Tag:

dužnici

Da li bankarska kriza ide na ruku kreditnim dužnicima?

by bifadmin 30. март 2023.

U neobična vremena dešavaju se i neuobičajene stvari, pa bi se moglo desiti da bankarska kriza u Evropi ide na ruku dužnicima koji su podigli kredite vezane za evro, piše Danas.

Već duže od godinu dana euribor, odnosno međubankarska kamatna stopa na evre, koja se koristi u određivanju kamatnih stopa na kredite koji su vezani za evro, raste povećavajući rate kredita.

Na primer, pre ravno godinu dana tromesečni euribor je bio negativan – minus 0,477 odsto. Pošto se promenljive kamatne stope na kredite, najčešće stambene, formiraju tako što se na euribor doda neka bankarska marža, jasno je da su klijenti itekako imali koristi od ove čudne situacije.

Tako je recimo za kredit za koji je kamatna stopa marža od 3,2 odsto plus tromesečeni euribor, nominalna kamatna stopa iznosila 2,7 odsto.

Kako je inflacija postajala sve veća i upornija, centralne banke, pa i Evropska centralna banka su podizali svoje ključne kamatne stope, što je guralo i euribor na gore.

Tako je do 10. marta tromesečni euribor skočio na 2,98 odsto.

Koliki je rast kamata bio šok za budžete bankarskih dužnika u prethodnih godinu dana najbolje se vidi na primeru nekog ko otplaćuje stambeni kredit.

Ako je neko pre četiri, pet godina kupio stan od 60.000 evra kreditom na 20 godina i učešćem od 20 odsto (iznos kredita je 48.000 evra) sa kamatnom stopom 3,2 odsto plus tromesečni euribor, pre tčno godinu dana plaćao je ratu od oko 260 evra.

Pad euribora

Danas, nakon rasta euribora na tri odsto, njegova nominalna kamatna stopa je 6,2 odsto, a rata kredita oko 345 evra ili za trećinu veća nego pre godinu dana.

Ipak, od 10. do 16. marta desila se neobična stvar, jer je euribor sa 2,98 odsto pao na 2,65 odsto, iako nije bilo naznaka da inflacija usporava. Da bi se zatim vratio na nivo od tri odsto.

Ovo je posebno bitno za one koji imaju tromesečni euribor u sastavu svoje kamatne stope, jer se on usklađuje svaka tri meseca. Upravo je 31. mart, kao kraj prvog kvartala uobičajen datum usklađivanja kamatnih stopa sa euriborom.
Pad euribora desio se u vreme kada je Banka Silicijumske doline propala i kada je pod pokroviteljstvom države objavljeno preuzimanje uzdrmane banke Kredi Svis od najveće švajcarske banke UBS.

Finansijsko tržište je očigledno procenilo da će centralne banke zbog problema sa bankama usporiti ili čak i zaustaviti rast kamatnih stopa što se odrazilo na euribor.

Ekonomista Vladimir Vučković objašnjava da će kamatne stope centralnih banaka nastaviti da rastu usled visoke inflacije.
„A onda je došlo do problema u bankarskom sektoru, prvo SAD, pa Evrope i pokazalo se da osim realnom sektoru ni finansijskom ne odgovara ovaj rast kamatnih stopa.

Sada se centralne banke, pre svega Evropska centralna banka, suočava sa dva problema. Pored straha od recesije, javlja se i strah od krize u bankarskom sektoru. FED je već osetio pritisak i usporio povećanje kamatne stope na 0,25 odsto, a prethodno se mislilo da može i više“, ističe Vučković.

Prema njegovim rečima, kao što berze tumače buduća dešavanja, tako se i na ovom delu finansijskog tržišta procenjuje šta će raditi centralne banke.

Kamate malo pale, ali ne iz dobrog razloga

Slaviša Tasić, ekonomista i autor bloga Trišno rešenje ističe da je istina da su kamate malo pale, ali ne iz dobrog razloga.

„Kamate su pale zbog loše situacije. A ako je loše za banke, u nekoj narednoj fazi može biti loše za sve. Istina, ko ima kredit sa fleksibilnom kamatnom stopom može da ima koristi od tog pada euribora, ali ako dođe do rasta inflacije, manjeg privrednog rasta, da ljudi ostanu bez posla, onda to nije dobra vest“, napominje Tasić dodajući da ovaj pad kamata nije došao zato što smo pobedili inflaciju.

Globalne banke su do turbulencije na bankarskom tržištu očekivale da će ECB dizati kamatnu stopu do četiri odsto (sada je na tri odsto), ali sada očekuju da će stati na 3,5 odsto.

I predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je nakon poslednjeg povećanja kamatne stope pre desetak dana izjavila da su tenzije na finansijskom tržištu unele neizvesnost i da „se nisu obevzali ni da dalje poveavaju kamatnu stopu niti su završili sa njenim povećanjem“.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

30. март 2023. 0 komentar

Država se ni sama ne pridržava zakonskog roka od 60 dana za plaćanje

by bifadmin 24. септембар 2022.

Ukupna dugovanja državnih institucija i organa prema trećim licima u komercijalnim poslovima trenutno iznose nešto manje od 80 milijardi dinara, i ta brojka gotovo je na istoj visini godinama.

Država se ni sama ne pridržava zakonskog roka od 60 dana za plaćanje, koji je sama propisala kada posluje sa firmama i pojedincima, pa oni plaćanje najčešće mogu da očekuju nakon više od četiri meseca.

Sagovornici Danasa tvrde da firme nastavljaju da posluju sa državnim ustanovama i javnim preduzećima i pored toga, jer u državi ipak imaju pouzdanog partnera. S druge strane, razloge za ovakvu visinu duga kao i kašnjenja u isplati, stručnjaci vide u lošem planiranju i upravljanju finansijama, ali i visokoj i nekontrolisanoj korupciji.

Nasleđeni problem i praksa koja već godinama unazad traje

– To nije ništa novo i traje već duže vremena, a najveći problem je što usporava privrednu aktivnost i stvara probleme u likvidnosti. Firme pristaju na to jer nemaju izbora, a sa druge strane, država koliko god da joj dugo treba da izmiri obaveze, ona je relativno pouzdan platiša. Pre ili kasnije, te dugove ćete naplatiti. Jednostavno, to je nasleđeni problem i praksa koja već godinama unazad traje – kaže za Danas Mihajlo Đukić sa Instituta ekonomskih nauka.

On napominje da visina tih dugovanja nije tolika da bi bila osnovni razlog za dalja spoljna zaduživanja države.

– Međutim, treba pogledati podatke o trendovima, ali mi se čini da taj iznos nije trenutno veći nego što je bio prethodnih godina – kaže on.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, navodi više razloga ovakvog stanja državnog duga prema trećim licima.

– Najmanje su dve grupe razloga za to. Najpre loše finansijsko upravljanje i planiranje od strane javnih preduzeća i državnih organa povodom ispunjavanja svojih obaveza prema trećim licima. Morate unapred znati, imati rezervna sredstva za slučaj nekih iznenadnih nepredviđenih troškova – napominje Drašković.

Struktura i opravdanost pojedinih troškova

S druge strane, niko na pravi način ne kontroliše državne institucije o strukturi i opravdanosti pojedinih troškova.

– One nikome ne polažu račune za način ugovaranja i iznose obaveza koje imaju prema trećim licima. Opšte poznate su, ne samo za vreme ove već i prethodnih vlasti, „naduvane“ fakture, neodgovornost i transfer novčanih sredstava iz državnih u privatne tokove. To znači: dogovoreni dobavljači, cene se povećaju, na taj način se izvrši pranje novca, niko to ne kontroliše. Državna revizorska institucija kontroliše samo formalno, zakonski okvir, da li je postojala odluka, plan, ugovor. Ali ne kontrolišu, niti imaju mehanizam kontrole, da li neka usluga ili dobro koje je isporučeno državnoj instituciji, ima opravdanu i konkurentnu cenu, tim pre što je sada sistem javnih nabavki više forma nego suština. To je mehanizam otvorenih slavina za igranke, na koji najbolje ukazuje promena ključnih dobavljača u velikim javnim preduzećima i ustanovama, nakon promene vlasti. To je jasan indikator te „igranke“. Nemamo mehanizam kontrole cena i kvaliteta usluga. Naravno, postoje hitne intervencije, pogotovu u zdravstvu, onda nemate vremena, veća je šteta za zdravstveni sistem da ne kupite nego ako kupite po višoj ceni, kada je nenadana situacija. To je suština, ali istovremeno i kompletan mehanizam koji je postao navika u ovoj zemlji – objašnjava Drašković.

Pita da li je neko, nakon nedavne promene vlasti u Beogradu, saopštio tajni podatak koliko je koštao spomenik Stefanu Nemanji.

– Koliko još imamo stvari vezanih za javni gradski prevoz, za investiranje u opravku puteva, za gradnju velikih infrastrukturnih objekata, a da ne znamo koliko su koštale. Da li bi u nekakvoj normalnoj konkurenciji kilometar autoputa, na pogodnim terenima, trebalo da iznosi 12 ili 14 miliona evra – pita Drašković.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

24. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Poreska uprava objavila spisak najvećih dužnika

by bifadmin 2. септембар 2022.

Poreska uprava objavila je spisak najvećih dužnika među aktivnim privrednim društvima, na čijem čelu su šabačka Magma prom i beogradska Mera invest za koje navodi da su na kraju jula bili dužni 1,13 odnosno 1,08 milijardi dinara.

Na ovom spisku je ukupno 311 aktivnih subjekata čija su dugovanja na dan 31. jul ove godine pojedinačno bila veća od 20 miliona dinara.

U vrhu liste su Termol Leštane sa dugom od 865 miliona dinara i Prodexim sa Novog Beograda sa dugom od 851 milion dinara.

Kao bitnu napomenu Poreska uprava navela je postupke prinudne naplate.

Spisak najvećih dužnika – pravnih lica u stečaju predvode Beobanka AD sa dugom od 34,17 milijardi dinara, a u vrhu su Astra banka – 21,20 milijardi dinara duga, te Beogradska banka sa 18,40 milijardi.

Na ovom spisku je ukupno 560 pravnih lica u stečaju sa dugom većim od 20 miliona dinara.
Poreska je objavila i spisak dužnika, pravnih lica sa oduzetim PIB – om, na čijem je vrhu novosadski Impuls Petrol sa 5,45 milijardi dinara.

U vrhu su i novosadski Požarevac-promet sa 1,55 milijardi, i Redwood iz Niške Banje sa 912 miliona dinara duga.

Na ovom spisku je ukupno 351 pravno lice sa oduzetim PIB-om čiji su dugovi veći od 20 miliona dinara.

Kod dužnika preduzetnika je na spisku 3.354 subjekta koji su dužni po preko pet miliona dinara.

Niška radnja za klanje Biftek dužna je 400 miliona dinara, a u vrhu su i obrenovačka PR Agencija Maxicode sa dugom od 207 miliona, a sledi subotička SZR Edex sa 193 miliona dinara duga.

Izvor: Tanjug

Foto; Pixabay

2. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Kina pokušava da zemlje u razvoju uvuče u dužničku klopku

by bifadmin 3. април 2021.

Zvanični Peking svoju jaku pregovaračku poziciju vešto koristi kod zemalja u razvoju.

U poslednjih dvadesetak godina Kina širom sveta pozajmljuje sve veće sume zemljama u razvoju. U centru pažnje Pekinga su zemlje na “Novom putu svile”, odnosno u okviru inicijative “Pojas i put”. Taj infrastrukturni projekat povezuje Kinu sa preko 60 zemalja Azije, Evrope i Afrike. Kina finansira mrežu novih luka, železničkih linija, puteva i industrijskih parkova.

“Inicijativom ’Pojas i put’ Kina je postala najveći poverilac zemalja u razvoju”, kaže Kristof Trebeš sa nemačkog Instituta za svetsku privredu (IfW) u Kilu. On je sa drugim istraživačima analizirao kreditne uslove za inostranstvo u kineskim bankama za razvoj.

“Kineske državne banke nastupaju prema zemljama u razvoju kao veoma verzirane davaoci kredita koji svoju pregovaračku moć koriste u svoju korist”, navodi Trebeš u saopštenju za medije koje je objavio Institut.

Inače, kreditni ugovori s drugim zemljama obično su pod ključem. Institutu za svetsku privredu iz Kila je, u saradnji sa više američkih istraživačkih institucija, pošlo za rukom da stekne uvid u stotinu tajnih ugovora o kreditiranju koje je Kina sklopila sa 24 zemlje u razvoju. Ukupna vrednost ugovora je 36,6 milijardi dolara.

“Neobično dalekosežne klauzule o poverljivosti”

Istraživači su te ugovore uporedili sa 142 ugovora o kreditiranju drugih zemalja koji su javno dostupni. U tom poređenju pokazalo se da kineski imaju “neobično dalekosežne klauzule o poverljivosti”. Ponekad je i samo postojanje kredita bilo tajno. Isto tako, uočljivo je da su ugovori tokom vremena imali sve restriktivnije klauzule o tajnosti. Od 2014. je u svakom ugovoru ugrađena takva klauzula.

Istraživači kritikuju tu praksu, pošto su za poreske obveznike koji otplaćuju kredite zaduženje i uslovi potpuno netransparentni. Osim toga, ostali potencijalni davaoci kredita ne mogu pouzdano da procene kreditnu sposobnost neke zemlje.

Stručnjaci takođe tvrde da ugovori daju prednost kineskim državnim bankama u odnosu na ostale potencijalne finansijere. U najvećem broju slučajeva dužnicima nije dozvoljeno reprogramiranje dugova s drugim bankama. Prema tome, Kina poseduje veliki manevarski prostor, može da “raskine kreditni ugovor ili da ubrza otplaćivanje kredita, ako nije saglasna sa politikom zemlje dužnika”, na primer ako dođe do prekida diplomatskih odnosa.

Veliki broj tih ugovora sadrži klauzulu o nemogućnosti da se dugovi prema Kini tretiraju u Pariskom klubu – neformalnoj grupi 19 najbogatijih zemalja sveta i Rusije koja razrađuje planove restrukturiranja, olakšavanja i otpisa dugova zaduženim zemljama i njihovim kreditorima.

Diskusija o dužničkoj klopci

Tim istraživača dobio je pristup preko vladinih stranica dužničkih zemalja. Ustanovljeno je da kreditni uslovi zemljama koje su u teškoj finansijskoj situaciji zbog pandemijske krize otežavaju napore da “svoju dužničku situaciju stave pod kontrolu”.

Ekonomski stručnjaci specijalizovani za Aziju odavno upozoravaju da Kina pokušava da zemlje u razvoju i nove industrijalizovane zemlje uvuče u dužničku klopku – da kreditima razvije jaku zavisnost od Pekinga kako bi na taj način lakše imala pristup velikim projektima kao što su luke i putevi.

Ali tu tezu ne podržavaju svi istraživači. Debora Brautigem, jedna od vodećih eksperata za odnose Kine i Afrike koja radi na Univerzitetu “Džon Hopkins” naziva tezu o dužničkoj klopci “mitom”. Njeni istraživački rezultati pokazuju da su kineske banke spremne da reprogramiraju postojeće kredite. Isto tako, Peking nije nikada zaplenio imovinu neke države, kako se često tvrdi, piše ta naučnica u prilogu za časopis “Atlantik”.

Izvor: B92

3. април 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ko su najveći poreski dužnici

by bifadmin 12. јануар 2021.

Poreska uprava Srbije objavila je liste najvećih poreskih dužnika – aktivnih pravnih lica, firmi koje su stečaju i preduzeća kojima je oduzet PIB zbog poreskih dugovanja. U vrhu dužnika je Privredno društvo za finansijsko posredovanje „Mera invest” iz Beograda, koje duguje 1,1 milijardu dinara.

Na drugom mestu liste 335 najvećih poreskih dužnika, aktivnih kompanija, nalazi se „Magma prom” iz Šapca, koje duguje državi 1,04 milijardu dinara, treći je „Termol Beograd” s 805,7 miliona, potom „Prodeksim” iz Beograda sa 770 miliona, a sledi beogradski Holding „Komgrap” s dugom većim od 548 miliona dinara, objavljeno je na sajtu Poreske uprave.

Među dužnicima visoko na listi su i građevinska preduzeća „Ratko Mitrović” iz Novog Sada s 377 miliona dinara duga, „Granit-Peščar” iz LJiga s 376 miliona, kao i „Putevi Užice” s dugom od 265 miliona.

Od vojvođanskih firmi na spisku dužnika je AD „Novitet” iz Novog Sada, koji duguje za poreze blizu 170 miliona dinara.

U toj grupi pre tranzicije uspešnih firmi, zbog poreskog dugovanja je i Preduzeće za trgovinu na veliko i malo i spoljnu trgovinu novosadski „Stoteks”, koje je uputilo zahtev za reprogram duga od blizu 96 miliona dinara, pa AD za proizvodnju mašina, obradu metala i drveta „Majevica” iz Bačke Palanke s oko 192 miliona dinara dugovanja. Na spisku dužnika je i Poslovni centra „Rebrača” iz Sombora s malo više od 218 milona dinara duga, zatim firma iz Subotice „Solid”, koja je proizvodila obuću, a duguje oko 43 miliona dinara. Među dužnicima je i nekoliko zemljoradničkih zadruga: u Uljmi, Apatinu, Sremskoj Kamenici i Srbobranu.

Najzaduženiji preduzetnik u Srbiji

Među deset najvećih dužnika koji su u stečaju su i kompanije „Sartid”, IMT, Industrija mašina „14. oktobar”, „Zastava kamioni”.

Među najvećim firmama-dužnicima koji su u stečaju na listi je 764 preduzeća, a na prvom mestu je Beobanka s 33,5 milijarde dinara duga, slede Astra banka s 20 milijardi i Beogradska banka s nešto više od 18 milijardi.

Najzaduženiji preduzetnik u Srbiji, na spisku 2.636 preduzetnika koji je objavila Poreska uprava, jeste zanatsko građevinska radnja SNJM iz Lapova s dugom većim od 129 miliona dinara.

Od preduzeća u stečaju u Vojvodini veliki poreski dug imaju „Boreli” iz Subotice – više od milijardu dinara, a tu su i Industrija piva i sokova iz Vršca, „Vojvodinaput” i „Jugoremedija” iz Zrenjanina, fabrike „Kulski štofovi”, „Iskra” i „Kramer” iz Kule, „Borovica transport” iz Rume, „Agroživ” iz Žitišta, „Hipol” iz Odžaka, Fabrika sijalica „Tesla” iz Pančeva, „Aroma” iz Futoga, Građevinsko preduzeće „Budućnost” i „Jugoalat” iz Novog Sada…

Poreska uprava oduzela je PIB preduzeću „Impuls petrol” iz Novog Sada zbog dugovanja od 4.787.634.868 dinara, zatim novosadskoj firmi „Dunav grupa agregati” – 827.905.666 dinara, preduzeću iz Žablja „Albako” – 625.763.485 dinara, novosadskom DOO „Gardi” za projekovanje, inženjering, urbanističko projektovanje i dizajn zbog 174.030.079 dinara duga, Hotelsko-turističkom društvu „Sajam” zbog malo više od 31 milion dinara poreskog duga. U toj grupi su i Novosadski otvoreni univerzitet i firma „Aleksandrija nova” iz Čuruga.

Izvor: Dnevnik

12. јануар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Lista najvećih dužnika struje u privredi

by bifadmin 28. јул 2020.

Na spisku najvećih dužnika za struju koji je objavila Elektroprivreda Srbije, nalazi se 20 potrošača čiji je ukupan dug veći od 19 milijardi dinara, pišu Novosti.

Kako se navodi u izveštaju EPS-a, najveći dužnici su „Železara Smederevo“ sa više od 4, 6 milijardi dinara, JP „PEU Resavica“ sa 2,6 milijarde i „Energetika“ Kragujevac sa 1,7 milijardi dinara duga.

Slede JKP „Infostan tehnologije“ Beograd koja duguje 896,9 miliona, „Serbia Zijin Bor Coper“ sa 870,9 miliona duga, SFS a.d. Paraćin sa 863,4 miliona i JKP „Toplana“ Bor sa 785,8 miliona dinara duga.

Na listi je i Gradska uprava Kragujevca koja za struju duguje 771 milion dinara, „Politika“ a.d. Beograd duguje 681,5 miliona dinara, akcionarsko društvo „Radijator“ iz Beograda u stečaju – 671,2 miliona, kao i „Jumko“ iz Vranja koji duguje 622,1 milion dinara.

28. јул 2020. 0 komentar