Home Tags Posts tagged with "gradovi"
Tag:

gradovi

EkonomijaVesti

Kako će izgledati gradovi budućnosti u post-kovid okruženju?

by bifadmin

Pandemija je potpuno izmenila svet kakav poznajemo i nametnula potrebu za brzim i inovativnim rešenjima u mnogim segmentima naših života. Neka od tih rešenja, tačnije trendova identifikuje novi Deloitte-ov izveštaj o urbanoj transformaciji koji gradovima treba da služe kao smernica u kreiranju održivosti, otpornosti i prosperiteta u post-kovid okruženju. Izveštaj „Urbana budućnost sa svrhom: 12 trendova koji oblikuju budućnost gradova do 2030. godine“ pokazuje na koji način gradovi mogu da koriste ove trendove kao vodič za bolju izgradnju koristeći tehnologiju i inovacije.

Iako je pandemija poremetila samu suštinu gradskog života – od socijalnog distanciranja i zaključavanja do destabilizovanja ekonomije – gradovi su i dalje u dobroj poziciji da odgovore na krizu i postave pravila za obnovu i izgradnju.
“Ovi trendovi ne samo da mogu da pomognu vladama da razviju svoje strategije urbane transformacije, nego mogu i da ih upute kako na najbolji način da izbalansiraju kratkoročne pritiske sa dugoročnim potrebama”, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Deloitte-ovom Sektoru za upravljanje rizicima.

Oslanjajući se na uvide istraživača, kreatora politika i gradskih lidera, 12 trendova uključuju:

• Zeleno planiranje javnih površina. Gradove tradicionalno karakteriše velika gustina naseljenosti, i sve više se suočavaju sa pritiskom rastućeg stanovništva, ograničenim resursima i sve većim uticajem klimatskih promena. Zbog toga sada preispituju svoju strukturu i funkcije kako bi održivi urbani život uopšte bio moguć u budućnosti.

• Sve na 15 minuta. Urbanisti imaju za cilj da osmisle kvartove tako da se glavni sadržaji nalaze na 15 minuta hoda ili vožnje biciklom, sa nizom stambenih objekata, više zelenih površina i naznačenim pešačkim i biciklističkim stazama. Cilj je smanjenje emisije ugljen-dioksida usled manje upotrebe automobila, kao i jačanje decentralizacije gde bi svako lokalno naselje imalo sve što je neophodno za nesmetan život i rad.

• Inkluzivne usluge i planiranje. Vlade širom sveta proaktivno sprovode rešenja usmerena na inkluziju, sa ciljem da svako ima ista prava i mogućnosti – od pristupa stanovanju i infrastrukturi do jednakih šansi za zaposlenje.

• Pametne zdravstvene zajednice. Gradovi razvijaju ekosisteme zdravstvene zaštite koji se ne fokusiraju samo na dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već i na prevenciju i rane intervencije koristeći digitalne tehnologije.

• Inteligentna i održiva mobilnost. Gradovi budućnosti su zamišljeni sa mnogo više pešačkih i biciklističkih staza, ali i brojnim promenama kada je u pitanju kretanje ljudi koje će se u sledećoj deceniji ubrzati elektrifikacijom, autonomnom vožnjom, pametnom i povezanom infrastrukturom, intermodalnom mobilnošću.

• Ekosistem digitalnih inovacija. Težeći privlačenju talenata, omogućavanju kreativnosti i podsticanju disruptivnog razmišljanja, gradovi promovišu nove izvore zapošljavanja i privredni rast vezan za tehnološke inovacije.

• Cirkularna ekonomija i lokalna proizvodnja. Gradovi usvajaju cirkularne modele zasnovane na zdravoj cirkulaciji resursa i principima deljenja, ponovne upotrebe i obnove.

• Masovno učešće. Gradovi se razvijaju tako da budu više usredsređeni na ljude i dizajnirani uz pomoć i u skladu sa potrebama svojih građana. To su mesta na kojima građani, društveni inovatori, organizacije civilnog društva, firme i akademska zajednica zajedno rade na procesu izgradnje svojih gradova.

• Svest o sajber bezbednosti i privatnosti. Razvijanje inicijativa pametnih gradova bez razmatranja sajber bezbednosti i privatnosti može rezultirati izuzetno ranjivim okruženjem koje predstavlja bezbednosni rizik za ključnu infrastrukturu i podatke, a u nekim slučajevima čak može stvoriti bezbednosne rizike za građane.

• Pametne i održive zgrade i infrastruktura. Koristeći digitalne tehnologije, gradovi mogu koristiti podatke za optimizaciju potrošnje energije i upotrebe resursa u zgradama i komunalnim službama, uključujući otpad, vodu i energiju.

• Funkcionisanje grada uz pomoć veštačke inteligencije. Koristeći veštačku inteligenciju, tehnološka infrastruktura može podržati gradove u automatizaciji operacija, stvaranju efikasnosti, rešavanju problema i pružanju boljih usluga.

• Nadzor i policijska predviđanja putem AI. Gradovi koriste veštačku inteligenciju (AI) kako bi osigurali bezbednost i sigurnost svojih građana, a istovremeno zaštitili privatnost i osnovna ljudska prava.
Iako su oporavak od pandemije, kao i pritisak rastućeg stanovništva ključni faktori za gradove, urbanisti se moraju pozabaviti i drugim relevantnim izazovima kako bi stvorili održive gradove.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Neka „zaboravljena mesta“ u Srbiji ponovo oživljavaju

by bifadmin

Neka „zaboravljena mesta“ u Srbiji ponovo oživljavaju, zahvaljujući rekordnoj poseti ovog leta, novim putevima, otvaranju radnih pozicija…Putevi od davnina spajaju ljude i narode, a Srbija je poslednjih godina poseban akcenat stavila na izgradnju auto-puteva koji bi „zaboravljenim“ gradovima mogli da vrate sjaj.

Zanimljivo je i to što „tradicionalno prebukirane“ destinacije bivaju manje interesantne, jer naši turisti otkrivaju lepote neotkrivene Srbije. Isto tako, određenim mestima cenu dižu planovi o izgradnji fabrika, kao na primer, u Inđiji ili na jugu zemlje.

Od Požarevačke petlje do Golupca vodiće brza saobraćajnica, koja bi mogla značajno da doprinese statusu tog mesta.Smeštena na obali Dunava, i poznata po burnoj istoriji i Golubačkoj tvrđavi, ta opština ima šansu da oživi: nova saobraćajnica bi trebalo da bude duga 68 km i da ima četiri vozne trake, projektovane za brzinu od 100 kilometara na čas. Osim toga, ovaj kraj ima turistički potencijal.

Neotkriveni dragulji Srbije

Ako se pomerimo malo ka jugu, dolazimo do Kruševca koji je ekonomski centar Rasinskog okruga. Kako je u junu najavila ministarka Zorana Mihajlović, ovaj grad bi mogao da bude „najzeleniji“, s obzirom da je u njemu, prvi put u Srbiji, izgrađena moderna fabrika za preradu otpadnih voda.

Kruševac će uskoro biti spojen sa Moravskim koridorom, što može značiti priliv velikog broja investicija. Takođe, to je šansa za Kruševljane da ostanu da žive i rade u svom rodnom mestu.Ni Inđija ne zaostaje za vrednim ulaganjima.

Naime, kompaniji „Toyo“ odobreno je korišćenje zemljišta za izgradnju fabrike guma. Vrednost tog zemljišta, koje će biti otuđeno bez naknade, iznosi više od 350 miliona dinara, a u sam projekat je uloženo čak 364 miliona evra.

Ono što je značajno za ovaj grad i njene stanovnike, jeste da se investitor obavezao da će otvoriti radna mesta, povezana sa investicijom. I dok bi Inđija mogla da postane „raj“ za proizvodnju guma i kvalifikovani kadar, još jedan vojvođanski grad postao je raj – ali za nekretnine.

Kvadrat 600 evra

Na širenje novogradnje u Zrenjaninu posebno je uticao dolazak stranih investitora, pa tako on sada spada u top tri grada u kojima vredi imati nekretninu. Kvadrat u Zrenjaninu je 600 evra i nastavlja da se penje.

Inače, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene koridora auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.

To bi dodatno trebalo da utiče na konkurentnost Beograda, ali i Vojvodine, a u obuhvatu plana nalaze se i dva aerodroma: Ečka i Čenej. Nastavak ovog državnog puta severno od Zrenjanina prema Novom Sadu, predstavlja važnu vezu ka međunarodnom putu E-75.

Takođe, kako je najavljeno u novembru prošle godine, auto-put Ruma-Šabac biće gotov za sada već dve i po godine, kao i brza saobraćajnica Šabac-Loznica. U taj projekat je uloženo skoro 500 miliona evra. Drugim rečima, na potezu od Rume do Loznice gradi se 77 kilometara najmodernijih saobraćajnica u tom delu zemlje, a Šabac dobija i novi most na Savi.

Čačak postaje grad svetskih ideja?

Aktuelni projekti će značajno olakšati kretanje stanovnicima iz gusto naseljenih mesta oko ovih gradova, koji ubuduće neće morati da kruže i idu starim putem. Još jedan grad je dodatno dobio na značaju polovinom juna, a to je Čačak, budući da je tamo otvoren Naučno-tehnološki park.

Čačak je tako postao grad koji ima veliki potencijal na polju digitalizacije i nauke, i može privući mnogo stranih investitora.

Čak dve inovativne ideje promovisane u poslednje vreme potiču od mladih Čačana: jednu je osmislio Branimir Plazinić, a reč je o prvom rotacionom parking sistemu u Srbiji.

Iza druge ideje, o eko-pločama od stakla, takođe stoji Čačanin: Pavle Milošević se nakon studija u Kini vratio u rodnu zemlju, i započeo jedinstveni biznis koji je prvi tog tipa, kako kaže, u Evropi.

Podsetimo, krajem decembra 2019. vozači su mogli da se uvere i u prednosti auto-puta „Miloš Veliki“, kada je prvi put bilo moguće stići od Beograda do Čačka za oko sat vremena.

Izvor: Sputnjik

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koji su gradovi „najpametniji“ na svetu?

by bifadmin

Singapur, Helsinki i Cirih su „najpametniji“ gradovi na svetu, sudeći po švajcarskoj analizi objavljenoj usred debate o budućnosti urbanog dizajna u postpandemijsko doba.

Od pametnih saobraćajnih kamera i aplikacija za zajedničke vožnje automobilima do nadzora čistoće i besplatnog bežičnog interneta, gradovi u sveta se utrkuju se u prihvatanju tehnologije, ali stručnjaci kažu kako je pravo pitanje koliku korist građani imaju od toga.

„Najpametniji svetski gradovi ne prihvataju novu tehnologiju automatizmom, nego se trude da time stvarno unaprede živote građana“, kaže Arturo Bris iz švajcarskog Instituta za upravljanje razvojem (IMD) koji je je drugu godinu zaredom objavio svoj Smart Siti Index.

U ovogodišnjoj analizi ispitano je 13.000 ljudi iz 109 gradova koji su odgovarali na pitanja o efektima tehnologije u šest područja: zdravstvu, bezbednosti, mobilnosti, aktivnostima, svečanostima i upravljanju. Nakon Singapura, Helsinkija i Criha, do 10. mesta poređali su se Okland, Oslo, Kopenhagen, Ženeva, Tajpeju, Amsterdam i NJujork.

„Najpametniji“ gradovi nisu  prestonice

Indeks je pokazao da u mnogim zemljama „najpametniji“ gradovi nisu njihove prestonice. U Španiji je tako Bilbao nadmašio Madrid, a drugi britanski grad po veličini Birmingem napreduje bolje nego London.

Bris napominje kako su prioriteti gradova u korišćenju tehnologije različiti. U kolumbijskom Medelinu, nekad zloglasnom zbog narkokartela, stopa kriminala značajno je pala nakon uvođenja besplatnog bežičnog interneta, što je građanima olakšalo da prijavljuju zločine, rekao je Bris.

Iako su mnogi gradovi u svetu uveli šeme za zajedničke vožnje automobilima kako bi smanjili saobraćajne gužve, u tome je posebno uspešna bila Moskva jer je svim korisnicima ‘kar šeringa’ garantovala besplatno parkiranje. Stručnjaci kažu da je kovid-19 ubrzao prelaz prema zelenijim, pametnijm gradovima. Ali Bris predviđa i trend okretanja prema manjim gradovima.

„Mislim da se krećemo prema svetu u kojem ćemo biti raspršeniji. Bit ćemo sigurniji ako budemo živeli u manjim gradovima“, rekao je on.
Istraživanje je pokazalo i da je teško postići da megagradovi postanu ‘pametni’, prenosi Hina.
„Manji gradovi imaju prednost. U slučaju Singapura, Helsinkija i Ciriha, njihova veličina im omogućuje da značajno ulože u tehnologiju dostupnu svim građanima“, rekao je Bris.

Izvor: FoNet

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UniCredit Banka i EBRD sa 75 miliona evra podržavaju preduzeća i opštine na koje je uticala pandemija korona virusa

by bifadmin

Preduzeća i opštine u Srbiji na koje je uticala pandemija korona virusa će moći da iskoriste 75 miliona evra kredita zahvaljujući ugovoru koji su potpisale Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i UniCredit Banka.

Finansiranje će se odnositi na potrebe za likvidnošću preduzeća i opština u Srbiji, nakon naglog usporavanja ekonomskih aktivnosti usled uvođenja zdravstvenih mera početkom godine radi sprečavanja širenja virusa.  Naime, kao posledica toga, mnoge kompanije su doživele pad prometa i profitabilnosti što je dovelo do kašnjenja u plaćanju i povećane potražnje za likvidnošću.

EBRD je odgovorila na ove potrebe jačajući svoju podršku za šest privreda zapadnog Balkana, a sada očekuje da će izdvojiti do 1,7 milijardi evra samo u 2020. godini za prevazilaženje uticaja pandemije na ekonomiju.

UniCredit Bank Srbija je druga banka po veličini kada je kreditiranje u pitanju i dugoročni partner EBRD-a. Pored toga što podržavaju mala i srednja  preduzeća, dve banke sarađuju i u okviru lizinga, zelenog finansiranja i drugih.

Žužana Hargitai, direktorka Regionalne kancelarije EBRD-a za Zapadni Balkan, je rekla: “Veoma sam ponosna što smo danas udružili snage sa našim partnerom UniCredit Bankom kako bismo prevazišli uticaj pandemije korona virusa. Zadatak ponovonog pokretanja privrede je započeo. On neće biti manje izazovan, ali bismo mi želeli da uverimo sve da je EBRD spreman da deluje i da pomogne.”

Feza Tan, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Banke, je izjavila: “Naše dugogodišnje partnerstvo sa EBRD-om se proširuje novim ugovorom i ponosni smo što nastavljamo zajednički da podržavamo privredu u Srbiji. Sada je, više nego ikada pre, važno da svi učesnici na tržištu daju svoj doprinos prevazilaženju posledica izazvanih pandemijom. Kao jedna od vodećih banaka, imamo odgovornost i snagu da nastavimo aktivno da podržavamo razvoj zemlje.”

 

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci