizma. Međutim, direktori u sektoru logistike I transporta (29%), kao i hotelijerstva i zabave (27%) su među onima koji su najmanji uvereni da će moći da ostvare rast prihoda u narednih 12 meseci.

SAD prednjače nad Kinom

SAD prednjače u odnosu na Kinu, kao prioritetna destinacija na kojoj će kompanije ostvariti rast prihoda Rezultati ankete pokazuju da SAD prednjače u odnosu na Kinu za sedam procentnih poena kao prioritetno tržište koje rukovodioci biraju za ostvarivanje rasta prihoda u narednih 12 meseci (SAD:35%; Kina: 28%). SAD su 2020. godine bile za samo jedan procentni poen ispred Kine.

Najnoviji politički događaji i postojeće tenzije uticali su na stavove američkih generalnih direktora. Oni se polako okreću od Kine kao pokretača rasta i pažnju usmeravaju ka Kanadi I Meksiku; u poređenju sa 2020. godinom, interesovanje američkih generalnih direktora za Kanadu i Meksiko poraslo je za 78%. Međutim, kineski poslovni lideri pokazuju sve veće interesovanje za velike ekonomije kao što su SAD, Nemačka i Japan – prioritetna tržišta za izvoz proizvoda i usluga.
Nemačka je zadržala treće mesto na listi destinacija tj. tržišta na kojima će kompanije ostvarivati rast prihoda (17%), dok se Ujedinjeno Kraljevstvo nakon Bregzita popelo na četvrto mesto (11%) prestigavši Indiju (8%). Japan se takođe popeo na rang listi i postao šesto najprivlačnije tržište za ostvarivanje rasta prihoda pretekavši Australiju koja je prošle godine bila na toj poziciji.

Rizik od klimatskih promena na začelju

Procenat generalnih direktora koji izražavaju zabrinutost zbog klimatskih promena porastao je sa 24% koliko je iznosio 2020. godine na 30% koliko iznosi 2021. godine. To predstavlja marginalno povećanje u kontekstu Konferencije UN o klimatskim promenama COP26 koja se ove godine održava u Glazgovu u Velikoj Britaniji.
Na rang listi rizika po rast i razvoj privrede, kako ih vide generalni direktori, klimatske promene se nalaze tek na devetom mestu. Osim toga, dodatnih 27% generalnih direktora navodi da zbog klimatskih promena „uopšte nisu zabrinuti“, odnosno da „nisu preterano zabrinuti“.

Razlog tome mogao bi da bude i taj što se klimatske promene ne doživljavaju kao neposredna pretnja rastu i razvoju privrede u poređenju sa drugim pretnjama kao što su pandemija, preopterećenost propisima i rizik od visokotehnološkog kriminala.

Međutim, 39% anketiranih generalnih direktora smatra da njihova organizacija treba da uradi više kako bi „odmerila“ efekte svojih aktivnosti na životnu sredinu. Njih 43% smatra da organizacija treba da uradi više kako bi se o efektima tih aktivnosti „izveštavalo“, što pokazuje da je udeo koji ova tema ima u oblasti obelodanjivanja značajno veći od udela bilo koje druge teme.

Raste zabrinutost zbog širenja dezinformacija

Ne iznenađuje što se pandemije i kriza zdravstvenog sistema nalaze na vrhu liste rizika koji utiču na izglede za rast prihoda kompanije, i to ispred straha od preopterećenosti propisima, koji je za generalne direktore širom sveta predstavljao zabrinjavajuću pojavu od 2004. godine. Rastuća digitalna ekonomija povećava rizik od visokotehnološkog kriminala, posebno direktore u SAD i Zapadnoj Evropi, gde se ovaj rizik smatra većim rizikom nego što je rizik od pandemije.

Osim toga, zabrinutost zbog širenja dezinformacija ubrzano se penje na rang listi stavki koje izazivaju zabrinutost generalnih direktora (28% u poređenju sa16%: 2020), što ima odraza na izbore, reputaciju, javno zdravlje i dodatno doprinosi padu poverenja čitavog društva.

U 2020. godini samo 19% ispitanika je iskazalo zabrinutost zbog neizvesnosti u pogledu poreske politike, dok je ove godine to kao rizik označila skoro trećina direktora, očekujući da će zbog povećavanja državnih dugova morati da rastu i porezi.

Ulaganja u digitalne tehnologije

Uprkos porastu broja poslovnih lidera koji izražavaju zabrinutost zbog visokotehnološkog kriminala, manje od polovine generalnih direktora ima u planu ulaganja u digitalne tehnologije. Među njima, najveći broj planira da poveća sredstva za zaštitu od visokotehnološkog kriminala i očuvanje poverljivosti podataka za 10%, pa i više.
U isto vreme, 36% direktora ima u planu da koristi tehnologije I automatizaciju procesa sa ciljem da svoje zaposlene učine konkurentnim, što je dvostruko veći broj nego 2016. godine.

11. март 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Više od 20 državnih preduzeća posluje bez direktora

by bifadmin 24. септембар 2020.

Transparentnost Srbija upozorava da su na čelu 22 državna preduzeća vršioci dužnosti direktora kojima je istekao zakonski određen mandat, te da su odluke koje donose nezakonite.

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da je podnela predlog za brisanje nezakonitih zastupnika javnih preduzeća iz registra APR, javlja Fonet, a prenosi portal 021.

Kako se navodi u predlogu, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu samo devet ima direktore izabrane na konkursu, kao što nalaže zakon, dok su u 22 državna preduzeća na čelu vršioci dužnosti. Za tri državna preduzeća nije bilo moguće utvrditi u kojem je statusu direktor.
Od 22 slučaja „v.d. stanja“, u čak 19 njih je istekao mandat vršiocu dužnosti direktora, koji je zakonom ograničen na najduže 12 meseci.

Nezakonito donošenje odluka

Transparentnost Srbija upozorava da su sve odluke i ugovori koje je potpisalo tih 19 građana, koji nezakonito rukovode javnim preduzećima posle isteka mandata, pravno ništavni. To je već utvrđeno najmanje jednom sudskom presudom, kada je zaposleni dobio spor protiv Pošte Srbije, jer je rešenje protiv njega doneto na osnovu pisanog ovlašćenja v.d. direktorke, kojoj je istekao mandat.
S obzirom da ovakvo nezakonito stanje može doneti nesagledive štetne posledice, Transparentnost Srbija podnela je Ministarstvu privrede predlog da za tih 19 preduzeća obavi nadzor, o tome obavesti Vladu Srbije kao osnivača i inicira pokretanje postupka za izbor direktora.

Javni konkursi bez kraja

Ova organizacija je, takođe, dostavila Agenciji za privredne registre inicijativu da pokrene postupak promene podataka o zastupnicima javnih preduzeća u registru i na taj način spreči dalje štetne posledice, koje netačni podaci mogu proizvesti u pravnom poretku i prometu.
Transparentnost Srbija navodi da je prikupila detaljne podatke o imenovanjima direktora i v.d. direktora svih 34 preduzeća u periodu od 2012. godine, kada je usvojen Zakon o javnim preduzećima. Ovim zakonom su javni konkursi za izbor direktora postali obavezni, ali u nekim državnim preduzećima od tada nije okončan nijedan konkurs i imaju vršioce dužnosti već sedam ili osam godina.

Rekorder Putevi Srbije

Rekord drže Putevi Srbije, u kojima v.d. status direktora traje već devet godina.
Javna preduzeća koja trenutno nemaju zakonite direktore ili vršioce dužnosti su: Kopaonik, Stara planina i Uvac, Državna lutrija, Elektroprivreda Srbije, Emisiona tehnika i veze, Mreža Most, Koridori Srbije, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Putevi Srbije, rudnici Resavica, Srbija kargo, Srbija voz, Železnice Srbije, Srbijagas i Srbijašume.
Za javno preduzeće Šar planina nije moguće utvrditi u kakvom statusu je direktror, ali sudeći po dostupnim podacima ni ono nema zakonitog direktora.
Vršioci dužnosti rukovode i Transnaftom, Infrastrukturama železnica Srbije i Golubačkim gradom, ali njima mandat još nije istekao.

24. септембар 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Direktori ne veruju zaposlenima koji rade od kuće da se „ubijaju“ od posla

by bifadmin 10. август 2020.

Većina menadžera u svetu je izrazila veoma negativan stav prema učincima zaposlenih koji rade od kuće. Mnogi od njih svakodnevno proveravaju svoje radnike i sumnjaju u njihovu motivaciju ali i sposobnosti da kvalitetno rade u novim uslovima. Zaposleni se najviše žale na očekivanja šefova da stalno budu na raspolaganju. Kažu da se kod takozvanog „rada od kuće“ više ne zna šta je posao a šta kuća, odnosno pravo na privatni život.

Više od 40% menadžera u svetu je izrazilo sumnju da u uslovima masovnog rada na daljinu mogu efikasno da upravljaju radnicima, dok je skoro 60% direktora ocenilo da zaposleni koji rade od kuće imaju slabiji učinak nego kada posao obavljaju u kancelariji.

Preko dve trećine njih je skeptično da zaposleni koji rade „na daljinu“ mogu da ostanu dugoročno motivisani, a više od četvrtine smatra da njihovi radnici nemaju potrebne veštine za kvalitetan rad od kuće.
Šta više, skoro jedna trećina direktora je kontrolisala zaposlene kako obvaljaju posao u kućnim uslovima, pokazuje istraživanje koje je časopis „Harvard Business Review“ sproveo među više od 1.200 menadžera u 24 zemlje.

Direktori smatraju da gube kontrolu

U istraživanju se zaključuje da za razliku od tehnoloških kompanija i dobrog dela medija koji rad od kuće „dižu u nebesa“, većina direktora koji posluju u različitim industrijama ima vrlo negativan stav o učincima ovakvog načina poslovanja.
Zbog osećaja da gube kontrolu nad tim koliko i kako zaposleni rade kada nisu u kancelariji, mnogi direktori vrše dodatni pritisak na zaposlene. To radnicima čini posao još stresnijim, dok se i sami bore da se prilagode potpuno novoj situaciji i usklade poslovne i privatne obaveze.

Muškarci znatno nepoverljiviji od žena

Zanimljivo je da čak i menadžeri koji imaju više iskustva sa ovakvim načinom rada, odnosno rade u industrijama gde je rad od kuće bio zastupljeniji i pre pojave pandemije – većinom nisu zadovoljni učincima svojih zaposlenih. Pri tom, „nevernih Toma“ je mnogo više među muškarcima, nego među ženama koje zauzimaju rukovodeće pozicije.
Istraživanje je pokazalo i da su prema zaposlenima nepoverljiviji mlađi menadžeri, posebno oni ispod 30 godina starosti, kao i da njima mnogo više nedostaje samopouzdanja da mogu efikasno da upravljaju procesima za koje su zaduženi.

Zaposleni: ne zna se šta je posao a šta kuća

S druge strane, preko polovine anketiranih radnika se izjasnilo da ih njihovi direktori pojačano, ili stalno proveravaju koliko i kako rade od kuće. Više od trećine je izjavilo da njihovi pretpostavljeni otvoreno sumnaju u njihove sposobnosti da kvalitetno obavljaju svoje radne zadatke kada nisu u kancelariji.

Ipak, najveći broj anketiranih radnika je izjavio da im kod rada „na daljinu“ najviše smeta to što njihovi šefovi očekuju „da stalno budu na raspolaganju“ u bilo koje doba.

Za razliku od direktora, njihovo viđenje radnog učinka je potpuno suprotno – kažu da rade mnogo više nego u kancelariji i da se kod takozvanog „rada od kuće“ više ne zna šta je posao a šta kuća, odnosno pravo na privatni život.

10. август 2020. 0 komentar