doprinosi

Najčešće postavljano pitanje je da li će se na državne minimalce plaćati porezi i doprinosi i koliko, a najviše su u dilemi preduzetnici paušalci i oni sa ličnom zaradom.

Uzećemo primer preduzetnika sa ličnom zaradom koji se javio našoj redakciji. On je zamrznuo firmu po proglašenju vanrednog stanja, tako da ima pravo na državnu pomoć. U konkretnom slučaju on je sebi odredio minimalnu zaradu od 15.000 i na osnovu toga poreze i doprinose plaća 10.500 dinara.

Čovek postavlja pitanje, da li će mu sada država obračunati novu sumu za poreze i doprinose po osnovu isplate minimalca od 30.000 dinara, pa će morati da plaća 23.000 dinara umesto dosadašnjih 10.500? Takođe se pita zbog čega bi uopšte morao da plaća poreze i doprinose na državnu pomoć (jer kakva je to onda pomoć?!).

Zaključuje da ova državna pomoć za njega u slučaju povećanih davanja državi na ime poreza i doprinosa neće biti neka pomoć, jer kad sve to plati, plus kiriju koja mu nije umanjena, on će čak biti i u minusu.

Slična pitanja postavljaju i paušalci i kako se datum za prispeće prve tranše pomoći na namenske račune približava, preduzetnici se osećaju kao u Tamnom vilajetu – ne znaju da li da uzmu ili ne uzmu, ali slute da će biti baš kao u toj narodnoj pripoveci: „Uzeo, ne uzeo, kajaćeš se“.

Sama Uredba o direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru ne daje nikakva bliža uputstva o tome.

Na državne minimalce definitivno će se plaćati porezi i doprinosi

Tumačenja koja preko Privredne komore Srbije daje Ministarstvo finansija kao odgovore na pitanja privrede, kažu da će se na državne minimalce definitivno plaćati porezi i doprinosi. Ostaje neodgovoreno pitanje zbog čega, ako je u pitanju pomoć, i privrednici, čini se s pravom, povlače paralelu sa odlukom da se na novčane donacije na plaća PDV. Lazar Srdanov, predsednik Skupštine Udruženja poreskih savetnika Srbije kaže da je mnogo toga ostalo nedorečeno, ali da je definitivno rečeno da se direktna davanja tretiraju kao zarada, te da se na njih moraju platiti porezi i doprinosi.

– Drugo je pitanje da li je to onda pomoć, odnosno da li je tolika koliko se daje, a realno nije, jer više od 50% ide na poreze i doprinose – kaže Srdanov za eKapiju.

On ističe da se „poklonu u zube ne gleda“, ali da treba objasniti pravnu prirodu tih davanja.

– Neko mišljenje trebalo bi da se jako brzo pojavi kako bi popunilo praznine koje je ostavila uredba, i da se svi specifični slučajevi reše u skladu sa duhom uredbe – smatra Srdanov.

Aleksandar Vasić, osnivač kompanije Poslovni savetnik, kaže da mnogi preduzetnici imaju slične dileme, ali da jedinstvenog stava nema, i da većina dobija oprečne i nedorečene odgovore od nadležnih.

Većina dobija oprečne i nedorečene odgovore od nadležnih

– Recimo, preduzetniku paušalcu koji je zarmrznuo firmu ali ima pravo na direktna davanja, rečeno je da na državne minimalce neće platiti poreze i doprinose. A baš za slučaj preduzetnika sa ličnom zaradom kakav navodite, postavljeno je pitanje Ministarstvu finansija preko PKS, i dobijen je vrlo dvosmislen odgovor: „Uredba se ne bavi opredeljivanjem na koji iznos treba da se obračuna lična zarada, to je uređeno zakonom o porezu na dohodak građana. Ali sredstva dobijena od države moraju namenski da se koriste.“ – navodi Vasić.

On ističe da bi odluka o plaćanju ili neoplaćanju poreza i doprinosa na državne minimalce trebalo da bude ista za sve privrednike.

Na pitanje šta savetuje preduzetnicima koji ne znaju da li da iskoriste državnu pomoć, odnosno da li će im se isplatiti ili ne, naš sagovornik kaže da trebalo sačekati mišljenje Ministarstva.

– Oko 10. maja će pare da legnu i do tada stav po ovom pitanju mora doći, ili neko uputstvo o načinu kontrole. Preduzetnici se plaše da bi država mogla da povuče sredstva sa namenskih računa ukoliko se ona ne iskoriste, ali u Uredbi stoji da „banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja“.  Dakle, neiskorišćena sredstva se neće vraćati u budžet pre isplate sve tri tranše – smatra Vasić.

On navodi i da bi preduzetnik ove pare mogao da iskoristi kao neto prihod od obavljanja delatnosti.

– Ne bih smeo to da savetujem, ali moje teorijsko razmišljanje je da to ne bi čak bilo pogrešno – kaže Vasić.

Milan Trbojević, poreski savetnik i knjigovođa, za naš primer preduzetnika sa ličnom zaradom kaže da je tu problem što bi on, ukoliko odluči da iskoristi državnu pomoć, a zatim produži period zamrznutog statusa firme jer proceni da neće imati posla, morao da tokom celog tog perioda isplaćuje zaradu i plaća poreze i doprinose.

– A to mu se ne isplati. Dakle on suštinski, ima pravo na ovu državnu subvenciju, ali ako produži zamrznuće praktično neće smeti da je koristi jer mu se neće isplatiti. Ostaviće novac na računu i kad se sve završi novac će se vratiti u budžet Srbije – objašnjava Trbojević za naš portal.

Izvor: Ekapija