Home Tags Posts tagged with "dohodak"
Tag:

dohodak

EkonomijaVesti

Godišnji porez na dohodak platiće 29.810 građana

by bifadmin

U Srbiji podneto 29.810 prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana

U Srbiji se i pored nominalnog rasta plata ne povećava broj onih koji imaju prihode dovoljno velike da bi ušli u grupu građana koji uopšte plaćaju porez na godišnji prihod, što se u svetu podrazumeva već za nižu srednju klasu.

Poreska uprava Srbije je primila 29.810 prijava za plaćanje, odnosno utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2022. godinu, koje se od ove godine podnose isključivo u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave „ePorezi“, saopšteno je danas.

Obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak imali su građani koji su u 2022. godini ostvarili dohodak veći od 3.719.376 dinara (oko 31.700 evra), odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Najveći broj prijava u Beogradu

Najveći broj prijava u Beogradu podnet je, naravno, u Beogradu – 19.914.

Prijavljeni prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od 100 do 800 miliona dinara (852.000 evra do 6,8 miliona evra), navodi se u saopštenju Poreske uprave.

Od sto najvećih prijavljenih prihoda, 65 odsto pripada obveznicima sa teritorije Beograda, a među građanima koji su podneli prijave 90 odsto su domaći državljani a 10 odsto su strani državljani.

Najčešće prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista i pravnik.

Od ukupnog broja prijavljenih obveznika čak 91 odsto su muškarci.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Godišnji porez na dohodak građana umesto po rešenju plaćaće se po sistemu samooporezivanja

by bifadmin

Svi građani koji su 2022. zaradili više od 3.719.376 dinara, što je trostruki iznos prosečne godišnje zarade, moraju da prijave i plate porez na dohodak

Uskoro ćemo saznati koliko iznosi najveća prijavljena zarada u Srbiji, koliko to „dinarskih milionera“ imamo i u kojim gradovima ih ima najviše, jer je juče bio poslednji rok za plaćanje poreza na dohodak građana u 2022. godini.

Prema podacima od prošle godine, najveći prijavljeni prihod za 2021. iznosio je 2.115 miliona dinara (17,9 miliona evra). Kako je to bilo prethodnih godina, najveće plate i obavezu plaćanja ovog poreza uglavnom imaju oni koji rade kao menadžeri, direktori, inženjeri, programeri, ekonomisti i pravnici.

Već popunjena prijava

Inače, novina za ovu godinu je da se godišnji porez na dohodak građana obračunava i plaća po sistemu samooporezivanja, umesto po rešenju, kako je to bilo ranije.

Poreska uprava Srbije je obveznicima prvi put ponudila unapred popunjenu poresku prijavu, koja obuhvata sve prihode ostvarene u 2022. godini. To znači da svi građani koji su prošle godine zaradili više od 3.719.376 dinara (više od 31.700 evra), što je trostruki iznos prosečne godišnje zarade u Srbiji, moraju da prijave i plate porez na dohodak.

Prag oporezivanja je za oko 500.000 dinara veći u odnosu na prethodnu godinu, kada je bio 3,2 miliona dinara. Poreska uprava primila je prošle godine 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu. To je gotovo 4.500 više nego 2020. godine, kada se prijavilo 30.290 građana naše zemlje. To znači da manje od dva odsto zaposlenih mesečno ima više od tri prosečne zarade, ali da njihov broj iz godine u godinu raste.

Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kretali su se u rasponu od oko 100 miliona dinara ili 850.000 evra do oko 2.115 miliona dinara, odnosno 17,9 miliona evra.

Ima i stranaca

Najviše građana koji su zaradili više od 3,2 miliona dinara 2021. godine, koliko je iznosio prag za plaćanje poreza, živi u Beogradu, čak 22.978, dok je drugi grad po broju prijava Novi Sad sa 7.010, a treći Kragujevac sa 2.740 prijava.

Kako su naveli u Poreskoj upravi, od 100 najvećih prijavljenih prihoda, 69 odsto pripada obveznicima sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd, a 88 osoba su domaći državljani, dok je 12 stranih državljana.
Takođe, kako su naveli, najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, pravnik, a zanimljivo je da je 91 odsto prijavljenih muškog pola.

Kada je reč o glavnom gradu Srbije, najveći broj građana sa najvišim primanjima živi na Novom Beogradu, gde ih je prijavljeno 5.935, i u centralnim gradskim opštinama – 5.574.

Više od 3,2 miliona dinara 2021. je zaradilo i 66 stanovnika Vranja, 330 Zaječaraca, 226 stanovnika Leskovca, 1.211 Nišlija i 96 stanovnika Pirota. Među najplaćenijima su i 258 stanovnika Jagodine, 421 Kruševljanin i 460 Čačana.

Ne obračunava se samo plata

U obračun godišnjeg poreza na dohodak inače ulaze prihodi ostvareni u periodu od 1. januara do 31. decembra 2022. godine, na osnovu zarade, ali i na osnovu oporezivog prihoda od samostalne delatnosti, autorskih i srodnih prava, oporezivi prihod od nepokretnosti, prava industrijske svojine. Oporezuje se i zarada od davanja u zakup pokretnih stvari, oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka, kao i prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.

Inače, za one koji nisu podneli poresku prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana do 15. maja, Poreska uprava će protiv njih nadležnom prekršajnom sudu podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Za poreskog obveznika starijeg od 40 godina koji je prošle godine ostvario oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade, odnosno manje od 7.438.376 dinara, stopa godišnjeg poreza je 10 odsto, a za one koji su prihodovali više od šest prosečnih zarada stopa je 15 odsto.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kakve novine donosi Zakon o porezu na dohodak

by bifadmin

Zakon o porezu na dohodak građana nedavno je izmenjen, pa od 1. januara ove godine važe nova pravila za pojedine obveznike koji se oporezuju na ovaj način.

Oni preduzetnici koji odluče da promene u svom poslovanju, na primer model oporezivanja ili odluče da prekinu sa poslovanjem, više ne moraju da podnose poresku prijavu PPDG-1R, koju su do kraja prošle godine morali.

Procenjuje se da u Srbiji ima 150.000 paušalaca, a na sve njih odnose se promene Zakona o porezu na dohodak koje su nedavno stupile na snagu.

Takođe, promene se odnose i na sva fizička lica koja se prijavljuju za poslovnu delatnost.

Obrisani rokovi

Određeni rokovi koji su postojali u okviru Zakona o porezu na dohodak građana, više se ne primenjuju.

Jedan od slučajeva u kojima je rok prestao da postoji jeste registrovanje prilikom otpočinjanja nove delatnosti.

Dakle, fizička lica koja delatnost kojom se bave ne registruju u Agencije za privredne registre (APR), a koja odluče da paušalno plaćaju porez, prilikom započinjanja obavljanja svoje delatnosti ne treba da podnesu poresku prijavu PPDG-1R sa osnovom podnošenja prijave “oznaka 2 – početak ovavljanja samostalne delatnosti”.

Fizička lica koja svoje firme ne registruju u APR-u su, primera radi, advokati koji se upisuju u Imenik advokata, koji vodi Advokatska komora Srbije.

Ipak, oni su u obavezi da u roku od pet dana od registracije u Poreskoj upravi, dakle od dana kada dobiju poreski identifikacioni broj (PIB), a najkasnije do 31. decembra tekuće godine, podnesu zahtev za odobravanje paušalnog oporezivanja.

Ovaj rok odnosi se na one poreske obveznike kojima će PIB biti dodeljen nakon 26. decembra.

Još jedan slučaj u kojem se menjaju rokovi jeste prilikom prijavljivanja prestanka, prekida I nastavka obavljanja delatnosti.

Dakle, paušalci prilikom prijavljivanja prestanka i prekida, ali i nastavka obavljanja delatnosti takođe ne podnose prijavu PPDG-1R sa osnovom podnošenja prijave “oznaka 3 – prestanak obavljanja samostalne delatnosti”, “oznaka 4 – prekid obavljanja samostalne delatnosti” i “oznaka 16 – nastavak obavljanja samostalne delatnosti nakon prekida obavljanja delatnosti”.

Takođe, još jedna grupa preduzetnika koja ne podnosi ovu poresku prijavu su oni koji porez na prihod od obavljanja samostalne delatnosti plaćaju na stvarni prihod. Oni ovu prijavu ne podnose prilikom promene oporezivanja iz samooporezivanja u paušalno.

Osnova podnošenja prijave za kojom više nema potrebe označena je oznakom 17 – “prelazak iz oporezivanja na stvarni prihod u paušalno oporezivanje”.

Kada se ne PPDG-1R ne podnosi?

Poresku prijavu PPDG-1R ne moraju da podnesu paušalci, i to ako se navedene promene donose na period posle prvog januara ove godine.

Dakle, oni paušalci koji ove godine registruju firmu van APR-a ili tek sada prelaze na ovaj način oporezivanja, nemaju obaezu podnošenja ove prijave.

U navedenim slučajevima, Poreska uprava će poresku obavezu preduzetnika da utvrdi rešenjem na osnovu podataka koje preuzima iz ndaležnog registracionog organa.

Međutim, oni preduzetnici koji su neku od gorenavedenih promena obavili pre prvog januara, I dalje moraju da podnesu poresku prijavu, baš kao pre donošenja izmena Zakona o porezu na dohodak građana.

Inače, porez na dohodak građana jednom godišnje plaćaju svi oni koji za godinu dana ostvare dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje plate u Srbiji, i to u visini od 10 do 15 odsto, zavisi koliko prihoda ostvare.

Pored prihoda paušalaca, na ovaj način se oporezuju i zarade, oporezivi prihodi od autorskih i srodnih prava, oporezivi prihodi od izdavanja pokretnih stvari, kao i nepokretnosti, i slično.

Izvor: Nova.rs

Foto; Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog poskupljenja hrane i energenata inflacija najviše pogađa siromašne

by bifadmin

Bauk inflacije vratio se u svetsku, pa i našu ekonomiju na velika vrata. U evrozoni po prvi put je septembarska inflacija preskočila psihološku granicu od 10 odsto, a u Srbiji je stigla do 14 odsto. Na tom nivou poslednji put je bila u aprilu 2011. godine.

Karakter ovog talasa inflacije je da natprosečno pogađa najsiromašnije zato što su najviše poskupeli hrana i energenti.

U odnosu na septembar prošle godine hrana je prema podacima RZS skuplja za 20,8 odsto. Za godinu dana hleb je poskupeo 24,7 odsto, meso 21,7 odsto, riba 25,6 odsto, mleko, sir i jaja 28,2 odsto, ulja i masti 22,8 odsto.
Voće je skuplje skoro 20 odsto, a povrće osam odsto.

Septembarska inflacija je „uhvatila“ i poskupljenje struje od 10,7 odsto kao i identično poskupljenje gasa. A i kod grejanja najgore su prošli najsiromašniji, oni koji se greju na drva i ugalj, pošto su čvrsta goriva u septembru bila skuplja za celih 50 odsto nego lane.

Koliko ova inflacija više pogađa siromašne možemo da vidimo i u poređenju s inflacijom u evrozoni.

U potrošačkoj korpi u Evrozoni prema kojoj se mere potrošačke cene hrana, piće i duvan učestvuju sa 20,9 odsto. U Srbiji na ovu grupu proizvoda otpada 38 odsto potrošačke korpe. Istovremeno hrana i piće u evrozoni su poskupeli 11,8 odsto, a u Srbiji 20,8 odsto.

Najsiromašnija domaćinstva troše skoro polovinu dohotka na hranu i piće

Unutar našeg stanovništva najsiromašnija domaćinstva troše skoro polovinu dohotka na hranu i piće.

Ovo objašnjava i raskorak između percepcije građana o rastu cena u prodavnicama i zvaničnih statističkih izveštaja o inflaciji.

Naime, u korpi proizvoda koji prati statistika nalazi se 650 proizvoda, dok prosečna osoba mesečno pazari mnogo manje artikala.

Kako je u svojoj analizi inflacije navela Narodna banka Srbije cene hrane i energenata doprinose ukupnoj inflaciji sa oko 70 odsto.

Istovremeno, bazna inflacija, kada se iz ukupne isključe cene hrane, duvana i energenata je u septembru iznosila 8,6 odsto.
„Bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju, i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope.

Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja“, navodi se u saopštenju NBS.

Bazna inflacija od 8,6 odsto uopšte nije tako niska

Međutim, Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da bazna inflacija od 8,6 odsto uopšte nije tako niska i da ukazuje da su se u ekonomiji raširila inflatorna očekivanja.

„U narednom periodu pritisci na cene sa strane energenata će verovatno jenjavati, ali bazna inflacija je visoka što ukazuje da su se javila inflaciona očekivanja, a to znači da će inflacija rasti brže. Bazna inflacija od 8,6 odsto je suviše visoka.

Kada smo imali šokove sa cenama hrane 2010. i 2012-2013. godine bazna inflacija nije izašla iz cilja Narodne banke. Mislim da se sada to prvi put desilo od kada vodimo politiku ciljanja inflacije“, napominje Šoškić koji je bio guverner NBS do 2012. godine.

Prema avgustovskoj projekciji NBS u narednim mesecima se može očekivati postepeno usporavanje međugodišnje inflacije, te bi krajem godine trebalo da ona bude niža od trenutne.

„Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini“, kažu u NBS.

Ovakvo viđenje ima i MMF koji je u nedavno objavljenim Svetskim ekonomskim izgledima procenio da će u decembru godišnja inflacija iznositi 12,5 odsto.

S druge strane, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora, specijalizovanog makroekonomskog biltena, očekuje da će inflacija rasti do kraja godine, kada bi mogla da iznosi oko 15 odsto.

„Od početka sledeće godine, ako se međunarodna situacija ne pogorša, može se očekivati postepeni pad inflacije. Tada će početi da se osećaju efekti monetarnog zaoštravanja i u svetu i kod nas.

Na smanjenje inflacije uticaće i realno smanjenje dohodaka

Monetarna politika uticaće na obuzdavanje tražnje, a na smanjenje inflacije uticaće i realno smanjenje dohodaka stanovništva. Osim toga već imamo i pad cena metala što ukazuje na usporavanje investicija na globalnom nivou“, napominje Arsić.

Međunarodni monetarni fond je u svojoj publikaciji posvetio jedan deo fenomenu spirale cena i plata gde rast jednog hrani drugo. Za sada, prema njihovoj analizi nema takvih efekata jer su plate uglavnom rasle manje od cena, te su se realno smanjile.

„Ukupan efekat će zavisiti od deficita budžeta. U ovoj godini država je već daa milijardu evra javnim preduzećima i može se desiti da se to u rebalansu prelije u deficit. Ako se to ostvari, već imamo solidan deficit u prethodnom delu godine. Sada već imamo situaciju da inflacija počinje negativno da utiče i na poreske prihode. U početku su oni rasli zbog inflacije, ali sada usporava njihov realni rast. Uskoro se može očekivati da počne da deluje i na investicije“, upozorava Arsić.

Treba reći da i kada inflacija prestane da raste, odnosno počne da usporava, to će i dalje značiti da roba i usluge poskupljuju samo sporijim tempom nego do tada.

Na inflaciju uticali paketi državne pomoći tokom pandemije

Pored situacije u svetu, pre svega rata u Ukrajini, i drugih faktora, na rast inflacije uticali su, prema mšljenju Dejana Šoškića i paketi državne pomoći tokom pandemije.

„To nelinearno davanje građanima podiglo je kupovnu moć i mada to jeste popularno politički, ta davanja su do sada već obezvređena. Jednim delom ova inflacija je posledica i ranijih povećanja dohotka. Treba pomagati ugrožene građane, ali ne davati novac linearno.

Ako se tako nastavi imaćemo neusaglašenu fiskalnu i monetarnu politiku, gde fiskalna povećava tražnju, a monetarna smanjuje restriktivnim merama. Onda su i efekti slabiji i teže se spušta inflacija. Ako je za utehu Srbija nije usamljena u ovome, imamo recimo Banku Engleske koja s jedne strane povećava kamatnu stopu, a s druge sprovodi kvantitativne olakšice“, ističe Šoškić.

Narodna banka smatra da će ka smirivanju inflatornih pritisaka delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Neoporezivi iznos godišnjeg poreza na dohodak građana 3.268.224 dinara

by bifadmin

Neoporezivi iznos godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu iznosi 3.268.224 dinara i odgovara visini trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u 2021. godini (1.089.408 x 3).

Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana ima pravo na lične odbitke, koji iznose:

– za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom, što iznosi 435.763 dinara;
– za izdržavanog člana porodice – 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom, po članu, što iznosi 163.411 dinara.

Obveznicima godišnjeg poreza na dohodak građana koji na dan 31. decembra 2021. godine imaju manje od navršenih 40 godina života, godišnji zbir zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti i oporezivih prihoda od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, dodatno se umanjuje za iznos tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji za 2021. godinu, odnosno za 3.268.224 dinara, navodi sajt Informativno poslovnog centra

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Porez „za bogate“ prijavilo 30.290 ljudi

by bifadmin

Obavezu da prijave godišnji porez na dohodak imali su svi građani koji su u 2020. godini ostvarili dohodak veći od 2.987.424 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade i 30.290 osoba je to i uradilo, saoptila je danas Poreska uprava.

Poreske prijave se podnose u papirnom i u elektronskom obliku. Elektronskim putem, preko portala Poreske uprave, primljeno je 41 odsto prijava. Najviše prijava podneto je od fizičkih lica iz Beograda (20.368 prijava), zatim iz Novog Sada (6.039 prijava) i iz Kragujevca (2.106 prijava).

Od 100 najvećih prijavljenih prihoda 65 odsto je iz Beograda, a 13 su strani državljani.

Najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, pravnik dok je 91 odsto prijavljenih muškog pola. Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od oko 73 do oko 1.290 miliona dinara. To znači da je najveći prijavljeni prihod bio oko 915.000 evra mesečno.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ukupni nacionalni dohodak precenjen, prostor za novo zaduživanje sasvim uzan

by bifadmin

Novim rebalansom budžetski deficit u tekućoj godini je predviđen u iznosu od 4,15 miljardi evra i iznosiće blizu devet odsto nacionalnog bruto dohotka. Na domaćim finansijskim tržištima Srbija je već posudla blizu 800 miliona evra u dinarima, dok je u aprilu emitovanjem obveznica od svetskih investitora pribavila dve milijarde, uz, za aktuelne prilike, ne malu kamatu od 3,6 odsto. Time je ukupni javni dug narastao na 27,8 miljardi evra, sasvim blizu 60 odsto BDP.

Kako već poodavno stručna javnost iznosi procene da je ukupni nacionalni dohodak precenjen, izvesno je da je prostor za novo zaduživanje sasvim uzan. Prema rebalansiranoj državnoj kasi, aktuelna vlast planira da se do kraja decembra zaduži još 1,35 milijardi evra.

Svakako da je epidemija korona virusom glavni razlog što će doći do snažno uvećane državne potrošnje. Pošast traje već devet meseci i nije lako sprečiti da ne poprimi šire razmere i da posledice ne budu još grublje. Pandemija je promenila našu svakodnevicu, uticala na sve segmente života. Zaštita od bržeg razmaha bolešćine košta, i to poprilično.

Ima, dakle, osnova za dosta obimno ovogodišnje zaduživanje. Uostalom, slično rade sve države, od najrazvijenijih do najsiromašnijih.

Gomilanje nenaplativih pozajmica

Ali, parametri srpske ekonomije su takvi da bi dalji rast javnog duga, time i zaduživanje države trebalo jako usporiti, svesti samo na najneophodnije. To su nam pre pola godine sugerisala i finansijska tržišta.

Kada smo se zadužili za dve milijarde evra uz kamatu 3,6 odsto, Hrvatska, čija je ekonomija u još nepovoljnijoj situaciji od srpske, pozajmljivala je za samo jedan odsto kamate. Članstvo u Evropskoj uniji je doprinelo da svetski investitori hrvatske hartije od vrednosti ne dožive, bar za sada, kao rizične.

Zapravo, monetarnom politikom Evropska centralna banka otkupljuje i gomila hartije od vrednosti svih evrounijskih država i velikih privatnih kompanija. Računa se da tokom krize koja je zahvatila ceo globus države neće dozvoliti da propadnu velike kompanije i ogroman broj radnika ostane bez posla. Stoga se te obveznice, mada prema ekonomskim kriterijumima „smeće“, u ECB solidno kotiraju.

Nedavno je i Italija, duže vreme država u ogromnim poteškoćama, uspela da pozajmi 3,8 milijardi evra na tri godine, sa nultom kamatom. Od EU usvojeni paket oporavka po kome bi država sa Apenina od „bogatih rođaka“ dobila 60 miljardi evra, dve trećine nepovratno, jednu uz minimalnu kamatu, učinilo je da investitori i dalje hartije od vrednosti iz Italije doživljavaju kao sigurne.

Kraj poverenja investitora

Slično na tržištu profitiraju i kompanije zvučnog imena sa brojnim zaposlenima. „Fijat-Krajsler“, „Rols-Rojs“ i „Tisen“, mada se godinama rvu sa problemima i samo zahvaljujući državnoj pomoći izbegavaju bankrot, nedavno su hartijama od vrednosti pozajmili deset milijardi evra, uz kamatu od samo 0,5 odsto. Očito, tokom krize novac se upumpava na tržište kako bi se očuvala likvidnost ekonomije i sprečile razorne socijalne posledice.

Međutim svemu ima kraj. Uticajna grupa bankara, ponajviše iz Holandije, Nemačke i Danske, već duže vreme ukazuju da je monetarna politika kvantitativnog olakšavanja iscrpla potencijal i da bi ECB relativno brzo trebalo zaustaviti rast gomile teško naplativih hartija od vrednosti.

Uostalom, što direktnom pomoći, što monetarnom politikom unutar takozvane evrozone, Italija, Španija, Grčka ili susedna nam Hrvatska, su uspele odložiti ozbiljne teškoće. Ipak, to neće sprečiti da već do kraja godine nivo zaduženosti Italije dostigne 178, a Španije 160 odsto nacionalnog BDP. Setimo se da je prema Mastrihtskim kriterijumima, maksimalno dopuštena razina 60 odsto.

Previsoka zaduženost ne može večito da traje. Ključ je u poverenju investitora, kada ono iščezne, brodolom započinje i biće tim žešći što god je dug viši. Dodatna nevolja je što zadužene države izbegavaju da se reformišu i uklone, ili bar ublaže uzročnike besomučnog, a neracionalnog pozajmljivanja. Pre svega, izbegava se reforma javnog sektora koji je u svim državama evropskog juga prevelik i sa uočljivim privilegijama.

Pandemija uvećava trošak

Opasna pandemija će trajati duže vreme. Posle optimizma tokom prvih pola godine, sada su očekivanja od pronalska vakcine realnija. Prve, krnje i nedovoljne, očekuju se u najboljem slučaju tek krajem proleća naredne godine, moguće je i kasnije.

Izvesno je, međutim, da će biti teško zaštititi svih osam milijardi ljudi u kratkom roku, neizvesna je i ročnost eventualne imunosti vakcinisanih ljudi. Drugim rečima, kovid-19 će opstati kao zarazna bolest verovatno sezonske pojavnosti, slično gripu. Naravno, biće potrebna vakcinacija pred svaku sezonu. I ovo je još i najpovoljnije predviđenje, postoje viđenja po kojima će čovek u mnogo manjoj meri savladati opaku boljku.

U svakom slučaju, epidemija će trajati još ne malo vreme, kada se završi, trošak i buduće zaštite od zaraze biće veliki i stalan. Pritisak na ekonomiju biće naredne godine i veći nego što je bio ove. Kada se i pronađe zaštita, privređivanje širom globusa godinama će trpeti posledice.

Krizni trenutak

U takvoj situaciji postaviće se pitanje hoće li bogate države EU ostati pri stavu da pomažu siromašne rođake sa juga. Tim pre što gologuzani ne samo izbegavaju da se reformišu, već zadužene države, izgovarajući se na rđav uticaj pandemije, pokušavaju da javni sektor dodatno pomognu budžetskim novcem, ali i da otkupom privatnih preduzeća prošire državni udeo i time sopstveni uticaj na ekonomiju.

Sem toga, kada započnu poteškoće i kod bogatih, veliko je pitanje kako će na ogromno a neefikasno pomaganje drugih reagovati tamošnje javno mnenje. Korona zaraza ubrzava dolazak kriznog trenutka. Biće to ključan momenat i za gubljenje poverenja investitora u previše zadužene države i kompanije zvučnog imena.

A tada nastaje rast, potom i galop kamata. Setimo se Grčke i njene krize od pre sedam, osam leta; kamate na finansijskom tržištu su dostizale i 13,7 odsto.

Galop kamata

Slično bi se događalo i nama, tada bismo, kao kada je 1979. godine globalna kriza zahvatila nekadašnju SFR Jugoslaviju, samo na otplatu kamata umesto današnjih 900 miliona godišnje izdvajali i do 3,9 milijardi evra. Ne bismo uspevali, morali bismo se dodatno zadužiti, ali bi se uslovi pozajmice pogoršavali svaki put čim se pojavimo na tržištu. Spiralni lanac zaduživanja brzo bi rastao, niko ne zna dokle i kakav bi bio kraj.

Crne slutnje, pak, mogu da se preduprede, i to ovih godina, pre nego što se zapadne u vrtoglavi rast kamata. Neophodno je da država bude odgovorna, a javni sektor realan i primeren mogućnostima društva. U suprotnom, crni dani će nas, pre ili kasnije, zadesiti.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

35 odsto domaćinstava nema dohodak u Srbiji

by bifadmin

Poslednjih deceniju, dve nejednakost se izborila za vodeće mesto među globalnim ekonomskim temama pa su i u Srbiji sve češće diskusije o tome kolika je nejednakost, ali i šta je uzrokuje i čime bi se mogla smanjiti. Malo je reći da su mišljenja podeljena, od toga koje izvore o podatke treba koristiti za izračun nejednakosti do toga šta su uzroci i posledično koje su mere.

SANU i Ekonomski fakultet organizovali su danas simpozijum „Nejednakost u Srbiji (drugi deo)“ kao nastavak sličnog simpozijuma održanog pre dve godine.

Tada je jedan od zaključaka bio da poreski sistem, kao i socijalni i penzijski sistem utiču na povećanje dohodovne nejednakosti u odnosu na evropske zemlje, odnosno da je nejednakost pre poreza manja u odnosu na prosek EU nego kada se odbiju porezi i doprinosi.

Danas je pak Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, predstavio prilično različite zaključke poredeći poreske sisteme Srbije koja je prema podacima iz Silk ankete za 2018. godinu bila treća po nejednakosti u Evropi i Slovačke koja je zemlja sa najmanjom nejednakosti u Evropi, a razlika između dve zemlje je čak 15 poena.

Neadekvatna poreska i socijalna politika

Altiparmakov tvrdi da za tako veliko odstupanje u nejednakosti nije „kriv“ poreski sistem već je nejednakost visoka i pre poreza.

„I Srbija i Slovačka imaju tzv. flet poreski sistem. Uzroci nejednakosti mogu biti ili visoka nejednakost tržišnog dohotka, odnosno pre plaćanja poreza i socijalnih davanja i za to su odgovorni manjak vladavine prava i sklonost ka rentijerskoj ekonomiji i to je nešto što govori i Branko Milanović. Drugi uzrok može biti neadekvatna poreska i socijalna politika. Međutim, Eurostat ne objavljuje podatke o tržišnom Džini indeksu (indeks koji meri nejednakost) pa su u analizama korišćeni neki alternativni izvori. Međutim, Eurostat daje podatke o penzijama i prema njima penzije u Srbiji daleko više utiču na smanjenje nejednakosti nego u EU“, ocenio je Altiparmakov.

Prema njegovoj analizi, ako bi se na Srbiju primenio poreski sistem Slovačke, jednakost bi se smanjila za 1,3 poena, a zajedno sa penzijskim sistemom i socijalnim davanjima smanjenje bi bilo ispod jednog poena, što ne objašnjava tako veliku razliku u nejednakosti između dve zemlje.

„Postoji prostor za povećanje redistribucije dohotka kroz veći neoporezivi cenzus ili odbitke za izdržavane članove domaćinstva, ali sintetički porez koji se predlaže je bio aktuelan pre 50 godina u Evropi, a do danas ga je zadržalo svega četiri, pet zemalja“, zaključio je Altiparmakov.

Drugi aspekt kod ocene nejednakosti u prihodima je šta se koristi kao izvor podataka.

Potcenjuju se socijalna davanja u Srbiji

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku ističe da je za Srbiju karakteristično da prvi decil, odnosno 10 odsto najsiromašnijih imaju 3,5 puta manji udeo u ukupnom dohotku društva od proseka EU, a dva puta manji nego prva sledeća zemlja, Rumunija.

„Prema SILC anketi pojedinac iz prvog decila raspolaže sa 2.700 dinara mesečno, a tročlana porodica sa 4.700 dinara. Pitanje je da li je to realni pokazatelj i da li su prihodi najsiromašnijih dobro izmereni. Kada se uporedi sa Anketom o potrošnji domaćinstava ispada da je potrošnja četiri puta veća od raspoloživog dohotka domaćinstva. To je neuobičajeno veliko odstupanje“, ocenjuje Matković dodajući da SILC nije jedinstvena anketa već okvir za standardizovanje podataka i da zemlje EU dolaze do podataka iz različitih izvora.

Veliku razliku između potrošnje i prihoda Matković vidi u negativnom dohotku, tj. u anketama se pojavljuju ljudi koji prikazuju da su imali gubitak na nivou godine.

Takođe, ne registruje dohotke u naturi, odnosno ako domaćinstvo proizvodi hranu za sebe i na kraju prema njenim rečima potcenjuju se socijalna davanja u Srbiji.

Ona ocenjuje da kada bi se samo eliminisale negativne i ekstremne vrednosti Džini koeficijent bi se smanjio od 1,5 do dva poena.

Imovinska nejednakost

Takođe, podaci SILC ankete pokazuju i da 35 odsto domaćinstava nema dohodak.

„Postavlja se pitanje od čega oni žive. Mislim da je puno onih koji ne prijavljuju dohodak u naturi“, ocenjuje ona.

Ipak, istraživanje Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Srbiji pokazuje da progresivan porez i veća redistribucija, a posebno ulaganje države u obrazovanje i zdravstvo smanjuju nejednakost.

„Međutim, prevelika progresivnost poreza može da utiče negativno na štednju, investicije, inovacije koje onda ograničavaju privredni rast. Takođe imamo primere gde je povećanje nejednakosti praćeno smanjenjem siromaštva, kao na primer u Kini, tako da je pored nejednakosti važno praćenje i siromaštva.

Na kraju, nejednakost o kojoj se mnogo manje priča, a koja je mnogo veća je imovinska nejednakost. To je pre svega zbog malo podataka i slabog praćenja imovine domaćinstava.

Izvor: Danas

1 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Izračunajte godišnji porez na dohodak građana

by bifadmin

Nove mogućnosti aplikacije vam omogućavaju da do 15. maja na najlakši način izračunate godišnji porez na dohodak građana.

Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka ostvarenog u 2019. godini je 15. maj 2020. godine. Kako se rok za podnošenje prijave bliži, kompanija Kreston MDM je nadogradila svoju besplatnu Kreston MDM BiznisINFO aplikaciju novim mogućnostima koje olakšavaju računanje ovog poreza.

„Posvećeni smo unapređivanju naše aplikacije Kreston MDM BiznisINFO i trudimo se da je dopunjujemo i usavršavamo prema potrebama naših klijenata. S obzirom da se vanredno stanje ukida, poslovanje i redovne aktivnosti se moraju nastaviti.

Zato smo se potrudili da u okviru aplikacije kreiramo nove mogućnosti koje će građanima i kompanijama koje posluju na srpskom tržištu znatno olakšati računanje godišnjeg poreza na dohodak građana kao i oslobođenja za novozaposlena kvalifikovana lica“, istakla je Jelena Mihić Munjić, direktorka Kreston MDM.

Ova aplikacija od sada ima dva nova kalkulatora namenjena lakšem računanju poreza i poreskih olakšica za građane i novozaposlena kvalifikovana lica. Kalkulator za godišnji porez na dohodak građana u potpunosti pomaže ne samo u obračunu, nego i u popunjavanju poreskog obrasca PPDG-2R. Kalkulator za oslobođenje za novozaposlena kvalifikovana lica se odnosi na poreske olakšice za zapošljavanje takozvanih kvalifikovanih lica koje su počele sa primenom od 1. januara 2020. godine.

U ovom kalkulatoru, pored obračuna zarade daje se i ukupan trošak zarade u 2020, 2021. i 2022. godini sa oslobođenjem, kao i sam iznos oslobođenja (ušteda).

Mobilna aplikacija Kreston MDM BiznisINFO je dostupna u verziji za Android i IOS, a kako bi mogli da je koriste domaće, ali i strane kompanije i investitori koji posluju u Srbiji ona je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku. Aplikaciju je moguće pronaći na Google Play ili App store platformi i skinuti je potpuno besplatno.

Kompanija Kreston MDM pruža pomoć srpskim kompanijama kroz redovno plasiranje važnih vesti za privredu u okviru sekcije vesti na svom sajtu. Pored toga, stručnjaci kompanije svakodnevno rade na pripremi materijala koji sadrže sve potrebne informacije iz oblasti finansijskog i računovodstvenog konsaltinga koje mogu pomoći u svakodnevnom poslovanju i lakšem finansijskom izveštavanju.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail