U glavnom gradu skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.
„Proleteri svih zemalja, ovo ne valja“ nedavno je bio najcitiraniji i najviše deljeni grafit na društvenim mrežama. Poruka, za sve koji su je delili, sasvim prigodna i pisac grafita je, kažu u pravu. Tek mali broj njih je primetio da je poruka napisana na sveže okrečenoj, beloj fasadi predratne zgrade. I da bi se skinula, nije dovoljan samo dobronamerni komšija. Skidanje grafita sa zgrada, spomenika i uopšte fasada često je dugotrajan posao, koji rade specijalizovane firme, a od pre tri godine i JKP „Gradska čistoća“. I naravno košta. Koliko, zavisi od površine na kojoj se grafit nalazi, da li je svež ili star nekoliko godina, od boja koje su korišćene…
„Nema pravila prilikom čišćenja grafita, nekad sve završim za sat vremena, a nekad ostanem ceo dan. Otprilike, može se kvalitetno očistiti oko šest do sedam kvadratnih metara dnevno. Neki trenutni prosek cena je oko 10 evra po kvadratu, ali zbog poskupljenja hemikalija koje koristim mislim da će i krajnja cena čišćenja ići gore. Najviše sreće u nesreći, ako može tako da se kaže, imaju vlasnici kuća ili zgrada koje imaju obične okrečene fasade. Sa njih se grafit najlakše skida. Tu im moja profesionalna pomoć i nije potrebna, dovoljno je da samo opet prekreče. Ali, ako je fasada pikovana, od betona ili mermera, skidanje grafita moguće je isključivo sa profesionalnom opremom i hemikalijama. I na kraju, ja uvek i svima preporučujem i antigrafit zaštitu. Ona trenutno košta oko 400 dinara po kvadratu i lako se nanosi na zid. Nakon toga, ako neko opet po tom zidu piše ili crta lakše, brže i jeftinije može da se skine“, priča majstor Siniša Jelić, koji je 15 godina proveo u firmi koja se profesionalno bavi skidanjem grafita. Sada mu se, kako kaže, više isplati, da bude „sam svoj gazda“. Dodaje i da „lista čekanja“ ne postoji, te od momenta kada ga neko pozove, pa dok se očisti grafit najviše prođe nedelju dana.
Neželjene „žvrljotine“ se mogu skidati sa fasadne cigle, prirodnog kamena, betona, gipsa, obojene fasade, pločica, plastike… U zavisnosti od površine razlikuju se i metode skidanja. Jedna od najčešćih je uklanjanje specijalnim hemijskim sredstvima. Posle oko pola sata, u zavisnosti u kom je stanju samo mesto na kome se nalazi grafit ali i čime je napisan, toplom vodom ispiraju se zidovi pod visokim pritiskom. Ukoliko je potrebno, postupak se ponavlja dva, tri puta jer su pojedini grafiti prilično stari, što utiče na brzinu završavanja samog posla. Na primer, grafiti sa plastike skidaju se mašinama za takozvano peskiranje, koje rade i kada su temperature u minusu.
Aktivna pena za „duhove“
JKP „Gradska čistoća Beograd“ očistila je prošle godine više od 12.000 kvadratnih metara fasada i zidova na kojima su bili ispisani grafiti. Na teren izlaze po prijavi, a kako bi očistili zid od grafita potrebno je da temperatura bude viša od 15 stepeni.
„Sugrađani kontaktiraju prvo lokalnu samoupravu, pa onda oni nama to proslede i mi izlazimo na teren kako bi videli da li je uklanjanje grafita moguće, kakva je fasada i da li je zgrada pod nekom zaštitom“, kažu u ovom javnom preduzeću. Cena zavisi od površine na kojoj se grafiti nalaze. Ukoliko su na pločicama, plastici ili čeliku potrebno je izdvojiti od 2.783 pa do 3.252 dinara po kvadratnom metru. Uklanjanje grafita peskiranjem kvarcnim peskom košta 2.103 dinara po kvadratnom metru, a ukoliko površina na kojoj su neželjene „žvrljotine“ ima antigrafit zaštitu cena je skoro dvostruko manja, odnosno 997 dinara po kvadratnom metru.
Osim različitih tehnika i mašina koje se koriste za skidanje neželjenih crteža, na tržištu postoje i različite tečnosti koje olakšavaju ovakvu vrstu čišćenja. Na primer, viskozna sredstva namenjena su skidanju grafita i slikanih nalepnica sa zidnih fasada. Posle njihove upotrebe, na fasadama se ne vide tragovi čišćenja. Sredstva u obliku gela koriste se prilikom uklanjanja grafita sa polikarbonata i ne ostavljaju efekat „mlečnih mrlja“, dok specijalna, impregnirana krpa čisti grafite pisane markerom, felt-olovkama i kugličastim bojama, sa okrečenih i tvrdih fasada, kao i sa plastičnih površina. Stručnjaci savetuju i da prilikom skidanja grafita ne treba da se tretira samo grafit već arhitektonska celina, odnosno i površina oko grafita, kako se ne bi dobila vizuelno neujednačena površina.
„Prvo se četkom nanese gel na suvu podlogu. On treba da odstoji pet do deset minuta. Nakon toga se površina s grafitom tretira hidrodinamički, odnosno vodom pod velikim pritiskom. Nakon toga se nanosi aktivna pena za duhove. Duhovi su zapravo ostaci boje koji su ušli dublje u pore materijala. Aktivna pena je materijal koji ima sposobnost da prljavštine vežu sa molekulima vode. Potom se površina opet ispira vodom koja je pomešana sa kvarcnim peskom, od tri do pet procenata pod pritiskom. Nakon ovoga hidrodinamičkog čišćenja, to jest, vlažnog peskiranja se zaista vidi rezultat. Na kraju se površina ispere čistom vodom. Nakon što se površina potpuno osuši, što traje oko 12 sati, najbolje je naneti antigrafitnu emulziju u dva sloja. Čeka se oko desetak minuta i zatim nanosi ponovo, i to mokro na mokro, i prvi sloj ne sme da se osuši. Ova emulzija je vodootporna i paropropusna, omogućava da pore na materijalu dišu i što je najbitnije otporna je na UV zračenje. Ukoliko se na ovako zaštićenoj fasadi ponovo pojave grafiti, oni se mogu daleko lakše skinuti“, objašnjava Đorđe Uzelac iz firme „Formelini-G“ kako su uklanjali grafite sa fasade galerije „Most“ iz Novog Sada, jednog od mnogobrojnih objekata na kojima je ova firma radila za 15 godina svog postojanja.
„Neposredna“ naplata iz džepa stanara
Osim što koštaju „posredno“, grafiti na stambenim zgradama mogu i „neposredno“ da se naplate. I to su pre nešto više od godinu dana, na računu svoje stambene zajednice osetili i stanari višespratnice u centru Beograda. Naime, skupština jedne zgrade u Ulici 27. marta dobila je prekršajni nalog zbog grafita iscrtanih na fasadi. Iako su im krivci bili potpuno nepoznati, a „žvrljotine“ nastajale tokom rekonstrukcije ove ulice, stanari su bili dužni da o svom trošku srede spoljni zid stambenog objekta.
Prekršajni nalog im je napisala komunalna milicija, i kako su objasnili, „zakonom o prekršajima nije propisano pravo, ni mogućnost podnošenja žalbe ili prigovora na ovu vrstu prekršaja“. Ipak, osobe kojima se izda ovakva vrsta naloga imaju pravo da podnesu zahtev za sudsko odlučivanje u roku od osam dana. Sudija će omogućiti građanima kojima je izdat prekršajni nalog da se izjasne o svim okolnostima i da iznesu svoju odbranu. Propisane su i kazne, i to za pravna lica 50.000 dinara, za preduzetnike dvostruko manje, a za fizička lica iznos je 10.000 dinara.
Prema podacima iz gradske uprave Grada Beograda, za čišćenje grafita u prestonici ove godine je iz gradske kase izdvojeno čak milion evra. Za isti posao, Novi Sad je, pre tri godine izdvojio oko 60.000 evra bez PDV-a. Čelnici Grada Beograda kažu da su obezbeđene i nove mašine kao i antigrafit boja. Izmenjeni su i propisi, te sada svi investitori imaju obavezu da do dva metra visine na fasadama imaju antigrafit boju, koja omogućava da se svaki sledeći grafit ukloni običnom vodom.
I na kraju, mada se danas troši mnogo novca i vremena kako bi se skinuli sa raznih površina, grafiti imaju čak i svoju „istoriju“ i „političku“ težinu. Postoje još od neolita, kada su nomadi ostavljali tragove svojih putovanja grebući znakove na kamenju i pećinama. Takođe, od 1961. do 1989. godine Berlin je delio Berlinski zid. Građani Zapadnog Berlina su protestovali zbog zida, prekrivajući ga upravo grafitima.
Aleksandra Galić