Tag:

drvo

Zlatiborci prave magični lek od smole bora

by bifadmin 8. јануар 2023.

Ljubenko još uvek po šumama traga za crnim zlatom

Otporni Zlatiborci ceo svoj život provode u suživotu sa prirodom, od nje uče, prilagođavaju se, ali i njene potencijale koriste kako bi zaradili dinar. Tako je bilo nekada, a tako i sad. Samo u zlatiborskim selima još uvek se mogu videti male zidane kućice u kojima se peče katran – magični lek od smole bora koji se koristi u medicini i farmaciji. Iako je ovaj zanat pri izdisaju, Ljubenko Radović još uvek po šumama traga za dobrim panjem, kako bi od njega napravio kvalitetan katran.

„To je crna tečnost, jakog mirisa i oporog ukusa. Decenijama unazad ovde se peče od panjeva crnog bora i mnogi ga koriste u lečenju problema sa disanjem, kod kožnih infekcija. Ljudi u naše selo dolaze iz svih delova Srbije i kupuju na desetine kilograma, kasnije od toga prave meleme i kreme. Katran se koristi i kao lek za životinje, jer se njim mažu njihove rane i brže zarastaju“, kaže za RINU ovaj iskusni katrandžija iz Jablanice

Najviše smole ima u starom stablu

U zlatiborskim selima od proizvodnje katrana nekad su živele i prehranjivale se čitave porodice i to je bio glavni izvor prihoda. Sada se velike vatre pale samo u nekoliko domaćinstava, omladina je izabrala druge, kako kažu, čistije poslove.

„Moj otac je imao nas osmoro dece i sve nas je iškolovao praveći i prodajući katran. Nigde nije radio u fabrici već samo to kod kuće, a živeli smo lepo. Sada samo nas nekoliko se i dalje time bavi, nismo odustali od katrandžijskog zanata. Treba dosta rada, može biti i naprono, ali može da se zaradi. Cena jednog kilograma katrana kreće se oko deset evra”, kaže Ljubenko.

Najviše smole ima u starom stablu, a panjevi crnog bora se vade dve decenije nakon seče. Katran se peče u katranicama. U zemlji se iskopa temelj i na njega se se zidaju oblice u ćerpove koji se oblepe ilovačom. U katranicu se zatim slaže luč, sve to se prekriva otpadom od panjeva i zapali.

“To gori jedan sat vremena dok stvori potrebnu temperaturu. Žar se zažari i kad se počne pokazivati crni dim, pokrivamo sitnom zemljom, zatvorimo plamen i gasimo. Ostavimo samo malo prostora na sredini, da ima plamena kako ne bismo ugasili odjednom”, podelio je LJubenko tajnu svog zanata.

U Jablanicu po katran i dalje dolaze kupci iz svih delova Srbije, a od nekih 1200 kilograma luča dobije se oko 250 kilograma izuzetnog katrana, pa ako se to pomnoži sa deset evra koliko se kreće cena ove crne tečnosti, računica je jasna, kao i poruka – ko hoće da radi i zaradi uvek ima kako.

Izvor: Rina
Foto: Bing

8. јануар 2023. 0 komentar

Biomasa dobijena iz brzorastućeg drveća smatra se gorivom budućnosti

by bifadmin 17. октобар 2022.

Za dobijanje toplotne energije u Srbiji se najviše koristi gas, čak 65 odsto, dok se drvno gorivo koristi svega 0,5 odsto. Potencijal drveta, međutim, mnogo je veći, kažu stručnjaci, a biomasa dobijena iz brzorastućeg drveća smatra se gorivom budućnosti, prenosi Blic.

Dugačaki drvoredi koje čine visoko drveće sa gustim krošnjama predstavljaju plantažu drveta paulovnije koje se nalazi u selu Markovac, i to šest godina nakon sadnje. Ovo najbrže rastuće drvo na svetu, Goran Mirčić posadio je iz radoznalosti, a o njemu je brinuo navodnjavanjem sistema kap po kap. Navodi da je prezadovoljan dosadašnjim rezultatom.

– Nisam verovao da jedno drvo može tako brzo da izraste i postane zrelo drvo za tako malo vremena – kaže Mirčić.

Energetska vrednost velika

I ne samo što brzo raste, njegova prednost je i to što je njegova energetska vrednost velika, pa se sve više razmišlja o njegovoj upotrebi za ogrev.

Željko Spasojević iz rasadnika paulovnija „Planto“ kaže da se ovo drvo ne koristi kao tipično drvo za ogrev, i objašnjava da je njegova obrada sasvim drugačija.

– Nije to drvo koje ćete seći i ložiti Smederevac, ne nije to za to. Međutim, drobljeno, pretvoreno u pelet i sabijeno ono ima izvanrednu vredost. Može da se koristi čak i kao komponenta koja će za stvaranje peleta sa bukvom, ali i sa drugim vrstama – kaže Spasojević.

Međutim, problem je taj što to u Srbiji niko ne radi. Pelet se najviše pravi od bukve i hrasta, a ostale brzorastuće vrste poput vrbe, topole i bagrema imaju drugačiju svrhu.
Branko Stajić sa Šumarskog fakulteta objašnjava da se drvo prerađuje i da se na taj način dobija takozvani „drvni čips“.

– Osnovni proizvod iz takvih zasada jeste drvna sečka ili drvni čips. Ta drvna sečka nastaje tako što se, ogrevno drvo, ostaci od granja i drugi ostaci stine. Ona posle toga može da se prenese do odgovarajućih kotlova i može da se loži – kaže on u razgovoru za Euronews Srbija.

Ovako dobijena biomasa bez problema može da zameni fosilna goriva, kaže dekan Šumarskog fakulteta. Računica je jasna. Prema podacima kojima raspolaže 2021. godine u Srbiji je potrošeno 115.000 tona mazuta i 45.000 tona lož ulja što je ukupno koštalo 88 miliona evra, a Stajić dodaje da to može jeftinije da se uradi.

Brzorastuće biljke mogu da naprave veliku uštedu

– Kada bismo hteli da to uradimo – da koristimo biomasu iz ovih energetskih zasada brzorastućih vrsta drveća, trebalo bi nam oko 520.000 tona biomase ukupno. Kada se to preračuna, to bi koštalo 26 miliona evra. To znači da je ušteda na mazut 3-4 puta – kaže Stajić.

Iako brzorastuće biljke mogu da naprave veliku uštedu, energetskih zasada u Srbiji, nema previše. U okolini Lazarevca i Obrenovca, na jalovištima rudnika uglja postoje zasadi vrbe, dok je iz Željkovog rasadnika zasađeno oko 700 hektara paulovnije širom Srbije.

Spasojević kaže da posao nije nimalo lak i da zahteva dosta ulaganja i vremena, ali i zemlje.

– Nemamo velike količine, sve su to male parcele. Vi za jednu ozbiljnu plantažu za pelet gde je gusta sadnja u pitanju morate da imate rotaciju svake godine da imate šta da sečete, a to znači da imate 20 hektara u krug gde ćete svake godine eksploatisati po pet ili sedam hektara koja će vam omogućiti da svake godine imate prihod – kaže on.

Inače, prva seča paulovnije u Srbiji očekuje se sledeće godine. Preporučuje se da se drvo paulovnije seče između sedme i desete godine, kada stablo dostigne obim od 45 centimetara. Od tri isečena stabla može se dobiti oko dva kubna metra građe.

Primena ovog i drugih vrsta drveća još se istražuje. Uslovi za njihovo gajenje u Srbiji su povoljni, kažu stručnjaci i odbacuju tvrdnje da nakon ovakvih biljaka zemljište ostaje jalovo. Preporučuju, međutim, da bi posle izvesnog vremena na istom zemljištu trebalo posaditi drugu kulturu.

Izvor:Euronews
Foto: Pixabay

17. октобар 2022. 0 komentar

Ekonomija

Nemački stručnjaci upozoravaju na novi rast cena građevinskih materijala

by bifadmin 11. јануар 2022.

Cene građevinskih materijala će i ove godine rasti, kažu stručnjaci iz međunarodne konsultantske kuće Horváth, i prognoziraju da će najviše poskupeti drvo, za čak 33 odsto. Ovaj globalni trend, kao ni prethodni, neće zaobići ni Srbiju.

“Pandemija virusa Covid-19, povećana tražnja za građevinskim materijalom, nepovoljni prirodni događaji, trgovinski sukobi, kriza u Sueckom kanalu i blokada jedne od najvećih svetskih kontejnerskih luka u Kini, samo su neki od događaja koji su rezultirali ogromnim povećanjem cena sirovina. To je dovelo do poskupljenja širokog spektra materijala i proizvoda, kao što su drvo, čelik ili plastika. Na globalne trendove nije ostalo imuno ni tržište Srbije, gde je aktuelno dalje povećanje cena brojnih proizvoda, kao i nekretnina”, stoji u saopštenju ove kompanije.

Cene sirovina rastu na dva-tri dana

U analizu konsultantske kuće Horváth uključena su mišljenja hiljadu vodećih menadžera u prerađivačkoj industriji na 12 evropskih tržišta, koji su saglasni u oceni da je pred nama dalji rast cena.

„Poskupljenja su rezultat ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će uticati na tržište u srednjem roku. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i nakon pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Posledice ovakvog razvoja događaja su zbog visokog stepena globalizacije trenutne i vrlo ozbiljne“, navodi Maria Boldor iz Horváth-a.

U skladu sa poskupljenjima od septembra 2020. do proleća 2021. godine, kada je cena drveta u Nemačkoj čak duplirana, stručnjaci iz Horvátha istraživali su očekivanja o daljem kretanju vrednosti sirovina. Rezultati su pokazali da se upravo kod cene drveta očekuje najveći rast u predstojećem periodu, čak 33 odsto. Skoro polovina ispitanih eksperata ukazuje i na smanjenu ponudu, strahujući da će dalje širenje novih sojeva virusa i lokdauna u Evropi rezultirati rekordnim cenama u prvim mesecima 2022. godine.

Boldor naglašava da cene sirovina rastu svaka dva do tri dana, kao i da je to posebno izraženo kada je u pitanju drvo. Trend diktiraju tržišta Severne Amerike i Kine, gde je za ovu sirovinu potrebno platiti za trećinu više nego u Evropi, a očekuje da se ovakav trend nastavi i u 2022. godini.

Ni plastika više nije jeftina

Kada je reč o čeliku, cena po toni je samo u prvoj polovini 2021. godine porasla za 60 odsto, a menadžeri koji su učestvovali u studiji očekuju da će početkom 2022. godine doći do novih značajnih uvećanja. Rekordne vrednosti u prošloj godini zabeležili su i plastični materijali, a prema rezultatima ove studije, dalja poskupljenja se očekuju i u budućnosti.

„Povećanja će nastaviti da nas iznenađuju, tako da će se proizvođači zateći između dobavljača koji zahtevaju više cene i kupaca na koje ne može da se odmah prenese povećanje. Zbog toga bi prilagođavanje cena trebalo planirati na ciljani i sistematski način, kao i zasnivati na indeksima koji gledaju u budućnost“, savet je Marie Boldor proizvođačima i prerađivačkim kompanijama, sa ciljem da potrošačima olakšaju ovaj proces.

Radi lakšeg prilagođavanja na promene, eksperti iz Horvátha u studiji savetuju i blagovremenu i otvorenu komunikaciju sa kupcima, ali i proveru neposrednih efekata putem kontrolinga, kako bi se u slučaju negativnih reakcija moglo brzo reagovati.

U Srbiji poskupela i gradnja ali i opremanje nekretnina

Ogromne razlike u cenama osećaju se i u Srbiji, gde je za građevinske, fasadne, izolacione i druge radove potrebno izdvojiti znatno više novca. Slična situacija je i sa troškovima vezanim za nameštaj, kućne uređaje, automobile, nekretnine ili usluge majstora i zanatlija, koji rade sa drvetom, gvožđem i plastikom.

Foto: Pixabay

11. јануар 2022. 0 komentar

Ekonomija

Rastu izvoz i uvoz nameštaja od drveta

by bifadmin 23. октобар 2021.

Srpski proizvođači beleže konstantan rast izvoza proizvoda od drveta, među kojima bitno mesto zauzima i nameštaj, pokazuju podaci PKS-a.

„Izvoz nameštaja od drveta u prvih osam meseci iznosio je 214,2 miliona dolara i povećan je za 34,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je i u segmentu uvoza zabeležen porast od 37 odsto i iznosio je 70,4 miliona dolara“, ističe se u podacima Privredne komore Srbije.

Da bi izvoz nameštaja bio što uspešniji i da bi se proširio na veći broj zemalja, potrebno je da kompanije pažljivo osmišljavaju asortiman i osluškuju različita tržišta. Industrija nameštaja prati svetske trendove, a razlike između zahteva tržišta koje su postojale do pre samo 10-ak godina, sada su mnogo manje, tako da domaće tržište bez većih problema prihvata asortiman prilagođen globalnom tržištu.

Kompanija koja u kontinuitetu proširuje svoje izvozne kapacitete i broj zemalja na kojima izvozi je Forma Ideale, koja dostavlja nameštaj na četiri kontinenta i u više od 80 zemalja Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike pa čak i do karipskih ostrva, na nekoliko stotina prodajnih mesta širom sveta.

„Najizazovnije je bilo osvajanje tržišta Evropske Unije, kako zbog strogih standarda koje EU norme nameću, tako i zbog izuzetno jake konkurencije. Ipak, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, jedno tržište više od udaljenosti određuje nivo konkurencije, kao i navike i preferencije potrošača. Najveći zadatak bio je da naš asortiman prilagodimo širokom spektru kupaca sa kojima sarađujemo, a da pri tome zadržimo visok nivo produktivnosti i konkurentne cene“, ističu u kompaniji Forma Ideale.

Foto: Pixabay

23. октобар 2021. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija IZDVAJAMO

Domaća drvno-prerađivačka industrija: Stolica skoro šest puta vrednija od rezane građe

by bifadmin 7. март 2021.

Sa 3.734 preduzeća, od kojih 932 proizvodi nameštaj, domaća drvno-prerađivačka industrija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije učestvuje sa niskih dva odsto. Ali zato već deceniju unazad beleži rast izvoza, trenutno zapošljava više od 53.000 radnika i može da računa na globalno pozitivan trend – okretanje cirkularnoj ekonomiji i rast potrošnje drveta. Pod uslovom da se poveća finalizacija proizvoda, jer kada bismo od izvezene sirovine pravili samo stolice, njihova vrednost u izvozu bi bila 5,8 puta veća.

„Godišnje preradimo oko 10.000 metara kubnih bukve, imamo 70 radnika, a porodično se bavimo drvetom već čitav vek – od 1920. godine”, kaže za B&F Dragan Petronijević, vlasnik preduzeća „Moca“ iz Jablanice kod Kruševca. Njihovi proizvodi – elementi za drvene metre za građevinarstvo i drvnu industriju, kao i letvice za krevetske dušeke- stižu do kupaca u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Rumuniji…

„Moca“ je porodična kompanija koja polako, iz godine u godinu, razvija posao bez naglih skokova ali ni padova, bez zaduživanja već ulaganjem iz sopstvenih sredstava. Poput većine iz sektora, nalazi se u centralnoj Srbiji, a proizvodi „ostale proizvode od drveta, osim nameštaja“, dok je u toku prelazak na finalnu proizvodnju parketa i baštenskog programa.

„Voleo bih da podignemo našu privredu toliko da svu sirovinu iz naših šuma preradimo u finalne proizvode, a ne da se trupci izrežu u daske i izvoze kao najjeftiniji proizvod“, poručuje Petronijević, i tako skreće pažnju na jednu od slabijih karika ovog sektora, koji godinama unazad beleži rast, i od koga se, s obzirom na globalne trendove, i ubuduće očekuju pozitivni rezultati.

Pozitivna prognoza na duži rok

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je 2015. godine brošuru u kojoj potencijalnim investitorima predstavlja drvno-prerađivački sektor kroz podatke Privredne komore Srbije (PKS). Oni pokazuju da je udeo te industrije u BDP-u na 1,4 odsto, a u izvozu 5,7 odsto, i da u njemu posluju 2.182 kompanije sa ukupno 22.965 zaposlenih, među kojima je 687 proizvođača nameštaja.

Pet godina kasnije, u decembru 2020. RAS izlazi sa novom brošurom, zahvaljujući kojoj mogu da se porede podaci i sagledaju neka ključna kretanja u tom sektoru. Za početak, udeo u BDP tek je blago porastao na dva odsto, ali treba uzeti u obzir da je 2015. godine BDP Srbije vredeo 39,66 milijardi dolara, da bi u 2019. godini, iz koje su ključni podaci iz aktuelne brošure, dostigao 51,48 milijardi dolara. Dalje, danas u ovom sektoru posluje 3.734 preduzeća (932 proizvođača nameštaja), koja zapošljavaju 53.680 radnika, što znači da se broj zaposlenih više nego udvostručio, dok je udeo izvoza dostigao 7,5 odsto.

Ukupna vrednost izvoza drvno-prerađivačke industrije u 2019. iznosila je 1,2 milijarde evra, a od toga je 522,4 miliona evra ostvareno izvozom nameštaja, što je rast od 20 odsto u tom segmentu u odnosu na 2018. godinu. Nameštaj se u Srbiji uglavnom pravi od iverice, dok se udeo nameštaja od punog drveta kreće oko 30 odsto. Zato RAS poziva potencijalne investitore da obrate pažnju upravo na taj segment jer, kako je navedeno u brošuri, „mogu da računaju na visok kvalitet sirovine i moderan dizajn, uz niske operativne i troškove radne snage, i strateški povoljnu lokaciju Srbije, odnosno blizinu EU i ruskog tržišta“.

„Drvo kao resurs postalo je izuzetno popularno na globalnom nivou i potražnja za ovim resursom iz godine u godinu je sve veća”, kaže za B&F Nataša Govedarica, sekretarka Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, proizvodnju nameštaja i papira Privredne komore Srbije (PKS), i ukazuje da, kako sektor prerade drveta predstavlja pravi primer cirkularne ekonomije, trendovi pokazuju da će se globalni rast potrošnje drveta povećavati.

Poslovanje tokom pandemije

Prema podacima PKS, prethodna „godina korone“ zadala je udarac, ali daleko od toga da je „presudila“ domaćoj drvno-prerađivačkoj industriji. Štaviše, ocena PKS je da je poslovanje sektora održano. Prema analizi za prva tri tromesečja prošle godine, zabeležen je pad proizvodnje od 1,5 odsto kada je reč o „proizvodima od drveta osim nameštaja“ (odnosno dasaka, furnira, parketa, montažnih kuća…), dok proizvodnja nameštaja beleži rast od 6,7 odsto, ali pre svega zbog drastično veće proizvodnje dušeka, čiji izvoz je u 2020. bio čak 60 puta veći nego u istom periodu prošle godine.

Republički zavod za statistiku objavio je i podatke za oktobar, koji kažu da je izvoz sektora „prerade i proizvoda od drveta, osim nameštaja“ bio niži za oko 12 odsto u odnosu na 10 meseci prošle godine, i da je dostigao vrednost od 215,3 miliona dolara, dok je uvoz tek blago opao za 2,5 odsto, i vredeo je 237 miliona dolara. Kada je reč o proizvodnji nameštaja, i izvoz i uvoz su od januara do oktobra 2020. bili simbolično niži nego prošle godine, i to za 2,4 odsto, i očuvan je značajan suficit. Tako su proizvođači nameštaja za deset meseci 2020. ostvarili izvoz vredan 510, 7 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 142,4 miliona dolara.

Značajno smanjenje se, međutim, beleži u proizvodnji drvene građe. Analiza PKS za devet meseci 2020. navodi da je proizvodnja bukove rezane građe u ovom periodu umanjena za 24,9 odsto u odnosu na prošlogodišnju, rezane građe hrasta za 67,2 odsto, dok je proizvodnja rezane građe topole blago povećana za 1,2 odsto.

Kako do veće finalizacije proizvoda?

Pad u proizvodnji rezane građe može se tumačiti i kao dobra vest – jer je još pre četiri godine, u Akcionom planu podrške drvnoj industriji Srbije u izvozu proizvoda sa visokom dodatom vrednošću iz 2016. opisano koliko se gubi na izvozu poluproizvoda.

„U 2015. godini izvoz rezane građe lišćara iz Srbije iznosio je 145.000 kubnih metara sa ostvarenom vrednošću od 45,3 miliona evra. Kada bi se ova količina rezane građe preradila samo u stolice, iz nje bi se dobilo oko pet miliona komada stolica čija bi vrednost u izvozu mogla da dostigne oko 265 miliona evra ili 5,8 puta više u odnosu na ostvarenu vrednost izvoza rezane građe kao poluproizvoda, a bilo bi generisano najmanje 5.000 novih radnih mesta“, navodi se u tom dokumentu.

Danas je u ovom sektoru u toku diskusija o još jednom pitanju: raspodeli drvne građe iz domaćih državnih šuma, kojima gazduju „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“, dva javna preduzeća koja su u isto vreme i najznačajniji dobavljači ovoj industriji.

Tim Šumarskog fakulteta u Beogradu na čelu sa profesorom Zdravkom Popovićem kao rukovodiocem projekta, uradio je „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji“, dokument koji je obuhvatio i anketu među kupcima sirovine i predstavnicima dobavljača.

U delu te analize, objavljene u specijalizovanom časopisu DrvoTehnika, navodi se da „kupci sirovine ukazuju na probleme velikih transportnih distanci, neadekvatne dinamike isporuke trupaca, niži kvalitet isporučene sirovine u odnosu na fakturisanu, nedostatak ili netransparentnost postojećeg sistema raspodele…. Sa druge strane, predstavnici preduzeća koja isporučuju sirovinu ističu probleme vezane za nedostatak radne snage, uvećane zahteve od strane kupaca, netransparentan promet drveta između prerađivača, kao i nepoštovanje ugovora po pitanju preuzimanja sirovine”.

Odgovarajući na naše pitanje gde Udruženje vidi priliku za poboljšanje situacije kada je reč o snabdevanju proizvođača drvnom građom iz državnih šuma, Nataša Govedarica ocenjuje da treba raditi na što kvalitetnijim dugoročnim partnerstvima između šumarstva i drvne industrije.

„Na taj način, nastavio bi se trend rasta izvoza proizvoda od drveta, svakako bi se otvorila i mogućnost za stvaranje jakog lanca vrednosti, koji bi kroz svoje delovanje još više osnažili ove povezane privredne grane“, zaključila je Govedarica.

Milica Rilak

broj 182, februar 2021.

Foto: Pixabay

7. март 2021. 1 komentar

Novi brojevi

Biznis i finansije 182: Šumsko preduzetništvo – Ne seci granu na kojoj sediš

by bifadmin 10. фебруар 2021.

Srbija je u poređenju sa nekim drugim delovima sveta oskudno pošumljena, a zbog velikog udela izdanačkih šuma, posebno onih u privatnom vlasništvu, stručnjaci često kažu da smo bogati siromašnim šumama. Ipak, imamo daleko više nego što koristimo. Vrednost šume se u Srbiji uglavnom meri kubicima drvne građe, a mnogo manje njenom ekološkom, obrazovnom, rekreativnom i turističkom vrednošću. Iako je domaća drvno-prerađivačka industrija beležila desetogodišnji rast izvoza pre izbijanja pandemije korona virusa, učešće rezane građe je daleko veće od udela finalnih proizvoda. Čak i ekonomski najvrednije šume u Srbiji su neretko „mrtav kapital“, jer do njih nema puteva.

Periskop

8. SKRIVENI PORESKI RAT U SAD ZBOG RADA OD KUĆE: Jedna raja a dva gospodara
U pozadini radikalnih političkih podjela unutar SAD između Demokrata i Republikanaca, bjesni puno ozbiljniji rati zmeđu saveznih država, gdje uzrok nisu ideološke razlike već pitanje ko će ubrati milijarde dolara u vidu poreza na prihod građana. Naime, više od 2,1 milion Amerikanaca koji su prije pandemije odlazili na posao u susjednu saveznu državu, sada rade od kuće, odnosno u drugoj saveznoj državi.

10. ROBOVLASNIŠTVO REGULISANO ZAKONOM: Migranti kojima je zabranjeno da se vrate kući
Najveće žrtve pandemije u zalivskim zemljama su nekvalifikovani strani migranti, koji tamo rade po kafala sistemu. Oni nemaju bilo kakva radna prava niti zdravstvenu zaštitu, tretiraju se kao imovina poslodavca koju on može i da proda, čak i preko aukcija na društvenim mrežama. Nedavna popuštanja u kafala propisima u pojednim zalivskim državama koja siromašnim migrantima dozvoljavaju da se vrate kući, nisu podstaknuta humanošću, već rastom nezaposlenosti domaćeg stanovništva zbog korona krize.

12. NOVI IGRAČ NA GLOBALNOM TRŽIŠTU BATERIJA ZA ELEKTRIČNA VOZILA: I Evropa kilovate za trku ima
Evropska unija planira da trenutno učešće od tri odsto u globalnoj proizvodnji baterija podigne na čak 25 odsto do 2030. godine. U tome će joj pomoći milijarde evra subvencija za istraživanja i razvoj koje je namenila preduzećima, a u istiskivanju konkurencije ne bi trebalo da odmogne ni najavljeno pooštravanje pravila za baterije koje se prodaju na evropskom tlu.

Biznis

14. FARMACEUTSKE KOMPANIJE O NOVIM TERAPIJAMA U SRBIJI: Više inovativnih lekova za hronične bolesnike
Ako je korona u proteklih godinu dana predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže zbog ograničenja u dostupnosti zdravstvene nege. Ove godine, planirano je 5,8 milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na pozitivnu listu, što je više nego u prethodnih pet godina zajedno. Predstavnici farmaceutskih kompanija očekuju da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi. To će značajno olakšati situaciju hroničnim bolesnicima u uslovima manje dostupnosti zdravstvene zaštite.

16. KONKURENCIJA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU MINERALNIH ĐUBRIVA: Jedan za sve
Pošto je pančevačka Azotara krajem prošle godine stavljena na „stečajni bubanj“, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, u Srbiji koja ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina ostao je samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group. Ovo preduzeće ima i najveći udeo u ukupnom prometu na domaćem tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik.

18. ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Dobrim poslovanjem protiv predrasuda
Prilikom poslednjeg popisa stanovništva, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom u Srbiji samo devet odsto njih je bilo zaposleno. Nešto noviji podaci Poreske uprave pokazuju napredak u ovoj oblasti, ali ne dovoljno brz da bismo mogli da pariramo evropskoj stopi zaposlenosti osoba sa invaliditetom koja iznosi 50 odsto. Ipak, primeri kompanija poput Delez Srbije, Delta Holding-a ili Wurth-a pokazuju da se ovakva ulaganja itekako isplate, i zbog unapređenja međuljudskih odnosa unutar kompanija ali i zbog velikog doprinosa novozaposlenih razvoju njihovog poslovanja.

20. NAJBOLJI DOMAĆI PREDUZETNICI O POSLOVANJU U KORONA KRIZI: Rast na odloženo
Mada se korona kriza vrlo negativno odrazila i na većinu najbrže rastućih kompanija u domaćem vlasništvu, polovina neće otpuštati radnike, a više od četvrtine najavljuje nova zapošljavanja. Ipak, samo dve petine neće odustati od planiranih ulaganja, a skoro dve trećine najboljih preduzetnika je spremno da nađe partnera kome bi prodali deo kompanije, radi opstanka preduzeća na duži rok, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Finansije

22. ŠTA DONOSI PRIMENA ZAKONA O DIGITALNOJ IMOVINI: Jednostavnije finansiranje malih firmi
Pred domaćom privredom je nova prilika za lakše finansiranje inovativnih ideja, ali i unapređenje likvidnosti, a uz to Srbija se uključuje u tržište digitalne imovine i virtuelnih valuta. Iako je Zakon o digitalnoj imovini usvojen, primenjivaće se tek za šest meseci od 29. juna, dok se ne donesu i neophodna podzakonska akta. Postavlja se, međutim, pitanje da li će privreda oslabljena posledicama pandemije, imati znanja, potrebe i volje da bude „finansijski inovativna“, uprkos brojnim potencijalnim koristima.

26. OPOREZIVANJE KRIPTOVALUTA I DIGITALNE IMOVINE: Podsticanje legalizacije
Uslovi za oporezivanje trgovine kripto valutama nisu preterano strogi. Razlog je najverovatnije želja zakonodavca da trgovinu i korišćenje digitalne imovine uvede u legalne tokove. Zato je naročito važno da se ovi tokovi što više obelodane kod fizičkih lica.

28. KAKVA FINANSIJSKA PODRŠKA JE POTREBNA IZVOZNICIMA: Povoljni krediti važniji od pomoći za minimalce
Pandemija nije podjednako pogodila sve izvoznike, pa stručnjaci smatraju da bi ove godine država trebalo da pomogne one izvozne sektore kojima je najteže. Izvoznici, iako u različitim situacijama, saglasni su da su povoljni krediti važniji za opstanak poslovanja nego pomoć za minimalne zarade radnika.

30. KOLIKO JE POTREBNO POVEĆATI GODIŠNJA ULAGANJA U ZDRAVSTVENI SISTEM: Vakcina za zdravstvo
Najveći problemi u domaćem zdravstvu su loša opremljenost državnih bolnica i nedostatak lekara i medicinskog osoblja, što ima za posledicu sve duže liste čekanja za pojedine preglede i pad kvaliteta zdravstvenih usluga. Da bi se takvi trendovi preokrenuli, država mora da poveća godišnje investicije u zdravstvo na najmanje 0,5% bruto društvenog proizvoda, a ova vrsta ulaganja mora biti jedan od prioriteta u fiskalnoj politici. Potreban novac bi mogao da se obezbedi manjim izdacima za opremanje bezbednosnog sektora, preporučuje Fiskalni savet.

Temat – Šumsko preduzetništvo: Ne seci granu na kojoj sediš

35. ŠUMSKA EKONOMIJA U SRBIJI I REGIONU: Triput seci, jednom meri
Utvrđivanje realnog doprinosa šumskog sektora nacionalnoj ekonomiji, a pogotovo upoređivanje tih podataka u regionu je sizifovski posao. Uprkos razlikama u obimu i kvalitetu dostupnih podataka, kao i u razvoju drvnoprerađivačke industrije, jasno je da region najviše živi od drveta za ogrev. Proizvodi veće tržišne vrednosti u drvnoj industriji su i dalje izuzeci, a oni van nje, poput prerade šumskih plodova, na nivou hobija.

38. NACIONALNI PARKOVI U SRBIJI: Kako možemo da „naplatimo“ šumu bez sekire?
Da li se vrednost šume meri jedino kubicima drvne građe ili šumu možemo da „naplatimo“ i bez sekire i motorne testere? Naši sagovornici koji brinu o šumama kao zaposleni u nacionalnim parkovima u Srbiji, zalažu se za manje seče u korist što većeg druženja sa šumama kroz učenje, rekreaciju i turizam. Da bi se to postiglo, bilo bi dobro da se nacionalni parkovi organizuju na način koji se pokazao veoma uspešnim u najrazvijenijim zemljama i da se uvede „šumska pedagogija“ u Srbiju. I to ne samo za najmlađe.

40. STANJE PRIVATNIH ŠUMA U SRBIJI: Mrtav kapital u bespuću
Bogatstvo siromašnim šumama, usitnjeni posedi, zastarela mehanizacija, manjak kvalifikovane radne snage, nedostatak novca i znanja za razvoj preduzeća, slaba volja za udruživanjem, nelojalna konkurencija… Ovo je tek deo problema u gazdovanju privatnim šumama, ali i u onim delovima Srbije gde je situacija znatno bolja, ekonomski vredne šume su neretko „mrtav kapital“ jer do njih nema puteva. Ako su šumama nedostupni putevi, ni one nisu dostupne ljudima.

42. PRIVATNA ŠUMA – POSAO VELIKIH PRIHODA I RASHODA: Kad zatreba novca, trk u šumu
Polovinu zarade od seče drva za ogrev vlasnici šuma ili oni koji organizuju posao potroše na ulaganja. Težak rad i pored velikih izdataka donosi dobru zaradu i kad god zatreba novca, mnogi se ne dvoume da ga potraže u šumi. U zavisnosti od dogovora, rad kod drugih nekad je isplativ podjednako kao i u sopstvenoj šumi.

44. ZA KOJE POTREBE SE IZNAJMLJUJE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE: Šta je nama šuma dala
Šumsko zemljište u javnoj svojini, u Srbiji uglavnom iznajmljuju preduzeća i institucije iz vrlo različitih delatnosti. Najčešće je to eksploatacija mineralnih sirovina, ali su česti zahtevi i za postavljanje elektronske i opreme za mobilne telefone, za komunalnu infrastrukturu, pa sve do sakupljanja pečuraka i lekovitog bilja. Šume koriste za svoje potrebe i institucije iz oblasti kulture i socijalne zaštite, kao i naučni instituti koji rade na očuvanju autohtonih vrsta.

46. ILEGALNA SEČA ŠUMA: Koliko košta „besplatni“ ogrev?
Ilegalna trgovina drvetom iz balkanskih šuma ni izdaleka nije tako unosna kao u delovima sveta koji obiluju kvalitetnim šumama, pa je prema istraživanjima u ovom regionu najčešći motiv za bespravnu seču pribavljanje drveta za ogrev u siromašnim krajevima. U Srbiji, različiti izvori imaju različite podatke o obimu ilegalne seče i štete koju ona proizvodi, ali su saglasni da je ona najprisutnija u privatnim šumama. Podaci koji su neophodni za odgovarajuće gazdovanje šumama uglavnom ne postoje za šume u privatnom vlasništvu, pa je zato i kontrola korišćenja tih šuma veoma slaba.

48. DOMAĆA DRVNO-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA: Stolica skoro šest puta vrednija od rezane građe
Sa 3.734 preduzeća, od kojih 932 proizvodi nameštaj, domaća drvnoprerađivačka industrija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije učestvuje sa niskih dva odsto. Ali zato već deceniju unazad beleži rast izvoza, trenutno zapošljava više od 53.000 radnika i može da računa na globalno pozitivan trend – okretanje cirkularnoj ekonomiji i rast potrošnje drveta. Pod uslovom da se poveća finalizacija proizvoda, jer kada bismo od izvezene sirovine pravili samo stolice, njihova vrednost u izvozu bi bila 5,8 puta veća.

50. PREDNOSTI DRVETA KAO GRAĐEVINSKOG MATERIJALA: U sve se meša
Drvo je najstariji ljudski pratilac, sa bezbrojnim primenama u gradnji. Zahvaljujući inovacijama, unapređena je njegova savitljivost i postignuto da u isto vreme bude otporno kao čelik. Danas se proizvode potpuno novi drvni materijali, poput armiranog drveta ili drveta u granulama.

52. GENETSKI MODIFIKOVANO DRVEĆE: Hakovanje šuma
Spasilačka misija za preživljavanje planete, kao što to predstavlja deo naučnika koji se svim silama zalažu za genetsku modifikaciju drveća kako bi se ubrzalo „istrebljivanje“ ugljen dioksida, ima i svoju ekonomsku računicu. Projekti „hakovanja“ šuma se uveliko sprovode i radi ekonomskog prestiža na globalnom tržištu.

Intervju

54. IGOR BOGIĆEVIĆ, OSNIVAČ KOMPANIJE ORGNOSTIC: Jednom preduzetnik, uvek preduzetnik
Pre nešto više od decenije, kroz ćaskanje na internetu dvojica tehnoloških entuzijasta došla su na ideju o osnivanju firme Seven Bridges Genomics. Ona je vremenom prerasla u prestižnu kompaniju sa nekoliko stotina zaposlenih, zaslužnu za velike naučne proboje u oblasti biotehnologije. Međutim, na vrhuncu njene slave, jedan od osnivača je napušta i osniva novi startap – Orgnostic. Zašto? „Zato što sam ’navučen’ na preduzetništvo. Ne želim da radim u kompaniji u kojoj pravila ponašanja diktira korporativna kultura, već u malom timu u kojem se svi zaposleni poznaju, gde je komunikacija prirodnija“, kaže fizičar i programer Igor Bogićević, koji se sada bavi upravo analizom funkcionisanja timova u preduzećima.

Skener

58. EFEKTI PRIVATIZACIJE SEKTORA OBEZBEĐENJA U SRBIJI: Imperija partijskih interesa uz ponekog penzionera
Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija. Uterivanje niske cene rada postaje sve sofisticiranije, uključujući i masovno angažovanje penzionisanih pripadnika vojske i policije. Ipak, najveće malverzacije se odvijaju preko iznajmljivanja radnika na lizing, ispumpavanjem novca iz javnog sektora u privatne, partijske džepove.

60. BITKA ZA DIGITALNE NOMADE TOKOM PANDEMIJE: Na prodaju Sunce tuđeg neba
Iako je korona primorala i većinu digitalnih nomada na rad od sopstvene kuće, pandemija nije sprečila države da se nadmeću u osvajanju ovog sve atraktivnijeg tržišta pokretne radne snage. Tako se i u našem regionu, uključujući i Srbiju, raširila nova pandemija političkih obećanja o uvođenju posebnih viza za pretvaranje Balkana u digitalno-nomadski raj.

62. DA LI SE MENJA PRAVAC SRPSKIH SEOBA: Privremene i zemlje za svagda
Statistika pokazuje da se poslednjih godina smanjuje broj ljudi iz Srbije u starim članicama EU, dok se u novim članicama više nego udvostručio. Ipak, dublja analiza dostupnih podataka sugeriše da nije reč o suštinskom preokretu. Oni koji odluče da odu zauvek i dalje slede utabane staze „seobe Srba”, dok se u bivše komunističke države, sada članice EU, odlazi pre svega privremeno, kako bi se bar kratkoročno podigao standard. Analitičari smatraju da je sve masovniji odlazak u bogate zemlje Persijskog zaliva i Kinu takođe privremen, zbog orgomnih kulturoloških razlika, ali i zato što ove države ne podstiču trajnije useljavanje radne snage.

Nove tehnologije

66. VEŠTAČKO ZAMRZVANJE SEVERNOG POLA: Ledena novorođenčad
Ako smo već učinili sve što smo mogli da odledimo Severni pol, možemo li da ga vratimo iz „toplotne kome“ tehnologijama za veštačku proizvodnju leda? Rešenja nude više varijanti za ovu vrstu „veštačke oplodnje“, ali osim što iziskuju mnogo novca i još više vremena koje nemamo, postavlja se i pitanje kakve bi neželjene efekte proizveo veštački uticaj na klimu.

Nauka

68. ZAŠTO JE ČOVEK NEIZLEČIV OD DRUŠTVENOSTI: Poverenje je ljude uzdiglo u čovečanstvo
Otuđenost i usamljenost su zvanično proglašene bolestima modernog doba sa veoma teškim posledicama, uključujući i preranu smrt, mnogo pre nego što je izbila pandemija samoće tokom pandemije korone. Virus koji nam je oteo društveni život je potvrdio da je čovek, srećom, neizlečiv od društvenosti i teze naučnika da bez te osobine ljudi nikada ne bi izrasli u čovečanstvo.

Koktel

70. OSLIKAVANJE ZVONA ZA BICIKLE: Psst! Radim i dok spavam
Retko se dešava da se preduzetnik i umetnik sretnu u jednoj osobi. Retko je i to da se ideja za novi posao rodi zahvaljujući pametno potrošenoj prvoj plati od drugog posla. Ivana Novaković se, umesto za umetnost, opredelila za preduzetništvo u porodičnoj firmi, a sada živi kao preduzetnik koji prodaje sopstveni umetnički proizvod. Njena oslikana zvona za bicikle uveliko zvone na svakom kontinentu. Ipak, domaći kupci su joj bili najveća podrška da održi poslovanje i tokom pandemije.

72. GRADOVI U SVETU KOJI NOSE IME NAŠE PRESTONICE: Gde je sad moj Beograd
Sedam gradova širom planete već vekovima nosi ime Beograd, zahvaljujući našoj prestonici. Oni su podsetnik da se, čak i u doba kada vesti nisu brzo putovale, u svetu ipak znalo za nju. Istorija ovih gradova nas uči da smo i pod turskom okupacijom i posle nje, kao kraljevina Srbija, a potom i Jugoslavija, imali veliku dijasporu i slavne inženjere i investitore koji su širili lepu reč o našem glavnom gradu, ali i da je Beograd nekada bio poznato pristanište za trgovačke brodove, čiju slavu su i drugi hteli za sebe. Šta nam se u međuvremenu desilo, to je već tema za analizu druge vrste.

74. KAKO UZGAJANJE PIRINČA OBLIKUJE LJUDSKI KARAKTER: Ako čovek radi naporno, zemlja neće biti lenja
Rad u pirinčanom polju je deset do dvadeset puta naporniji od rada na polju kukuruza ili pšenice iste veličine. Kineski seljak radi u proseku tri hiljade sati godišnje, daleko više i od najvrednijih poljoprivrednika u SAD i Evropi. Uz to, uzgajanje pirinča je veoma složeno, zahteva razvoj izuzetnih veština. Uzgajivači pirinča su poboljšavali prinos postajući pametniji, raspolažući bolje svojim vremenom i praveći bolje izbore.

Komunikacije

76. SPORAZUMEVANJE ZVIŽDANJEM: Razgovori preko sedam gora i sedam mora
Jedan od najdrevnijih načina komunikacije na daljinu, zviždanje, održao se u tek nešto više od sedamdeset jezika u svetu. Razgovor zviždanjem se zasniva na maternjem jeziku, a ponegde se uči i u školi, da ne bi pao u zaborav. Za razliku od nekih današnjih korisnika interneta, zviždači mogu da oblikuju vrlo složene rečenice i pritom upotrebljavaju oba dela mozga.

Reprint

78. KAKO JE TRGOVINSKI RAT PROMENIO ODNOS SNAGA KINE I SAD: Gol za Kinu
Trgovinski rat je koštao američku privredu preko 300 hiljada poslova i 0,3-0,7% BDP-a. Ni Kina nije prošla bez gubitaka, ali se pokazala znatno sposobnijom u apsorbovanju troškova za potrošače i preduzeća.

Vremeplov

80. OD INDUSTRIJE U POVOJU DO SVETSKOG MONOPOLISTE: Jeretik slobodnog tržišta koji je lansirao Ameriku
Aleksandar Hamilton, prvi američki ministar finansija u vreme kada je ova zemlja bila britanska kolonija a njena industrija tek u povoju, zalagao se za primenu protekcionističke politike u razvoju zemlje, koja je i Britaniju učinila moćnom. Iako je danas zvanično priznato kako je njegov koncept stvorio modernu Ameriku, da je kojim slučajem Hamilton živ i ministar finansija u nekoj od zemalja u razvoju, Svetska banka i MMF bi sigurno odbili da pozajmljuju novac toj državi i lobirali bi za njegovo uklanjanje s ministarskog položaja.

10. фебруар 2021. 0 komentar

B&F Plus Politika i društvo

Ilegalna trgovina drvetom i meka ruka zakona

by bifadmin 18. децембар 2020.

U ilegalnoj trgovini drvetom se godišnje “obrne” 152 milijarde dolara, što je čini najisplativijom granom ekološkog kriminala. Upravo ovaj biznis uzrok je 90 odsto deforestacije tropskih šuma u pojedinim zemljama, a pošto se njime bave moćne kriminalne grupe, odgovoran je i za pojedinačna ubistva ali i za finansiranje terorizma. I to ne samo u Brazilu, kako mnogi misle, već u celom svetu, što znači – i u našem komšiluku.

Veći deo drvenog nameštaja u kućama širom sveta sadrži u sebi bar neki deo ilegalno isečenih stabala, upozorava Interpol. Ova stabla seku i distribuiraju kriminalne grupe koje se povezuju sa brojnim ubistvima i trgovinom oružjem, stoji u poslednjem izveštaju ove međunarodne organizacije.

Posledice njihovog delovanja su višestruke – ekonomske, ekološke i društvene. Ekološke su mahom poznate široj javnosti, a tiču se uništavanja ekosistema i uticaja na klimatske promene. Od ekonomskih posledica je najslikovitiji podatak da ilegalna seča stabala na javnom zemljištu uzrokuje gubitke u državnoj imovini i prihodima u visini od 10 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou.

Ali, manje se zna o društvenim posledicama, odnosno o sukobima u pošumljenim regionima, gde se maltene vode ratovi podzemlja oko teritorije. Osim što se ubijaju međusobno, ovi kriminalci ne štede ni „civile“, ponajviše one koji se bave ekologijom. Tako je prema podacima Global Witness-a, neprofitne organizacije koja izveštava o korupciji i zloupotrebama iz oblasti ekologije, između 2002. i 2014. godine ubijeno više od 950 ljudi koji su se bavili zaštitom šuma, pretežno šumskih rendžera, aktivista i autohtonog stanovništva.

Šume seku i kriminalci, ali i obični građani

Osim za seču, ubistva i prevoz drveta, kriminalci imaju i dobro razrađene šeme za pranje novca, ali i visokotehnološki kriminal. Oni se povremeno bave i hakovanjem zvaničnih državnih vebsajtova u cilju lažiranja dozvola za seču drveća. Kod nas doduše to još nije slučaj jer država šakom i kapom deli i drveće i reke i ostala prirodna dobra. No, Srbija je i dalje, ma koliko bila popustljiva prema pojedinačnim investitorima, “malo dete” u ovoj disciplini. Prema procenama ekoloških organizacija, više od polovine ilegalno posečenih stabala dolazi iz Amazonije, Centralne Afrike, Jugoistočne Azije i Rusije. Najpopularnije je, ipak, seći tropske šume u kojima raste veoma kvalitetno drvo, te su one trenutno i najugroženije.

Najpoznatiji primer uništavanja šuma jeste upravo onaj iz Brazila. Amazon je u prošloj godini imao samo 80,5 odsto pošumljenih površina u odnosu na brojke iz sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, posečena je petina ove šume. Amazon je inače jedan od najvrednijih resursa koje imamo za borbu protiv klimatskih promena. Zato se i naziva “plućima sveta”.

Međutim, osim kriminalaca, ovu šumu krči bukvalno ko stigne. I onaj ko želi da od nje napravi poljoprivredno zemljište za napasanje stoke ili za uzgoj određenih kultura, i onaj ko smatra da baš tu treba da prolazi neki put, i onaj kome treba drvo da bi izgradio neki objekat u svom dvorištu… Među običnim građanima najviše je onih koji šumu krče za potrebe poljoprivrede i to – podmetanjem požara. Za pomenute požare mnogi krive predsednika Žaira Bolsonara, međutim za sada nema dokaza o njegovoj povezanosti sa istima, osim što ih on lično ne osuđuje pa se stiče utisak da će na ovakav način raskrčavanja šuma država žmuriti. A sve zbog kupovine socijalnog mira.

I Evropa u problemu

Za većinu naših čitalaca je prva asocijacija na ilegalnu seču drveća verovatno Amazon, međutim ona se dešava svuda u svetu, pa i u Evropi. Primera radi, šumski pojasevi na Karpatima su veoma ugroženi ovom aktivnošću. Tamošnje stanovništvo već godinama unazad trpi ozbiljne posledice deforestacije, koji ugrožavaju i ekonomiju ali i ljudske živote.

Ukrajina je u poslednjih nekoliko godina doživela više velikih poplava zato što nije bilo dovoljno drveća da apsorbuje padavine. Karpatski ekosistem je tamo već značajno ugrožen, tako da neke životinjske vrste masovno migriraju.

Rumunski deo Karpata je takođe desetkovan zahvaljujući kombinaciji moćnika koji imaju interes u krčenju šuma i korupcije na državnom nivou koja im to omogućava. Zastrašujuć je podatak da su te šume izašle netaknute iz poslednjeg ledenog doba na planeti ali im to ovaj put neće uspeti, zbog organizovanog kriminala. Pripadnici kriminalnih klanova i u Rumuniji ubijaju šumske rendžere i druge osobe koje im se suprotstavljaju u namerama da zarade “brzu lovu”.

U našoj zemlji se pak ilegalno krčenje šuma ne dovodi u vezu sa mafijom, već sa – građanima kojima je potreban ogrev i ponekim privatnim investitorom. Samo u prvih pet meseci ove godine, prema podacima kojima raspolažu “Srbijašume”, bespravno je posečeno 2.613 kubika drveta u državnim šumama, a ako se zna da kubni metar drva za ogrev košta najmanje 5.000 dinara, Srbija je od početka godine do kraja maja izgubila oko 111.000 evra.

Zašto je tako teško boriti se protiv ilegalne trgovine drvećem?

Za početak, zato što na komadu drveta ne piše gde je ono posečeno. Kriminalci imaju svoje načine da ga preprodaju više puta kako bi se izgubio trag njegovog porekla.

Možda bi, kažu stručnjaci, bilo efikasnije boriti se protiv seče na licu mesta, ali ni to nije jednostavno, što pokazuje primer iz Brazila. Naime, uprkos ogromnom broju čuvara reda koji redovno patroliraju Amazonijom, kriminalci uvek uspevaju da se dokopaju velike količine drveta i da najčešće za to nedelo prođu bez kazne.

Oni rade uglavnom noću, dobro organizovani, kamuflirani i sa modernom opremom. Dojavljuju jedni drugima kuda se kreću čuvari šume, pa “operišu” na mestima koja nisu pod njihovim nadzorom. Kada odvezu ogromne količine drveta u pilane, često potkupljuju lokalne birokrate koje im izdaju dokumente o legalnom poreklu drveta. Zato su policiji često vezane ruke, ponekad čak i u bukvalnom smislu, kada se njenih pripadnika dokopaju kriminalci.

Finansiranje terorizma

Interpol je baš iz svih ovih razloga 2010. godine uspostavio Program za zaštitu životne sredine. Ove nedelje on slavi deceniju postojanja. U početku se bavio pojedincima koji su se bavili sečom stabala ali se posle nekog vremena okrenuo organizovanom kriminalu. Interpolovi stručnjaci utvrdili su da je u pitanju prava mafija, koja ima veoma kompleksnu organizacionu strukturu, i da je zato teško doskočiti joj.

Osim toga, ovaj vid kriminala donosi i veoma veliku zaradu, kojom je moguće i “častiti” pojedine političare. Primera radi, trenutno je na globalnom nivou najtraženije palisandrovo drvo koje se nabavlja u Južnoj Americi i Južnoj Aziji. Od seče ovog drveta do njegove pojave na tržištu vrednost mu se uvećava za neverovatnih 700 puta. Kvalitetno palisandrovo drvo može dostići i cenu od 50.000 dolara po kubnom metru. A kada se ilegalno seče, onda je sirovina – džabe. Dakle, samo treba uložiti u radnu snagu koja će ga poseći i prevoz na željenu destinaciju, i eventualno u nekog potkupljivog lokalnog birokratu.

Zato se u ovaj biznis rado uključuju razne terosističke i kriminalne grupe, kako bi obezbedile finansiranje svojih drugih aktivnosti. Prema Interpolovim podacima, terorističkoj grupi Al-Šabab koja je izvela nekoliko izuzetno nasilnih napada u Somaliji i Keniji je ovo jedan od glavnih izvora prihoda.

Foto: Pixabay

18. децембар 2020. 0 komentar