Porast broja stanova kupljenih za gotovinu govori nam da građani Srbije i dalje doživljavaju nekretnine kao najisplativiju i najsigurniju investiciju. Drugi vidovi ulaganja poput akcija, obveznica, ETF-ova i sličnih proizvoda, mogu da donesu veći profit, ali su za građane Srbije i dalje velika nepoznanica, a istovremeno i rizik na koji nisu uvek spremni. Mnogi od njih, tačnije 43 odsto, smatraju da je ove vrste investicija teško razumeti, dok 40 odsto građana misli da su one samo za avanturiste, te da se na njima može izgubiti mnogo novca, pokazala je ovogodišnja Studija* Erste Banke.
Ipak, nije svako ulaganje u hartije od vrednosti visoko rizično. Državne evroobveznice, primera radi, spadaju u ulaganje niskog rizika i onaj ko se odluči na taj korak oslobođen je plaćanja poreza, a prinosi su veći u odnosu na oročenu štednju.
Da bismo ulagali u akcije i obveznice, koje zajednički nazivamo hartijama od vrednosti – mada nisu zaista od papira, već danas, kao i mnoge druge stvari, imaju pretežno elektronski oblik – važno je najpre da ih dobro razumemo.
Obveznice ili akcije
Obveznice emituje država (Republika Srbija, grad, opština) ili kompanija, koje nazivamo izdavaoci, na unapred određen period (ročnost obveznice), po unapred određenoj valuti (RSD ili EUR), i po unapred utvrđenim uslovima (visina kupona, učestalost isplate kupona i slično).
Izdavaoci emituju obveznice kako bi prikupili novac za određenu svrhu, a investitori ih kupuju posredstvom svojih brokera na primarnim i sekundarnim tržištima tih hartija. Praktično, investitori pozajmljuju izdavaocu novac i tako investiran novac im donosi profit jer im izdavalac vraća novac uvećan za prinos. Kupac obveznica zarađuje tako što najčešće jednom godišnje dobija kupon po unapred definisanoj vrednosti, slično kamati na štednju, dok nakon dospeća obveznice dobija ukupnu nominalnu vrednost obveznice.
Za razliku od obveznica koje spadaju u dužničke hartije od vrednosti, akcije su vlasničke hartije od vrednosti, jer označavaju vlasništvo nad delom preduzeća. Prihod od njih se ostvaruje na više načina, a dva glavna su prodaja po višoj ceni od one po kojoj su kupljene i prihod od dividendi ukoliko kompanija ostvaruje profit i donese diskrecionu odluku o podeli dividende.
Kako se trguje akcijama i obveznicama, većina nas je gledala samo u filmovima. Berze su mesta gde se odvija ova igra poverenja i očekivanja, ponude i tražnje, niskih i visokih prinosa, a ko je zainteresovan da se u nju uključi, najsigurnija varijanta je da kapital ulaže posredstvom proverenih i iskusnih lokalnih brokera, koji ulagače sprovode kroz ceo proces trgovanja, korak po korak i pomažu im oko prikupljanja određenih informacija na osnovu kojih se donose finalne investicione odluke.
Veći rizik – veća zarada
Izbor sigurnog partnera za investiranje jedan je od najvažnijih preduslova za uspeh u svetu investiranja. Brokerski tim Erste Banke omogućava trgovinu akcijama kako na Beogradskoj berzi, tako i na 57 svetskih tržišta, posredstvom centrale Erste Banke u Beču i predstavništava u Londonu, Njujorku i Hong Kongu. Tako se, na primer, mogu kupovati i prodavati akcije omiljenih tehnoloških kompanija kao što su Epl, Amazon ili Tesla i ostvariti zarada od dividendi koje one isplaćuju. Na raspolaganju je tim brokera sa dugogodišnjim iskustvom, uz niske troškove transakcija.
Među prednostima koje posebno izdvajaju Erste Banku jeste i to da nema troškova čuvanja hartija od vrednosti kupljenih na inostranim berzama (safekeeping fee), nema troškova transfera sredstava ka i iz inostranstva, konverzija valuta za trgovanje se vrši po povoljnijem kursu, dok se dividende uplaćuju direktno na račun klijenta bez dodatnih troškova.
Kada se neko odluči koliko novca je spreman da nameni ulaganju na finansijskom tržištu i na koji vremenski rok, brokeri Erste Banke ga upućuju u osnovne prednosti i nedostatke trgovine različitim hartijama od vrednosti.
Postoji određena veza između visine mogućih zarada i visine rizika: veći rizik znači i višu potencijalnu zaradu i obrnuto. Na primer, ulaganje u obveznice je značajno manje rizično od ulaganja u druge proizvode tržišta kapitala, jer postoji ugovorna obaveza emitenta da će investitoru isplatiti glavnicu i pripadajuće kamate. Sa druge strane, ulaganje u akcije donosi veću dobit, ali je i rizičnije, usled oscilacija cena na berzi, kao i deviznog rizika valute u kojoj se kupuju akcije.
Na kraju, treba imati u vidu i troškove i poreze koji prate ulaganje u hartije u vrednosti. Prihod po osnovu dividendi i kapitalne dobiti od trgovanja akcijama se oporezuje, dok se na prihode koje ostvaruje vlasnik hartija od vrednosti koje je emitovala Republika Srbija porez ne plaća.
