Zato što proizvode “tečno zlato” jemenski pčelari imaju povlašćen status koji im omogućava slobodno kretanje po celoj zemlji, koja je inače pod brojnim blokadama.
Med iz Jemena je jedan od najkvalitetnijih na svetu i često ga porede sa novozelandskim Manuka medom, koji se smatra izuzetno zdravim zahvaljujući svojim antibakterijskim svojstvima. Ona ga takođe čine i veoma skupim. Slična je situacija i sa jemenskim medom, s tim što on ne stiže do većeg dela sveta, te se o njemu malo zna. Ovom medu visok kvalitet garantuje njegova čistoća i sastav, budući da se tamošnje pčele hrane isključivo cvetovima drveta sidra. I ova biljka ima značajna antibakterijska svojstva te se na Bliskom Istoku koristi u medicini.
Tečno zlato
Rat koji se u ovoj zemlji vodi od 2015. izazvao je pravu humanitarnu katastrofu – od 28,5 miliona stanovnika humanitarna pomoć potrebna je za čak 24 miliona njih. Dve trećine stanovništva je na korak od teške gladi.
Više je razloga uzrokovalo takvu situaciju a jedan od njih je i činjenica da je rat mnogima onemogućio normalan rad, ali i putovanje kroz zemlju. Onemogućio je takođe i dostavu hrane ili lekova. Zapravo, u Jemenu ništa ne funkcioniše normalno, osim pčelarstva.
Naime, jedni od retkih ljudi koji mogu slobodno putovati ovom zemljom, bez obzira na to da li ulaze na teritoriju pobunjenika ili provladinih trupa su – pčelari. Oni se kreću kao i ranije, uglavnom tamo gde ima cveća čijim polenom se hrane njihove pčele. Međutim, to ne znači da se ne izlažu opasnosti od mina ili na primer nekog zalutalog metka. Ali to je rizik na koji su odveć navikli.
Kako prenosi Gardijan, u Jemenu ima oko 100.000 malih pčelarskih domaćinstava koja na godišnjem nivou proizvedu samo 1.580 tona meda. Od toga se izveze oko 840 tona, a ostatak se koristi unutar zemlje. Taj med se najčešće prodaje okolnim zalivskim zemljama po ceni od 500 dolara po kilogramu. Zato ga nazivaju tečnim zlatom.
Sve više stanovnika ove zemlje, razorene nemaštinom i glađu, svoju egzistencijalnu šansu vidi u medu, te rado ulazi u ovaj posao. Stariji pčelari im prenose svoja znanja, ali bez mnogo oduševljenja. Svesni su da bi rast broja pčela mogao da napravi problem, jer nema dovoljno cveća za njihovu prehranu. Posledica toga mogao bi biti pad kvaliteta jemenskog meda. A opet, ako med pomaže ljudima da nahrane gladnu decu, ko bi im mogao zameriti ovaj preduzetnički podvig…
Foto: Pixabay