kamioni

Transportnim kompanijama u Srbiji nedostaje između 5 i 6 hiljada profesionalnih vozača kamiona, procene su Nacionalne asocijacija špediterskih društava i agenata PU „Transport i logistika“.

Srbiji nedostaju tri kategorije vozača, podseća predsednik Asocijacije Slavoljub Jevtić – vozači međunarodnog transporta, kojih nedostaje najviše, oni koji rade samo u domaćem transportu, kao i vozači u distribuciji, odnosno snabdevanju velikih gradova.

Svim kompanijama koje se bave organizacijom transporta, kao i špediterskim kompanijama, veliki je problem da obezbede neophodan broj vozača u ovom trenutku, ističe.

“Jedan od novonastalih problema je i da smo došli u situaciju da je dosta naših vozarskih kompanija osnovalo kompanije u inostranstvu da bi mogli da rade, pa vozači sada odlaze tamo kod njih. Drugi problem je da određene kompanije iz Zapadne Evrope dolaze u Srbiju i kupuju naše firme kako bi, pre svega, obezbedile vozače”, rekao je Jevtić za RTS.

Profesionalnih vozača nema dovoljno nigde u svetu. Nemačkoj manjka 80.000, a na pragu penzije je svaki treći. Velika Britanija traži 58.000 vozača cisterni. Slovački prevoznici nedavno su apelovali na nadležne da reaguju, kako bi se sprečio „britanski scenario“.

Može li obrazovanje rešiti problem?

Jevtić je podsetio da se, po normalizaciji situacije prouzrokovane pandemijom, u prošlom periodu pojavila još veća potreba za vozačima, paralelno sa rastom proizvodnje i dostave, kao i intenzivnijim logističkim aktivnostima. Kao adekvatan odgovor na ovu situaciju, on predlaže da se obrati pažnja na obrazovanje profesionalnih vozača.

Slična je i procena Aleksandra Spasića, generalnog sekretara Poslovnog udruženja Međunarodni transport, koji navodi da je u Britaniji, primera radi, alarmanto stanje koje svi osećaju.

I on ističe da je obrazovanje jedan od predloga za rešavanje problema.
“ Zapostavili smo taj izbor profesionalnog vozača. Srednje saobraćajne škole, iako im je zakonom dato da stvore vozače sa ‘C’ kategorijom, da ti ljudi mogu, kada završe škole, da upravljaju teškim teretnim vozilima, to ne rade. Oni izlaze sa ‘C’ kategorijom i moraju da čekaju 21 godinu. Pa ko će da čeka od 18 do 21 godine da tek onda postane vozač”, pita se Spasić.

Situacija je daleko složenija kada se sagledaju i troškovi za obuku i licencu.

“Od pre dve godine imamo obavezu da vozač mora da se licencira. Prvo da krene na inicijalnu obuku, a posle i na dodatnu obuku u neki od centara u Srbiji. A cene, koje su u Srbiji bar pet puta veće nego u svetu, jedan su od razloga zašto se odbijaju ti mladi ljudi”, ukazao je Spasić.

Izvor: Radio Televizija Srbije

Foto: Pixabay

Velika Britanija ima toliki problem sa manjkom vozača kamiona za transport robe da je nedavno ponudila 5.000 radnih viza stranim kamiondžijama, međutim i dalje nije ni blizu rešenja ovog problema. Pomoć ne može da očekuje ni od ostatka Evrope, čiji transportni sektor muči istu muku.

Upravo iz ovog razloga jedan britanski novinar je postavio pitanje nemačkom političaru Olafu Šolcu, za kojeg se očekuje da će biti novi premijer ove zemlje, da li EU može nekako da pomogne Britaniji da izbegne nestašice veće od onih koje trenutno postoje na Ostrvu.

Šolc je novinaru lakonski odgovorio da je britanski problem sa kamiondžijama posledica Bregzita, od kojeg je Unija ovu zemlju uporno odgovarala. Naš narod bi to sažeo u: “Kako seješ, tako ćeš i da žanješ”.

Da podsetimo, britanska logistička i transportna industrija je u velikoj meri zavisila od radne snage iz EU, uglavnom iz centralno-istočnih zemalja. Potom je izlazak iz Unije nekima od njih onemogućio rad na Ostrvu, pa su morali da odu, a u stopu su ih pratile samozaposlene kamiondžije kojima se nije isplatila promena poreske politike na njihovu štetu. Neki od njih su se žalili i na otežane uslove rada i na kršenje njihovih radnih prava. Sve ovo dovelo je do odliva vozača iz Britanije. U takvoj situaciji, nije lako smisliti jednostavno rešenje za privlačenje novih kadrova u ovu profesiju.

Problem i u EU

Međutim, i da želi da pomogne Velikoj Britaniji, pitanje je da li bi EU mogla da reši izazov sa kojim se ona suočava, budući da ne može da ga reši ni “kod kuće”. Taj problem nije izazvala pandemija. Naime, u 2019. godini veliki broj članica Unije imao je neupražnjena radna mesta za vozače kamiona. U Velikoj Britaniji taj procenat je iznosio 24 odsto, u Poljskoj 22, u Češkoj Republici 21, u Španiji 20, i tako dalje…

Sada sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom, a budući da veliki broj kamiondžija odlazi u zasluženu penziju, deficit ovih kadrova je sve izraženiji. Prosečna starost vozača kamiona na Starom kontinentu je 44 godine.

Zato se transportne kompanije svim silama trude da privuku nova lica u kabine kamiona, među kojima i žene i migrante, koji su do sada bili najmanje zastupljeni u ovoj delatnosti. Međutim, dok svi oni budu sticali radno iskustvo i polagali svoje ispite, rafovi u prodavnicama širom Evrope bi mogli zvrjati prazni. Doduše, to za nas ne bi bilo novo iskustvo. Možda bi Srbija i na ovu krizu, kao i na prošlu, mogla gledati kao na razvojnu šansu koja će nam omogućiti da izvozimo know-how kako doći do robe u situaciji ekstremnih nestašica. Već imamo dovoljno konsultanata za ovu oblast, sa diplomom iz snalažljivosti.

Foto: Pixabay